Prosečan glasač u Srbiji je muškarac, stariji od 50 godina, sa završenom srednjom školom. Radnik je, tradicionalista i blagi nacionalista. Nije religiozan i prema demokratiji ima neutralan stav.
Ovo bi, u najkraćem, mogao biti okviran profil prosečnog srpskog birača. Međutim, kako objašnjavaju u Cesidu, na osnovu čijih istraživanja je „Blic“ i napravio ovu analizu, stvari nisu tako jednostavne… Pre svega, glasači u Srbiji su više vezani za ideologije nego za same stranke i lidere.
– Biračko telo u Srbiji nije toliko raslojeno da bi se znalo ko iz kog sloja dolazi, što je, recimo, slučaj sa demokratama i republikancima u Americi, ili laburistima i konzervativcima u Velikoj Britaniji. Kod nas nema tolikog rascepa – priča izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
On kaže da u biračkom telu nema jasne ideološke podele na levicu i desnicu. Međutim, kako kaže, zna se koje su stranke levice, poput DS i SDS.
– Desničarske stranke privlače one konzervativnije, religioznije i nacionaliste. Očekivano, SRS i Dveri imaju veću podršku tradicionalnijih i nacionalnijih birača, dok SPS ima svoju staru bazu.
Prema njegovim rečima, SNS je postala takozvana „keč ol“ stranka, što bi značilo da „hvata“ razne profile glasača.
– Među njihovim pristalicama ima svih grupa birača, s obzirom na podršku koju imaju. Oni „hvataju“ iznad onoga što je bilo biračko telo njihove inicijalne stranke SRS i biračko telo prilagođavaju novim okolnostima – objašnjava Klačar.
Ima i onih koji su trenutno neopredeljeni ili apstinenti, i koji odluku o tome za koga će da glasaju donose u kampanji.
– Kampanja može da animira i do 15 odsto glasača, ali sumnjam da će se trendovi previše menjati – ističe Klačar.
Popularni – SNS
Za SNS više glasaju žene nego muškarci. Glasači ove stranke su po obrazovanju u najvećoj meri oni sa završenom dvogodišnjom, trogodišnjom i četvorogodišnjom srednjom školom, dok su po zanimanjima radnici, od niskokvalifikovanih do visokokvalifikovanih. Najviše je onih u starosnoj grupi od 60 do 69 godina. Glasači ove stranke su tradicionalisti i nacionalisti, a skoro 50 odsto njih su i konformisti. Nešto manje od tog broja nije religiozno, neodlučni su u najvećoj meri kada je u pitanju autoritarnost.
Radikali – SRS
Oni koji glasaju za radikale su mahom mladi ljudi od 18 do 29 godina, i to muškarci. Trećina glasača ove stranke ima između 40 i 49 godina. Završili su četvorogodišnju srednju školu, a po zanimanju su učenici, studenti, niskokvalifikovani i visokokvalifikovani radnici. Očekivano, oni su tradicionalisti, njih oko 60 odsto je religiozno, a isto toliko njih nema odnos prema demokratiji. Polovina njih nisu konformisti, a nešto više od tog broja su nacionalisti.
Opozicija – DS
I među glasačima demokrata je više muškaraca nego žena, i to za oko 10 odsto, i to najviše onih koji imaju između 40 i 49 godina. Najveći broj ljudi koji podržava DS nije autoritaran niti su konformisti, a više od 60 odsto njih nisu ni religiozni. Oni su modernisti i najveća su grupa koja podržava demokratiju. Oko 40 odsto njih nisu nacionalisti. Glasači DS su u najvećem broju završili četvorogodišnju srednju školu, a potom i više škole i fakultete. Po zanimanju, oni su tehničari, službenici i stručnjaci.
Sigurica – SDS
Među onima koji podržavaju Tadićevu stranku podjednak je broj ljudi od 18 do 29 godina, ali i onih koji imaju od 40 do 49 i od 60 do 69 godina. Među njima, oko 55 odsto su muškarci. Po obrazovanju, imaju dvogodišnju, trogodišnju i četvorogodišnju srednju školu, a po zanimanju to su tehničari i kvalifikovani radnici. Među njima nema autoritarnih. U 60 odsto slučajeva oni su tradicionalisti, a pola od njih nisu ni konformisti niti su religiozni. Među njima je trećina nacionalista, a isto toliko i demokrata.
EU stop – DSS i Dveri
Glasači ove stranke su tradicionalni muškarci. Najviše njih ima između 50 i 59 godina. Polovina njih nisu konformisti, ali jesu autoritarni. Nešto više od polovine njih su nacionalisti, nešto manje od polovine su i religiozni, dok je trećina njih demokratski orijentisana. Po obrazovanju glasači ovih stranaka su zavšili ili četvorogodišnju srednju školu ili višu školu ili fakultet, a po zanimanju su tehničari ili kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici.
Čuvari – SPS
Poštovaoci „lika i dela“ SPS su muškarci. Oni su tradicionalisti, nisu konformisti, a skoro 60 odsto njih nije ni autoritarno ni religiozno. Oni nisu nacionalisti, a u isto vreme su i demokrate, ali i neodlučni po pitanju demokratije. Glasači ove stranke su u najvećem broju slučajeva završili četvorogodišnju srednju školu, a u nešto manjem broju višu školu ili fakultet. Po zanimanju su službenici ili kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici među kojima je najviše onih od 60 i 69 godina.
Apstinenti
Među onima koji ne glasaju na izborima, neznatno je više muškaraca nego žena, koji su u proseku starosne dobi od 40 do 49 godina. Apstinenti su po obrazovanju najviše srednjoškolci, a potom i oni koji su završili više škole ili fakultete, dok su po zanimanju to visokokvalifikovani radnici ili tehničari. Više od polovine apstinenata su tradicionalisti, a dobrim delom nacionalisti i konformisti. Među njima više od polovine nije autoritarno, a neodlučni su kada bi trebalo da se izjasne da li su demokrate.
Neodlučni
Među građanima koji su neodlučni po pitanju izbora, za desetak odsto je više žena nego muškaraca. Kada je u pitanju starost, to su mahom oni od 30 do 39 i od 60 do 69 godina. I u ovoj grupi preovlađuju oni sa četvorogodišnjim obrazovanjem i višom školom ili fakultetom. Više od polovine neodlučnih su tradicionalisti. Malo manje od polovine njih nisu religiozni. Najveći broj njih nisu konformisti, ali isto tako najveći broj njih je neodlučan kada je u pitanju odnos prema demokratiji.
Izvor: Blic http://www.blic.rs
