Javni dijalog o svim važnim društvenim pitanjima u svim uređenim, demokratskim zemljama sveta se odvija kroz institucije sistema, medije, nevladin sektor. Mesta za javni dijalog su parlament, TV emisije, novinski članci, intervjui, autorski tekstovi, okrugli stolovi, stručni skupovi, tribine, društvene mreže. Kroz javni dijalog građani se upoznaju sa stavovima svih relevantnih društvenih činilica, zainteresovani građani direktno i indirektno učestvuju u njemu i na osnovu iznesenih stavova i argumenata formiraju svoje mišljenje. Na osnovu javnog dijaloga građani glasaju. Javni dijalog je osnov demokratije. Umesto svega ovoga, umesto demokratije, za građane Srbije postoji samo Trumanov šou.
U Srbiji javni dijalog ne postoji. Od parlamenta su mediji i vlast napravili cirkus, a to je glavno mesto za dijalog u demokratskim društvima. Vlast, sadašnja i prethodna i ona pre nje, od parlamenta pravi protočni bojler za usvajanje zakona i gušenje dijaloga. Mediji od parlamenta prave cirkus tako što ne izveštavaju o tome, prave se da ne razumeju i da se samo neki poslanici tamo svađaju. Time pokrivaju savršen zločin protiv demoktarije. Svi mediji bez izuzetka. Od Utiska nedelje, sve političke TV emisije su ukinute. Vlast svakodnevno bombarduje građane otvorenim lažima na koje niko ne odgovora.
Predsednik SNS-a i države laže, predsednica skupštine laže, predsednica Vlade laže, ministri lažu, otvoreno i bez trunke srama. Mediji ne izveštavaju o tome. Bez trunke srama. Ne samo da ne izveštavaju o tome, već i ne dozvoljavaju bilo kakav prostor da istinska opozicija reaguje na laži. Dijalog je godinama polako ukidan i zamenjen svakodnevnim monologom vlasti uz prećutnu saglasnost medija.
Novine služe za blaćenje svih novih ideja, svih novih ljudi, svakog racionalnog promišljanja, za stvaranje slike da su svi isti, za nakaradno formiranje javnog mnenja, tabloidizaciju celog društva, promovisanje ucenjenih, poslušnih političkih kadrova i postavljanje pred građane lažnih izbora između Kurte i Murte. Živimo Trumanov šou za koji ljudi imaju osećaj da režiraju DB-ovske strukture koje predstavljaju spregu politike, tajkuna i kriminala, koje upravljaju medijima, biraju političare i koje su stvorile i poziciju i opoziciju u Srbiji od devedesetih godina do danas.
SNS je doveden na vlast da bi uradio ono što Boris Tadić nije mogao: isporuči Kosovo i Metohiju. To je centralni interes Zapada na Balkanu. Taj interes se slaže sa interesom Rusije kojoj odgovara presedan Kosova zbog Krima.
Vladavina prava, slobodni mediji, nazavisno pravosuđe, institucije sistema i sve ostale proklamovane vrednosti o kojima smo slušali decenijama su se pokazali kao prazna priča naspram ogoljene pragmatične politike interesa i spoljno-političkog cilja. Zašto smo dozvolili da dođemo u poziciju da cilj bude tako postavljen je šire pitanje koje prevazilazi okvire ovog teksta.
Srbija ima legitimna prava i interese na Kosovu. Odustajanje od naše imovine i prava zarad “evropske budućnosti” je lažni izbor o kome slušamo već jako dugo. Na Kosovu je potrebno istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda bazirano na poštovanju prava, imovine, ugovora i legitimnih interesa, na osnovu “evropskih vrednosti”.
Aleksandar Vučić je Zapadu obećao da će izbaciti preambulu iz Ustava, time se odreći svih legalnih i legitimnih imovinskih prava Republike Srbije, njenih pravnih i fizičkih lica, odustati od naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, ljudskih prava, suštinske autonomije, ekonomskih interesa. Za uzvrat, dobija bezrezervnu marketinšku podršku. EU zvaničnici Vučića zovu svojim prijateljem, i ponavljaju: Srbija napreduje i ide u dobrom pravcu. Očigledno su spremni da zarad interesa zaborave na sve svoje proklamovane vrednosti. Ogoljeni pragmatizam je u celom svetu vrednosti potpuno gurnuo u stranu. Autokrate su in.
Poziv na “unutrašnji dijalog” u odsustvu javnog dijaloga je farsa i jedna velika pozorišna predstava. Glumci u toj predstavi su kako stranke vladajuće većine, tako i značajan deo zvanične opozicije koja pomaže Vučiću da ispuni obećanje koje je dao. U tome mu podršku daje i cela medijska scena, neki zarada Vučića, neki zarad “evropske budućnosti” kroz plasiranje priče kako je u stvari za nas najbolje da odustanemo od Kosova, imovine i prava. Vučiću je potreban alibi i opravdanje za ono što je obećao.
Uz izbacivanje preambule, Vučićev glavni, lični cilj je da se predsednik Republike, umesto na direktnim izborima, bira u Skupštini. Vučić se kandidovao za predsednika Republike, uz direktnu podršku Zapada, zato što sa Tomislavom Nikolićem nije mogao da ispuni obećanje oko Kosova. Kao što je Tadić ukinuo direktan izbor za gradonačelnike i predsednike opština, tako i Vučić želi da ukine direktan izbor za predsednika države, zacementira partokratiju i svu vlast koncentriše u svojim rukama. Nakon promene Ustava, usledili bi parlamentarni izbori kojim bi se Vučić vratio na mesto premijera. Ovaj scenario i Zapad i Istok aktivno podržavaju od početka. On nije u interesu građana Srbije.
DJB neće učestvovati u ovoj predstavi. DJB neće ni na koji način podržati izmišljeni “unutrašnji dijalog” o promeni Ustava čiji je cilj izbacivanje preambule i izbor predsednika u Skupštini i vodiće aktivnu kamapanju protiv promene Ustava. DJB želi promenu celog sistema i nećemo odustati dok u neslavnu istoriju pošaljemo sve Kurte i Murte iz devedesetih, i sadašnju i bivšu vlast koja sada glumi opoziciju, koje zajedno uništavaju Srbiju već gotovo tri decenije i pretvaraju je u zemlju jeftine radne snage. Srbija je prelepa zemlja i zaslužuje nove političke lidere slobodne od DB stega koji će od nje napraviti zemlju u kojoj se lepo i rado živi.
Preuzeto sa: dostajebilo.rs
