Home Beograd „Studenti na tapetu“: Profesori kažu – oni nisu huligani, bore se za...

„Studenti na tapetu“: Profesori kažu – oni nisu huligani, bore se za ustavni poredak

86
0
Napredni klub: Svi da se izjasne o koalicijama
Foto: Thinkstock

Studenti su ustali protiv izborne krađe, koju nedemokratski režim nameće već treći, četvrti put, a sada u mnogo širem obimu; studenti poručuju da, ako sada ne podignu glas protiv izbornih manipulacija, sledeći put će se to desiti još gore, smatraju profesori Univerziteta u Beogradu, koji su potpisali podršku mladima.

Grupa profesora Novosadskog i Beogradskog univerziteta podržala je studente koji proteklih dana protestuju protiv izbornih neregularnosti i iznose svoje zahteve institucijama.

„Poručili smo da podržavamo njihovu borbu za pravdu, za uspostavljanje sistema, za davanje realnih dmeokratskih mogućnosti svakom čoveku da njegov glas vredi onoliko koliko treba da vredi. Cela borba bi, čini mi se, trebalo da bude mnogo aktivnija u širem u društvu. Studenti su očekivali mnogo od opozicionih stranaka, ja očekujem mnogo od nas samih, koji nismo uključeni u politiku, ali želimo da budemo misleća bića koja odlučuju o svom životu. Svi smo u svojim profesijama uskraćeni da radimo kako treba, ako je sistem autoritaran“, rekla je profesorka na FDU Milena Dragićević Šešić.

Neki među nama jesu u toj borbi svakodnevno, drugi u ovom trenu podržavaju studente, dodao je profesor FPN Nebojša Vladisavljević.

„To sada nije ni toliko bitno. Bitno je da su studenti ukazali na jedan problem krađe glasova, koja je u velikoj meri opredelila rezultate ovih izbora. Oni ukazuju i na jedan dugoročniji problem – činjenicu da u ovoj zemlji već nekoliko godina imamo autoritaran režim.

Studenti se bore za vladavinu prava i šta je prirodnije od toga da ih njihovi profesori u tome podrže.

Milica Kostin, studentkinja FPN-a i aktivistkinja inicijative „Borba“ danas se na N1 zahvalila svima koji su potpisali, ali rekla da je ovo zapravo odsustvo podrške.

Na pitanje šta je sa onima koji nisu potpisali, profesor Vladisavljević kaže da su razlozi raznoliki.

„Mladi su uvek optimisti, mi malo stariji se sećamo i ranijih perioda kada mnogi profesori nisu podržavali studente, pa ni mnogi studenti nisu podržavali kolege. Videli smo i juče, i tokom prethodnih protesta da su se studenti uključili u politički život. No, to još uvek nije masovno uključivanje studenata, a isto važi i za profesore“, rekao je on.

Na pitanje ima li straha, Vladisavljević odgovara da nije toliki pritisak na profesore.

„Mislim da je problem na drugoj strani. Imate profesore i istraživače koji direktno podržavaju ovaj autoritaran režim. Videli smo one potpise predsedniku republike, što je praktično podrška nedemokratskom režimu. Novinari su izbrojali oko 300 imena sa Univerziteta. Imate one koji direktno podržavaju podrivanje autonomije Univerziteta, drugi su nezainteresovani i ne žele nikome da se zamere ako budu napredovali u struci“, kazao je on.

Mnogo je razloga zašto je (samo) oko 350 profesora potpisalo podršku stuendtima, smatra profesorka.

„Osnovni razlog za jedan veliki korpus je konformizam. ‘Neću da stajem ni na jednu stranu, gledam svoja posla’ ili ‘bavim se naukom i nemam vremena’. Bilo je toga i tokom devedesetih i tokom dvehiljaditih, navikli smo. Onda ide ona glasina ‘najbolje prolaze oni koji ne talasaju’“, opisuje ona.

Podrška je stigla od pojedinačnih profesora, ali ne i od fakulteta ili Univerziteta.

„Spomenući našu bivšu rektorku, Darinku Matić Marović, koja je bila deo onog prethodnog režima sve do 1997. godine kada je stala uz svoje studente i dala im punu podršku. Naravno da je posle toga usledila osveta i kada je 1998. donet čuveni Šešeljev Zakon o Univerzitetu, ona nije ponovo imenovana, uprkos tome što smo je mi ponovo izglasali. Sada imaju druge razloge, pa kažu – ‘brinemo se za fakultet, ova vlast će nam dati ili neće sredstava za eksprerimente, opremu, novu zgradu’. Uprave su postale vrlo oprezne, ali sada kada je počelo sa hapšenjem studenata, mislim da je dužnost uprava da se oglase, jer one najbolje znaju da ti studenti u protestu nisu huligani i da se ne zalažu za rušenje ustavnog poretka, već upravo obrnuto – za očuvanje“, rekla je profesorka Dragićević Šešić.

Listanje fotografija studenata i objavljivanje tih fotografija iz ličnih dokumenata u tabloidima klasični su primeri pritisci vlasti na one koji joj se suprotstavljaju.

„Studenti su sada na tapetu. Jako je bitno da svi stanemo u njihovu zaštitu. Studenti su posebno ugrožena grupa, oni nemaju političku zaštitu. Ova podrška profesora je jedan od načina“, kazao je on.

Nadovezujući se na izjavu advokata Ivana Ninića, profesorka Dragićević Šešić rekla je da su studenti postali opasniji za određene državne strukture od Milana Radoičića, jer Radoičić je deo tih struktura.

„Da je Radoičić delovao sam ili suprotno željama ove države, bilo bi mu suđeno. Studenti jesu pretnja po ovaj režim i njihovim hapšenjem i ovako opasnim optužbama pokušava se sprečavanje da najveći deo studenata izađe na ulicu ili da se stimulišu roditelji da zaprete deci da ne izađu na ulicu. Ovo su neutemeljene i strašne optužbe koje još jednom pokazuju do koje mere javno tužilaštvo nije nezavisno i ne radi stručno i profesionalno svoj posao“, rekla je ona.

Godine 1996. kontekst je bio još teži, podseća profesor Vladisavljević.

„Režim je tada koristio čak i više represije protiv svojih političkih protivnika. Setite se onog redovnog batinjanja onih koji su učestvovali u protestu 1996. i 1997. godine. Nije situacija danas teža, već je kontekst drugačiji. Ovo što smo videli ove godine, tokom proleća i leta, jeste ohrabrujuće. Još uvek to nije masovno uključivanje studenata, ali mislim da će pritisci režima omasoviti protest.

Studenti treba da budu što jedinstveniji u organizaciji različitih oblika otpora, mišljenja je profesorka.

„Jedna od linija protesta treba da bude upravo protiv neprofesionalnog medijskog izveštavanja“, smatra ona, aludirajući na naslove u tabloidima u kojima su studenti napadnuti.

Stoga, mišljenja je, ne čudi što su studenti FPN najagilniji na protestima.

„Delovi sistema koji su najviše zloušotrebljeni jesu upravo mediji“, dodala je.

Studenti nisu kritični samo prema vlasti, već i veoma kritični prema opoziciji, primetio je profesor Vladisavljević.

„To se moglo videti prethodnih dana. Nema nikakve dileme da su i šira javnost, i studenti kritični prema opoziciji. No, to se ne može porediti sa stanjem u kome se nalazimo – ovo je borba protiv jedne masovne izborne krađe, koju nedemokratski režim nameće već treći, četvrti put. Obim izbornih manipulacija ovaj put je mnogo širi. Studenti se bore upravo protiv toga i kažu da ako sada ne podignu glas protiv izborne krađe, desiće im se još nešto gore sledeći put“, objašnjava on.

Ako se vlast u ovim okolnostima formira, ona neće imati legitimitet, podvlači on.

„Sama borba protiv masovne izborne krađe ukazuje na to da legitimiteta nema. Nije reč samo o izbornim manipulacijama. Mi smo znali kada je počela kampanja da će ovo biti autoritarni izbori. Borba se nastavlja“, zaključuje on.

Ta vlast će biti vrlo nedemokratska, manipualtivna, autoritarna, bez ikakve sopstvene volje, objašnjava profesorka.

„Ova vlast će biti još autoritarnija no što je ikada bila u prethodnim sistemima, gde su makar neki elementi imali svoju volju i integritet“, opisala je ona.

Izvor: N1