U petak, 11.decembra se navršilo 25 godina od prvih višestranačkih parlamentarnih izbora u Srbiji. U tom periodu samo je vlada premijera Mirka Marjanovića, izabrana u martu 1994, izdržala ceo mandat, a tom cilju teži i aktuelna vlada Mirka Cvetkovića.
U petak, 11.decembra se navršilo 25 godina od prvih višestranačkih parlamentarnih izbora u Srbiji. U tom periodu samo je vlada premijera Mirka Marjanovića, izabrana u martu 1994, izdržala ceo mandat, a tom cilju teži i aktuelna vlada Mirka Cvetkovića.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji održano je ukupno osam parlamentarnih izbora, samo u dva slučaja su to bili redovni izbori, dok su ostali bili vanredni.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. i na njima je ubedljivu pobedu odnela Socijalistička partija Srbije (SPS) koja je, od 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, osvojila 194 mandata.
Prvi predsednik vlade Srbije kojem je poverenje dala višestranačka skupština bio je Dragutin Zelenović, kojeg je posle rekonstrukcije vlade, u decembru te godine, zamenio Radoman Božović. Posle godinu dana došlo je do prevremenih parlamentarnih izbora, koji su održani 20. decembra 1992, pošto je 27. aprila te godine, nakon raspada SFRJ, proglašena SR Jugoslavija (SRJ), federacija Srbije i Crne Gore.
Na tim izborima je SPS ponovo osvojila najviše poslaničkih mesta, 101, Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja 73, a treće mesto zauzeo je DEPOS sa 50 osvojenih mandata u republičkom parlamentu. Za novog premijera izabran je Nikola Šainović, kojeg je Haški tribunal 2009. osudio na 22 godine zatvora.
Godinu dana kasnije usledili su novi prevremeni izbori, koji su održani 19. decembra 1993, nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević raspustio skupštinu „zbog blokiranja mehanizma za odlučivanje“. Najviše mandata osvojila je SPS (123), drugi je bio DEPOS sa 45 osvojenih poslaničkih mesta u republičkom parlamentu. Ti izbori su na mesto premijera doveli Mirka Marjanovića, a njegova vlada je jedina izdržala ceo mandat.
Na parlamentarnim izborima u septembru 1997. najviše mandata osvojila je jedinstvena lista SPS-JUL-Nova demokratija, a nosilac liste je bio Slobodan Milošević. Ta lista je osvojila 110, a SRS Vojislava Šešelja 82 mandata.
Za premijera Srbije ponovo je izabran Mirko Marjanović koji je na taj položaj podneo ostavku posle poraza Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. godine. On je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS), lidera DŠ Vojislava Koštunice.
Posle pada režima Slobodana Miloševića održani su vanredni parlamentarni izbori u decembru te godine i na njima je koalicija DOS odnela ubedljivu pobedu sa 176 osvojenih poslaničkih mesta. Za premijera prve demokratske vlade izabran je lider DS Zoran Đinđić koji je u martu 2003. ubijen u atentatu ispred Vlade Srbije.
Vanredni parlamentarni izbori održani su u decembru 2003. i na njima je najviše glasova osvojila SRS Vojislava Šešelja kome se sudi u Haškom tribunalu. Druga po broju osvojenih mandata (53) bila je DSS. Manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je u martu 2004. uz podršku SPS.
Sedmi parlamentarni izbori usledili su posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore u junu 2006. Izbori su održani u januaru 2007. i na njima je najviše mandata osvojila SRS (81), DS je osvojila 64, a koalicija DSS-NS 47 poslaničkih mesta. U maju te godine Srbija je dobila koalicionu vladu (DS, DSS, NS i G17 plus) na čijem je čelu ponovo bio Vojislav Koštunica.
Ta vlada je trajala devet meseci. U martu 2008. vlada je predložila predsedniku Srbije Borisu Tadiću da raspusti Skupštinu Srbije i raspiše vanredne parlamentarne izbore, koji su održani u maju. Na tim izborima najviše mandata (102) osvojila je Lista za evropsku Srbiju-Boris Tadić. SRS je osvojila 78 mandata. Vlada premijera Mirka Cvetkovića formirana je u julu, a čine je koalicija DS-SPO-G17 plus i SPS-PUPS-JS.
Ulaskom u vladu Srbije SPS se vratila na vlast posle osam godina, a lider te stranke Ivica Dačić je prvi potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova. Albanci na Kosovu bojkotovali su sve savezne i republičke izbore. Njihove političke stranke organizovale su parlamentarne i predsedničke izbore 24. maja 1992, koje su vlasti u Srbiji proglasile nelegalnim.
Za predsednika Kosova je tada izabran Ibrahim Rugova i formirana vlada u egzilu. U februaru 2008. Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Izvor: www.pressonline.rs / Kurir
