Šešelj je rođen u Sarajevu 1954. Pravni fakultet u tom gradu završio je za dve i po godine, a magistrirao je i doktorirao zVispren i inteligentan, incidentan i neretko nasilan. Isključiv i sklon pravljenju lista nepoženjih – ljudi, porodica, novinara. Srpsku radikalnu stranku osniva 1991. i jedini je predsednik stranke koji je na tom mestu opstao od devedesetih.
„Jedina država Srbija na koju pristajemo je Srbija u čijem su sastavu Kosovo, Vojvodina, BiH, Dubrovnik….Dalmacija, Lika, Kordun, Banija…“, govorio je Šešelj.
Četiri puta bio je predsednički kandidat, 1990. osvaja tek 100.000 glasova, 1997. milion i 125 hiljada. Od 2003. na izborima učestvuje kao nosilac liste, ali iz Holandije, gde mu se sudi za ratne zločine.
„Vukovar je ključna tačka koju treba probiti, koju treba osvojiti i onda ustašama ništa drugo ne preostaje“, govorio je Šešelj.
Tokom deset godina političkog uspona, odnos sa vlašću bio je promenljiv, 1992. i 1993. pomaže manjinsku vladu socijalista, 1998. postaje potpredsednik Vlade Mirka Marjanovića. Kada nisu delili vlast, Milošević ga je zvao „omiljenim opozicionarom“. Po raskidu koalicija, Šešelj njega – „tiraninom sa Dedinja“.
„Srbijom vlada lud čovek….“, bio je oštar Šešelj.
Promenljivo kao i sa vlašću, odnosio se i prema Hagu. U intervjuu Vremenu 1996, Tribunalu nudi svedočenje u korist Karadžića, a protiv Miloševića. Nudi i ulazak u NATO, u zamenu za teritorije koje su naseljavali Srbi u Hrvatskoj. Na dvanaestu godišnjicu stranke – predaje se Međunarodnom sudu.
„Sutra idem na nešto duži službeni put, idem da pobedim, jer uvek u životu sam voleo samo da pobeđujem“, rekao je tada Šešelj.
Suđenje u Hagu obilovalo je kontroverzama, psovkama i prozivkama,političkim i pravnim manevrima.
„Zašto pravnu pomoć? Ja u životu nisam upoznao pravnika boljeg od sebe“, rekao je Šešelj u Hagu odbijajući branioca.
Šešelj je osuđivan i zbog nepoštovanja suda, obelodanjivanja imena zaštićenih svedoka. Za to vreme objavio je više desetina knjiga.
„Nikad nisma čuo reč hotimično, točka, ne razumem….“, govorio je lider SRS-a.
„Svedočeći u beogradskom procesu pomenuli Zvezdana Jovanovića, pa i ovde u glavnom ispitivanju rekli da je Zvezdan Jovanović, a znali ste da je reč o čoveku koji je optužen za ubistvo Đinđića, ja verujem da je lažno optužen jer kad bi se ispostavilo da nije lažno optužen imao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji“, rekao je Šešlj.
„Mene frustrira kad vidim tužioce i sudije u tim crveno-crnim uniformama, delujete mi kao inkvizitori rimokatoličke crkve“, govorio je Šešelj u sudnici.
Četiri godine je čekao početak suđenja, a završne reči iznete su u martu 2012. godine, ali je presuda odložena. Na privremenu slobodu pušten je zbog teške bolesti. Ženio se dva puta i ima četiri sina.a tri, u Beogradu, kao najmlađi doktor nauka u tadašnjoj Jugoslaviji.
“Politička biografija Vojislava Šešelja”
Izvor: www.rts.rs
