Home Beograd Šta je sve Vučić pogrešio u računici: Postizborna analiza

Šta je sve Vučić pogrešio u računici: Postizborna analiza

78
0
Foto: Danas Online Printscreen

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i sada samo član SNS, saopštio je početkom 2023 projekciju izbornih rezultata, koja se drastično razlikuje od onog što je stvarno izbrojano na glasanju 17. decembra.

U postizbornoj analizi Danasa krenuli smo zato od onog što je javnosti prikazano kao cilj, da bi potom naveli, ono što se stvarno desilo.

„Da pogledamo parlamentarne izbore, cilj je da se SNS sa 43-45 odsto spusti na 35-37. Da se pusti značajniji uticaj spoljnih sila, da desničarske stranke skoče na 15 odsto, da se SPS podigne sa 11 odsto na 15 odsto. Da ovaj evropski blok, Zeleni, Đilas, računajte i Jeremića, da oni ukupno imaju 20 do 22 odsto. I imate manjine i ostale, to je 8-10 odsto“, rekao je u februaru u gostovanju za TV Prva Vučić, pišući ove brojeve na papiru.

Tada je i političke grupacije nazvao kampom, a potom je u više navrata, sa sve pisanjem na papiru, u drugim TV gostovanjima i ponovio istu projekciju.

„Jedan (kamp) je SNS. Jedan mogu da budu SPS i desničari sa 30, i ovaj treći kamp, levičari, evropejci i manjine na 30 odsto. Za strance je idealno da budu pata karte. Tu SNS ne može sa manjinama, već bi morali da uzmu nekoga od Evropejaca. Dobili bi haos u Srbiji, to je smisao svega. Da se Srbija uruši i postane nestabilna. I to rade strane službe, da Srbija više ne vodi samostalnu politiku“, pričao je tada Vučić.

Šta se desilo 17. decembra

Republička izborna komisija pošto je uglavnom odbila sve (malobrojne) prigovore, na svom sajtu u utorak 2. januara objavila je rezultate parlamentarnih izbora na osnovu svih obrađenih biračkih mesta. Narodna skupština broji 250 mandata:

Lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane osvojila je 46,75 odsto, odnosno 1.783.701 glas – 128 mandata

Srbija protiv nasilja osvojila je 23,66 odsto glasova i za njih je glasalo 902.450 ljudi – 65 mandata

Za Ivica Dačić – premijer Srbije glasalo je 249.916 ljudi, odnosno 6,55 odsto – 18 mandata.

Koalicija NADA (Novi DSS- POKS) osvojila je 5,02 odsto glasova i za njih je glasalo 191.431 ljudi – 13 mandata

Lista Branimira Nestorovića Mi – glas iz naroda osvojila je 4,69 odsto glasova, za njih je glasalo 178.830 ljudi – 13 mandata

Pet manjinskih stranaka i koalicija – SVM, koalicija SPP i DSHV, SDA Sandžaka, Ruska stranka i Politička borba Albanaca će imati ukupno 13 mandata.

Rezultati manjinskih stranaka

Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 1,7 odsto glasova, dok je za Srpsku radikalnu stranku glasalo 1,46 odsto glasača.

Izborna lista „Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka, Tomislav Žigmanov –

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini“ osvojila je 0,76 odsto glasova, a za Izbornu listu „SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin“ 0,57 odsto.

„Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“ osvojila je 0,35 odsto glasova, izborna lista Narodna stranka 0,88 odsto, a lista Zajedno za budućnost 0,18 odsto. Ruska stranka osvojila je 0,3 odsto glasova, lista „Albanska demokratska alternativa“ 0,08 odsto glasova.

Ispod cenzusa od tri odsto

Za koaliciju Zavetnici-Dveri glasalo je 105.165 ljudi, a to je 2,76 odsto glasača, i oni su bili najbiliži cenzusu. Lista Saša Radulović-Boris Tadić osvojila je 1,18 odsto, dok je lista Čedomira Jovanovića dobila 0,24 odsto, ili manje od deset hiljada potpisa građana neophodnih za kandidovanje na izborima, što je i slučaj izborne liste Srbija na zapadu za koju je glasalo je 0,14 odsto.

Procene analitičara

SNS je na parlamentarnim izborima u aprilu 2022. godine osvojila 1.635.000 glasova, 44,27 odsto, odnosno 120 mandata, što znači da je 17. decembra popravila rezultat za oko jedan odsto.

Dakle, ne samo što nije spuštena za desetak odsto kako je prikazivao Vučić, nego je i zabeležila mali rast, što se teoretski može smatrati još većim uspehom budući da su 3. aprila 2022. zajedno sa parlamentarnim održani i predsednički izbori. Jer, predsednički izbori vuku stranku koja ima jakog predsedničkog kandidata ka boljem razultatu, budući da ima glasača koji glasaju za tog kandidata, ali ne i za partiju.

Analitičari ističu i činjenicu da se u maju 2022. Aleksandar Vučić formalno povukao sa čela SNS i da je mesto predsednika partije formalno preuzeo ministar odbrane Miloš Vučević. Isto tako, ističe se i da je Vučić sve vreme najaktivnije moguće vodio i kampanju za decembarske izbore 2023.

Prema zvaničnim rezultatima, za 20 meseci SNS je uspela da dobije više od 148.000 glasova više u odnosu na prethodne izbore. Izlaznost na izborima 17. decembra nije se drastično razlikovala od izlaznosti 2022. uprkos velikoj kampanji grupe javnih ličnosti Proglas.

Svega 10.000 ljudi više glasalo na ovim 2023. izborima nego u aprilu 2022.

Umesto da SPS Ivice Dačića poraste, kako je Vučić pokazivao na papiru, ova partija je za 20 meseci izgubila čak 185.358 glasača.

Ni desnica nije ostvarila prikazanu Vučićevu projekciju, što pokazuje pad Dveri i Zavetnika. Ove stranke pojedinačno su imale više od 141.000 glasova ukupno na prethodnim izborima 2023. Ti se glasovi nisu sabrali niti uvećavali, jer su nastupivši u koaliciji 17. decembra 2023, osvojili svega 105.165 glasova.

Prozapadna opozicija najveći dobitnik, ali ko od njih

Najvećim dobitnikom u broju glasova može se smatrati, proevropska, odnosno prozapadna opozicija. Ova grupacija je na prošlim izborima 2022. nastupivši u dve koalicija Ujedinjeni, oko SSP, i u zeleno levoj koaliciji Moramo imala ukupno 699.202 glasa (520.000 plus 179.000).
U decembru 2023 pod imenom Srbija protiv nasilja osvojila 902.450, što je 200.000 glasova više.

Pojedini analitičari ukazuju da nisu sve stranke članice koalicije Srbija protiv nasilja „jednaki“ dobitnici, jer gledano po redosledu kandidata, u SPN će najbroniji poslanici biti iz dva nova pokreta, prerasla dve nove stranke, nastale posle izbora 2022.

Reč je o Narodnom pokretu Srbije Miroslava Aleksića, koji uključuje i najverovatnije dva poslanika Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, gde će oni dakle, imati 17 poslanika.

A druga je Srbija centar – SRCE, novonastala stranka na čelu sa predsedničkim kandidatom iz 2022. Zdravkom Ponošem, koja bi trebalo sada posle izbora 2023, da ima 14 poslanika.

To znači, kako se primećuje, da će praktično sa 29 poslanika, stranke nastale iz Narodne stranke Vuka Jeremića, činiti polovinu poslanika grupacije Srbija protiv nasilja.

Podseća se i da je u sazivu iz 2023. Narodna stranka Vuka Jeremića, koja je sada ostala ispod cenzusa, imala 12 poslanika, od kojih su četvorica bila Aleksićevih, a Ponoš nije imao ni jednog.

Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa bi trebalo umesto dosadašnjih 10, da dobiju 15 poslanika, dok će njihovi partneri iz Pokreta slobodnih građana ostati na tri poslanika. Ostali partneri iz sindikata Sloga i Pokreta za preokret Janka Veselinovića, trebalo bi da imaju po jednog poslanika, što za Veselinovića nije sigurno, jer je on 66 na listi.

To znači da neko treba da mu ustupi mandat, jer je osvojeno ukupno 65. Dalje Zeleno-levi front Radomira Lazovića i Dobrice Veselinovića je udvodstručio broj poslanika, umesto dosadašnjih pet, imaće 10.

Zajedno Nebojše Zelenovića i Đorđa Miketića će umesto dosadašnjih pet, imati četiri poslanika, a najveći pad beleži Demokratska stranka, koja je sa 9 poslanika, spala na četiri.

DS očekuje možda i smena lidera Zorana Lutovca, u postizbornom periodu, a analitičari zaključuju da će buduća parlamentarna opozicija zavisiti od umnogome od bivših Jeremićevih potpredsednika Miroslava Aleksića i Zdravka Ponoša.

Tek posle njih, pravac u kome će delovati parlamentarna opozicija zavisiće od novog antisistemskog pokreta Branimira Nestorvića koji je na iznenađenje mnogih osvojio čak 13 mandata, kao i Miloš Jovanović i koalicija NADA (Novi DSS- POKS).

Pokrajinski izbori

Skupština Autonome pokrajine Vojvodine broji 120 poslanika.
Raspored mandata govori da će lista SNS sa 47,28 odsto imati 68 mandata ili natopolovičnu većinu.
Srbija protiv nasilja osvojila je 21,86 odsto ili 29 mandata.
SPS im 5,06 odsto ili 7 mandata.
SVM je osvojila 6,46 odsto ili 9 mandata.
Koalicija NADA (Novi DSS-POKS) ima 5,14 odsto ili 6 mandata.
Ruska stranka Slobodana Nikolića zadobila je 1 mandat.
Lista Mi – glas iz naroda Branimira Nestorovića nije imala listu na pokrajinskim izborima, dok su Dveri i Zavetnici ostali ispod cenzusa od tri odsto, osvojili su 2,3 odsto glasova.

Beogradski izbori

Gradska izborna komisija (GIK) usvojila je 3. januara Ukupni izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, a u saopštenju GIK naveden je i raspored odborničkih mandata koje su osvojile izborne liste, prenosi FoNet.

Ovi izbori međutim, mogli bi da budu ponovo održani, ukoliko se nađe političko i pravno rešenje, budući da ih opoziciona prozapadna SPN žestoko osporava. SPN se poziva na izveštaj organizacije civilnog društva CRTA koja je imala posmatrače na biračkim mestima, i koja u izveštaju iznosi sumnju da se 17. decembra dogodila organizovana migracija birača u Beograd, kako bi se podigao rezultat vladajuće stranke.

SPN je i organizovala u znak protesta okupljanja ispred sedišta Republičke izborne komisije, nekoliko poslanika predvođenih Marinikom Tepić su štrajkovali glađu. U protestima su im se pridružili i mladi aktivisti iz neformalne grupe Borba, te javne ličnosti iz grupe Proglas.

Poslednji skup je održan 30. decembra kod Terazijske česme u Beogradu, a novi je najavljen za 13. januar, kada se dočekuje starokalendarska Srpska nova godina.

Spekuliše se da bi beogradski izbori mogli ponovo da budu održani zajedno sa preostalim lokalnim izborima u proleće 2024. Oni se održavaju tamo gde lokalnim skupštinama izabranim 2020, redovno ističe mandat. Podsetimo, 17. decembra 2023. održani su izbori u Beogradu i još 64 jedinice lokalne samouprave, ali vanredno izazvani ostavkama gradonačelnika i predsednika opština.

Prema dosad poznatim rezultatima, ni u jednoj jedinici lokalne samouprave, opozicija nije osvojila većinu koja bi joj garantovala da može da sama formira vlast, tako da se Vučićeva SNS može smatrati i velikim pobednikom lokalnih izbora.

Istina, pojedini analitičari ističu i činjenicu da tu ostaje Ivica Dačić i SPS kao važan za Vučićevu partiju, jer SNS retko gde bez Dačićevih socijalista može da napravi većinu.

Pominje se da SNS samostalno nema većinu u sedam lokalnih samouprava, gde su je ranije imali. Ističe se i da bez Dačića nemaju većinu u Kragujevcu, Kraljevu, Smederevu, Požegi, Ljigu, Rekovcu, Aleksandrovcu, Topoli, Prijepolju i Ljuboviji.

Kada je reč o Beogradu, raspored mandata koji opoziciona SPN ne priznaje je sledeći:

Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane – 49 mandata (367.239 glasova)
Srbija protiv nasilja – 43 mandata (325.429 glasa)
NADA (Novi DSS-POKS) za Beograd – 7 mandata (56.415 glasova)
MI-glas naroda, Aleksandar Jerković – 6 mandata (50.535 glasa)
Ivica Dačić – Toma Fila – pet mandata (44.671 glas)
Skupština Beograda broji 110 mandata.
Na beogradskim izborima 2022. SNS je osvojila 48 mandata.

Izvor: Danas Online