Za razliku od parlamentatnrnih izbora na kojima ne bi trebalo da bude mnogo iznenađenja, ovogodišnji lokalni izbori bi mogli da donesu značajne promene. U nekoliko gradova Srbije formirani su direktno-demokratski građanski pokreti koji se postavljaju kao opozicija svim političkim partijama
Za razliku od parlamentatnrnih izbora na kojima ne bi trebalo da bude mnogo iznenađenja, ovogodišnji lokalni izbori bi mogli da donesu značajne promene. U nekoliko gradova Srbije formirani su direktno-demokratski građanski pokreti koji se postavljaju kao opozicija svim političkim partijama. Jedan od takvih pokreta je Lokalni Front iz Kraljeva. O programu udruženja kao i o celokupnom stanju u zemlji i perspektivama građanskog udruživanja na svim nivoima, razgovarali smo sa aktivistom Lokalnog Fronta Vladimirom Marovićem, magistrom političkih nauka i diplomiranim profesorom filozofije.
Ko čini Lokalni front i koji su glavni ciljevi pokreta?
Aktivisti Lokalnog fronta su ličnosti već ostvarene na poljima svojih profesija, čime ukazujemo na značaj vrednovanja znanja, struke i postignutih rezultata u susretanju sa problemima i izazovima. Pretežno su u pitanju ljudi koji bi, socijalno posmatrano, trebalo da predstavljaju onaj srednji stalež jednog društva, koji se u opštem bezakonju sumanute tržišne grabeži u potpunosti izgubio. Mi predstavljamo upravo te ljude iz sveta radništva, prosvete, medicine, kulture, porodičnog biznisa i tome slično, dakle ljude koji bi da od svog rada pristojno žive i daju svoj doprinos ovom društvu.
Kada govorimo o ciljevima pokreta, oni su nerazdvojno povezani sa namerom izgradnje novog modela političke kulture, pa bih u tom svetlu i dao odgovor na ovo pitanje. Naime, predugo se jedan konzervativni i tradicionalistički kulturni obrazac provlači kroz sve sfere duštvenog života kod nas. Tu pre svega mislim na autoritarni model uspostavljanja društvenih odnosa, što govori o prisustvu stroge hijerarhije koja je zasnovana na relaciji nadređenost – podređenost. Upravo iz tog modela proističe i prevladavajuća autoritarna politička kultura u kojoj se uvek traži i veliča nekakav vođa, doživljen (a pre svega marketinški isprodukovan) kao „spasilac naroda“ u kriznom vremenu. Ono što je u ovom modelu opasno jeste da se slepa odanost „vođi/spasitelju“ plaća gubitkom sopstvene ličnosti u bespogovornom prihvatanju stavova odozgo, kao i naredbi koje se neupitno izvršavaju. Tako dobijamo amorfnu masu podanika, koja se oblikuje po smovolji jednog čoveka i njegove klike. Baš preoblikovanje takvog kulturnog obrasca jeste primarni (svakako ne jedini) cilj Lokalnig fronta. Da je to zaista tako najbolje govori i način organizovanja sproveden unutar samog našeg pokreta, a on podrazumeva horizontalnu strukturiranost, gde su jedankost među aktivistima i međusobno uvažavanje različitosti visoko izraženi. U tom pogledu i novi oblik političke kulture za koji se zalažemo znači da donošenje odluka mora imati smer kretanja odozdo – nagore, što podrazumeva realizovanje načela decentralizacije i političke pismenosti građanstva.
Koliko dugo Lokalni front postoji i kakve ste aktivnosti imali pre raspisivanja izbora?
Lokalni front je zvanično registrovan kao udruženje građana krajem oktobra 2014. godine. Međutim, ljudi koji su čitavu priču pokrenuli poznaju se dugi niz godina unazad i imaju bogato iskustvo u građanskom aktivizmu i kritičkom sagledavanju društveno-političkih zbivanja. Najveći broj njih je sarađivao na mnogim socijalnim poljima, tako da bi se moglo reći da se radi o dobro uigranoj ekipi.
Pre odluke da učestvuje na lokalnim izborima Lokalni front je dejstvovao, što i dalje čini, kao organizacija koja pruža mogućnost građanima da učestvuju u njegovim akcijama u vidu uličnih performansa, protesta, javnih tribina, kao i otvorenost da posredstvom društvenih mreža prima i prihvata predloge i sugestije najširih društvenih slojeva. Do sada je ovo udruženje organizovalo niz događaja koji su reflektovali društveno-politički kontekst vremena u kojem živimo. Kao najzanimljivije i najpraćenije akcije mogu se izdvojiti podrška zaštitniku građana Saši Jankoviću, protestna šetnja pod nazivom „Sendvič za nezaposlene“, obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, tribina sa temom „Koliko/Kome plaćamo Beograd na vodi?“, otvaranje Prolaza Milana Mladenovića u centru Kraljeva, kao i satirični performansi „Letujemo u Srbiji“ i „Poligraformans“.
Kako ocenjujete situaciju u Kraljevu i koji su ključni problemi kojima ćete se baviti ukoliko dobijete podršku na izborima?
Situacija u Kraljevu je najblaže rečeno – poražavajuća. Statistički podaci ukazuju na sledeće: stopa nezaposlenosti iznosi 34%, što čini brojku od blizu 15.000 ljudi; prosečna zarada na mesečnom nivou je ispod 290 evra, stopa negativnih migracija izrazito je visoka, a u obrazovnom sistemu, na primer, nastupio je trend gašenja odeljenja u pojedinim školama, što u rizik dovodi i opstanak čitavih škola. Ovo je nacrt stanja u gradu koji je samo tokom prošle godine, usled nesnosnih uslova za život, izgubio skoro 2,5% svoje populacije. U tom pogledu neki od osnovnih poteza koji zahtevaju hitnu akciju jesu smena nesposobnih nosilaca javnih funkcija, utvrđivanje odgovornosti za svaku zloupotrebu javnog novca, funkcije ili informacije, stvaranje uslova za pokretanje i održivost preduzetništva osnivanjem biznis inkubatora i rehabilitovanjem poljoprivrednih zadruga, kao i uvođenje konkursa radi zaustavljanja partijskog zapošljavanja i ucenjivanja. To bi ugrubo moglo da predstavlja namere dejstvovanja Lokalnog fronta u gradu kojem je potrebna reanimacija.
Kakav je vaš stav prema političkim partijama na lokalu i da li ćete sarađivati sa nekima od njih nakon izbora?
Političke partije, kako na lokalnom tako i na državnom nivou, posmatramo kao privatne firme koje su ustanovljene da javne resurse crpe u svrhu sopstvene koristi ili koristi svojih ktitora. Javni interes nije sfera njihovog delovanja. Iz tog razloga smatramo i da je delovanje samoorganizovanih građana u formi udruženja nužno, kako bi se pokazalo da građanstvo nije odustalo od sebe samog. Kada je u pitanju saradnja, naglasio bih da je razlog našeg samostalnog nastupa na izborima (bez stranaka i bez koalicija) sasvim jasna poruka upućena partijskim formacijama. Što se tiče naše podrške, ona može biti prisutna isključivo u momentima koje prepoznajemo kao projekte i predloge od vitalnog interesa i zarad dobrobiti građanki i građana. Svaka druga namera partijskih „redova“ biće javno razotkrivana, bespoštedno kritikovana i svim legalnim sredstvima suzbijana.
Kakav rezultat očekujete na izborima i sa kakvim ste se sve pritiscima suočavali tokom kampanje?
Naša očekivanja su pozitivnog nastrojstva, što pokazujemo i prirodom kampanje koju vodimo, a ona obiluje kreativnošću i ne pretenduje da uliva malodušnost. Upravo zbog toga smo lako prevazilazili i prepreke na koje smo nailazili u dosadašnjem toku kampanje, a one se mogu posmatrati kao institucionalne i direktno usmerene.
Pod institucionalnim preprekama/pritiscima podrazumevam neodgovorno postupanje Gradske izborne komisije (njenog predsednika pre svih), koja nije bila u stanju da poštuje rokove koje nam je sama zadavala za otklanjanje nedostataka pri proglašenju naše liste. Tim povodom morali smo da alarmiramo javnost, kao i nadležne organe, poput javnog tužioca i policije.
Kada govorim o direktno usmerenim pritiscima, tu pre svega mislim na reakcije vladajućih, ali i drugih stranaka na naš terenski rad, koji je jako zastupljen, naročito na polju vizuelnog prisustva u formi plakatiranja grada. Dobijali smo otvorene pretnje i nepristojne ponude, kako bismo odustali od „prelepljivanja“ njihovih plakata. Taj banalni pristup sproveden od ostalih učesnika u ovoj političkoj utakmici samo govori o tome koliko nisu spremni da budu angažovani na terenu, ali i na šta su sve spremni kako bi održali privid tog angažmana.
6. Kako ocenjujete stanje u medijima i da li uspevate dadobijete adekvatan medijski prostor za svoje aktivnosti?
Kada se radi o mainstream medijima na lokalu, a u pitanju je nekoliko lokalnih televizija, praćenje naših aktivnosti je sporadično, u zavisnosti od televizije do televizije. Postoje zaista one koje su se odazvale na gotovo sve naše pozive, ali i one koje su nas u potpunosti zaobišle u dosadašnjem toku kampanje. Te kuće, opet, svojim izveštavanjem zauzimaju jasno utvrđenu uređivačku politiku promovisanja vladajuće garniture. Budući da se biračko telo dobrim delom proizvodi u medijski formiranim „stavovima“, jasno je da se uskraćivanjem mogućnosti javnog nastupa svih političkih aktera forsira reprodukcija postojećeg stanja. Uvezanost medija i politike kroz pojedinačne interese umnogome doprinosi održavanju tog stanja, što za posledicu može imati samo mentalnu nehigijenu i političku ignoranciju.
S druge strane, kako smo svesni da naša promocija u najvećoj meri zavisi od naših aktivnosti i sposobnosti da ih prezentujemo populaciji, mi smo se okrenuli modernim vidovima komunikacije. Stoga imamo jaku aktivnost na društvenim mrežama, pokazujući tako i praćenje trendova u razvoju savremenih komunikacijskih modela. Ljudi koji nas prate i podržavaju su prilično informatički pismeni, a mi bismo da dokažemo da društvena emancipacija zavisi i od vidova prenošenja poruke.
Da li su vaše aktivnosti usmerene samo na lokal ili planirate da se bavite i pitanjima na republičkom nivou?
Mi jesmo svoj rad započeli kao lokalna organizacija, što nam i samo ime govori, međutim ne razmišljamo na način geografske ili bilo koje druge ograničenosti. Tome u prilog ide i odgovor na prethodno pitanje, budući da smo na društvenim mrežama praćeni ne samo u Kraljevu, već i u Srbiji, ali i daleko van nje. Lično smatram da je u ovom trenutku Kraljevo samo pokazni primer da je moguće da jedna jasno i besokmpromisno opredeljena grupa samoorganizovanih građanki i građana može da odbrani značaj javnog interesa. Osim toga, kako odluke koje se trenutno donose na lokalu bivaju konstantno prilagođavane potrebama partijskih centrala, koje se samoproglašavaju „državnim“ interesima, nužno je pratiti, reagovati i uticati na republički nivo vlasti.
Kako ocenjujete sveukupno socijalno-ekonomsko stanje u zemlji?
Po ovom pitanju biću vrlo kratak i slikovit – radi se o poniranju u živo blato.
Da li smatrate da je potrebno reformisati politički sistem u cilju veće decentralizacije i većeg stepena direktne demokratije?
Vaše pitanje direktno upućuje na prvu tačku programa Lokalnog fronta, a ona se tiče sprovođenja principa participativne demokratije. Svakako se zalažemo za decentralizovane modele razvoja naše lokalne zajednice, što bi lokalna samouprava u vlastitom pojmu trebalo i da podrazumeva. Odatle insistiramo na realizovanju principa participativne demokratije. To pre svega znači da društvena pokretljivost, koja je preduslov društvenih promena, zahteva uključivanje što većeg broja građana u socijalne, ekonomske i političke procese. Budući da Lokalni front kao grupa građana učestvuje na predstojećim lokalnim izborima, ponovo smo na svom primeru želeli da dokažemo da kao samoorganizovani građani imamo svest o potrebama naše sredine, te da ih mimo partijski centralizovanih formacija želimo zadovoljiti. Utoliko i naznačavamo da političke ustanove imaju dužnost stvaranja uslova za aktivno učešće građana u donošenju odluka koje se tiču njihovih života. Ukoliko to nije moguće, građani će se sami izboriti za to pravo. Dakle, participativna demokratija je oblik demokratije koji uključuje široko sudelovanje (participaciju) građana u donošenju odluka. Pozitivne strane takve opredeljenosti mogu se, između ostalog, sagledati u sledećem:
– podsitcanje političke obrazovanosti građana, što smanjuje mogućnost manipulisanja njihovim realnim potrebama;
– briga za probleme, očuvanje i unapređenje zajednice, što jača duh tolerancije i solidarnosti;
– strogi nadzor nad trošenjem javnih resursa;
– svođenje na minimum neodgovorne birokratije, usled građanskog monitoringa i procena uspešnosti poslovanja;
– reorganizacija organa lokalne samouprave u pravcu direktne odgovornosti upravljačkih organa građanstvu.
Da li ste upoznati sa pokretima sličnim vašim u drugim gradovima i da li planirate saradnju sa njima?
Lokalni front već intenzivno komunicira sa organizacijama sličnog tipa u gradovima poput Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Beograda… Štaviše, svakodnevno nam se javljaju pojedinci i inicijative širom Srbije sa željom da i u svojim lokalnim sredinama osnuju udruženja slična našem. Kada je saradnja u pitanju, tu bih naročito naglasio dobru kooperaciju sa inicijativom Ne da(vi)mo Beograd, sa čijim smo aktivistima već imali niz zajedničkih akcija, a koji nam ujedno direktno pomažu u sprovođenju naše kampanje. Saradnju građanskih pokreta ove vrste upravo vidim kao ustanovljavanje obrasca nove političke kulture i izrazito jakog stepena odgovornosti spram svog okruženja. U tom pogledu, perspektivno posmatrano, nikoga ne bi trebalo da iznenadi stvaranje jednog Građanskog fronta Srbije, koji bi upravo odražavao opštu volju najširih slojeva stanovništva.
Aleksandar Vuksanović – Srbija izbori
