Politička bitka za Beograd – čin drugi.
Šest meseci posle izbora za Skupštinu grada, glasači u Beogradu će 2. juna ponovo izaći na birališta, jer nijedna stranka ili koalicija posle decembarskog glasanja nije sakupila dovoljan broj odbornika za većinu.
Političke karte su, međutim, promešane u odnosu na decembarske izbore.
Srpska napredna stranka (SNS), pojedinačno najjača u zemlji, na izbore 2. juna izlazi u širokoj koaliciji u kojoj su, između ostalih i Socijalistička partija Srbije (SPS), ali i one koje su na prethodnom glasanju bile opozicija, poput Zavetnika i Srpske radikalne stranke.
Ni Zavetnici, koji su u decembru išli u koaliciji sa pokretom Dveri, kao ni radikali u decembru nisu prošli cenzus.
I na drugoj strani političkog spektra ima velikih promena.
Najveći opozicioni blok koji se zvao Srbija protiv nasilja više ne postoji, a pojedine stranke koje su bile u toj koaliciji odlučile su da ipak izađu na izbore 2. juna.
Ne i najveća snaga tog bloka – Stranka slobode i pravde čiji je lider Dragan Đilas, koji je u jednom intverjuu izjavio i da neće pozivati građane na bojkot izbora.
Na nove izbore u Beogradu, prema najavama, neće izaći ni drugi opozicioni blok – koalicija NADA, čiji je predvodnik Nova Demokratska stranka Srbije (DSS), koja smatra da ne postoje fer i pošteni uslovi.
Na izborima izborima 17. decembra, koji su održani na 1.180 biračkih mesta, učestvovalo je 14 lista sa skoro hiljadu kandidata.
Prema podacima Gradske izborne komisije, u Beogradu je glasalo nešto više od polovine upisanih birača.
Lista SNS je osvojila 49 mandata, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 43 odbornička mesta od ukupno 110 u Skupštini Beograda.
Zajedno sa socijalistima, dosadašnjim koalicionim partnerom, koja je osvojila pet mandata, SNS bi imala 54 odbornika i nedostajala su još dva za tesnu većinu.
Presudna je mogla da bude odluka liste „Mi – Glas iz naroda“, koju je predvodio doktor Branimir Nestorović, neočekivani dobitnik beogradskih izbora, jer je osvojila šest mandata, a u međuvremenu se i ovaj pokret pocepao na dva dela.
Ipak, Nestorović, najistaknutiji predstavnik pokreta „Mi – Glas iz naroda“ u više navrata je ponovio da ne žele u koalicije sa jednima ili drugima.
Za šta se glasa?
Da bi neko vladao Beogradom, potrebna mu je većina od 56 od ukupno 110 odbornika u Skupštini grada.
Ni posle tri pokušaja posle decembarskih izbora, gradska skupština nije konstituisana, jer nije bilo kvoruma, pa glavnim gradom Srbije i dalje upravlja Privremeni organ.
Prema tvrdnjama opozicije i pojedinih domaćih i međunarodnih posmatrača, decembarske izbore obeležile su neregularnosti, posebno u glavnom gradu Beogradu.
Tvrde da je bilo kupovine glasova, paralelnih biračkih spiskova, zastrašivanja glasača i posmatrača.
Vlast je sve te optužbe negirala.
O gradonačelniku srpske prestonice se ne glasa direktno na izborima, već ga bira većina u Skupštini grada, tajnim glasanjem.
Mandat gradonačelnika je četiri godine.
Beogradom je prethodnih godina upravljala SNS, uz podršku koalicionih partnera.
Drugog juna biraće se i lokalne vlasti u 23 gradske opštine: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.
Koliko je ljudi sa pravom glasa u Beogradu?
Prema poslednjem preseku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 23. aprila, u Beogradu pravo glasa ima 1.609.139 ljudi.
Na izborima 17. decembra, Gradska izborna komisija utvrdila je da je ukupan broj ljudi koji imalo pravo glasa 1.613.910, što je približno četvrtina ukupnog broja u Srbiji.
Birački spisak biće zaključen 17. maja, saopštila je ranije Gradska izborna komisija.
Prema popisu iz 2022. godine, u regionu Beograda živi 1.668.273 ljudi.
Ko sve učestvuje na izborima 2. juna?
- 1. Lista Aleksandar Vučić – Beograd sutra
Četiri dana pošto je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić saopštila da će izbori za Beograd biti održati 2. juna, kutije sa prikupljenim potpisima predala je široka koalicija okupljena oko vladajuće SNS.
U koaliciji su i socijalisti, koji su u decembru izašli samostalno, ali i još neke stranke koje su naprednjacima bili rivali.
„Ovi izbori su jako važni i za Beograd i za Srbiju jer su zbog opštih dešavanja definisani daleko iznad lokalnih izbora.
„Ovo su vrednosni izbori, ovo su nacionalni izbori, izbori u kojima se Srbija kroz Beograd definiše i odlučuje kojim pravcem želi da krene“, rekao je Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda i kandidat za gradonačelnika.
Pre funkcije gradonačelnika, Šapić je od 2009. do 2012. bio pomoćnik gradonačelnika Beograda u mandatu Dragana Đilasa, a potom je deset godina bio na čelu Novog Beograda, opštine u Srbiji sa najvećim brojem stanovnika.
Osim Šapića, u vrhu liste ove koalicije je još jedan nekadašnji vrhunski sportista, teniser Janko Tipsarević, nekada među prvih 10 igrača sveta, koji je u maju 2023. postao član SNS-a.
Na spisku od 110 kandidata na drugom mestu je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda do 2023, neurološkinja Jelena Drulović, glumac Branislav Milićević poznatiji kao Branko Kockica, visoko rangiran je i preduzetnik Milan Bosnić, tu je i glumica Iva Štrljić, zatim Stefan Krkobabić, sin predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića.
U prvih 20 je i advokat Toma Fila, član SPS-a od 2017. godine.
Pre nego što je ušao u politiku, kao advokat je učestvovao u mnogim poznatim sudskim procesima.
Između ostalog, bio je i branilac Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, tokom postupka pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Na listi je i Aleksandar Antić, sada direktor Javnog preduzeća Koridori Srbije i nekadašnji ministar energetike.
Ministar finansija Siniša Mali je na 58. mestu.
- 2. Lista Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek!
Ova lista ima tek 15 kandidata za odbornike, što je dva manje nego na decembarskim.
„Politika Ruske stranke jeste da prati politiku predsednika Rusije Vladimira Putina, da se zalaže za širenje ruskog uticaja na čitav naš region, da se još više osnaže bratske veze naša dva naroda i da budemo uvek na strani pobednika“, navodi se u njihovom saopštenju.
Lider Slobodan Nikolić na sajtu navodi da se ova stranka zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju, i za punopravno članstvo Srbije u Organizaciji Ugovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB) koju su 1992. godine osnovale pojedine bivše sovjetske države, među kojima su Rusija i Belorusija.
Osim što je logo stranke mapa Rusije, slogan je: „Pokret srpskih rusofila – jedan narod, jedna vera, jedna krv, zauvek!“.
Ruska stranka je na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru uspela da uđe u Skupštinu Srbije – ima jednog poslanika.
Prema popisu 2022. godine, u Srbiji se više od 10.400 ljudi izjasnilo da su ruske nacionalnosti.
- 3. Lista Grupa građana „Ćale ovo je za tebe– Petar Đurić“
Na izbore ponovo izlazi i grupa građana „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić“.
Prvi na od ukupno 11 kandidata na ovoj listi upravo je Petar Đurić, sportski trener i instruktor ekstremnih sportova.
Ova lista nosi naziv po paroli koju je on isticao na majici tokom protesta u julu 2020. godine.
Prilog o njemu možete da pogledate ovde.
- 4. Lista Grupa građana Za zeleni Beograd, kad ako ne sada– dr Dejan Žujović
Prvi na ovoj listi je pulmolog Dejan Žujović, koga je šira javnost upoznala tokom pandemije korona virusa i bio je kritičan prema potezima zdravstvenih vlasti.
On je na decembarskim izborima imao isto mesto, ali na listi koalicije u kojoj su bili i stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića (Socijaldemokratska stranka), kao i bivšeg ministra Saše Radulovića (Dosta je bilo) i Grupe građana Otete bebe.
- 5. Lista 1 od 5 miliona – Beogradski front – Ritam grada, Dušan Teodosijević gradonačelnik
Listu predvodi advokat Dušan Teodosijević, a među 61 kandidatom su i studenti, pravnici, ekonomisti, nastavnici i profesori, frizeri…
Izvor: BBC
