Kampanja za predstojeće izbore u Beogradu je još jedan dokaz da finansiranje izbornih kampanja u Srbiji nije uređeno na logičan i primeren način, ocenila je organizacija Transparentnost Srbija (TS).
Kampanja za predstojeće izbore u Beogradu je još jedan dokaz da finansiranje izbornih kampanja u Srbiji nije uređeno na logičan i primeren način, ocenila je organizacija Transparentnost Srbija (TS).
Kako ukazuje, iz budžeta Grada Beograda je za finansiranje ovogodišnje izborne kampanje izdvojeno ukupno 37.430.444 dinara, dok je prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti trebalo izdvojiti 40.078.449 dinara, odosno, sedam odsto više nego što je predviđeno Odlukom o budžetu Grada.
„Za toliko će biti oštećeni učesnici na izborima“, navedeno je u saopštenju.
TS podseća da je po državnim i evrointegracijskim planovima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje tu oblast, trebalo poboljšati do kraja 2014, a zatim do kraja 2017. godine, ali da to do danas nije učinjeno.
Deo tog ukupnog novca se deli na jednake delove svim učesnicima u kampanji koji polože izborno jemstvo, a s obzirom na to da su proglašene 24 izborne liste, to znači da će svaka od njih dobiti 311.920 dinara.
Taj vid budžetske podrške omogućava štampanje reklamnog materijala – letaka, koje bi delili volonteri, postavljanje pet do 10 bilborda tokom završnih nedelja kampanje ili oglašavanje manjeg obima na internetu.
TS navodi da ko god je pripremao i plaćao oglase na TV stanicama, organizovao skupove sa većim brojem građana ili postavio bilborde, morao se osloniti na značajna sredstva iz drugih izvora. To mogu biti donacije fizičkih ili pravnih lica ili prenos sredstava sa stalnog računa političke stranke.
TS ističe da je jedina dobra posledica aktuelnih zakonskih rešenja to što je izborna kampanja nešto jeftinija, međutim upravo zato se još snažnije pokazuje prednost izbornih lista koje imaju pristup drugim javnim resursima, i veću podršku u medijima u odnosu na političku konkurenciju.
„Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti s kraja 2014. godine, koje nisu izvršene u skladu s antikorupcijskom strategijom, bitno su povećale nejednakost između (velikih) parlamentarnih stranaka i svih ostalih, a naročito vanparlamentarne opozicije“, navodi se u saopštenju.
Kao drugi problem „sa još ozbiljnijim posledicama“ TS pominje „funkcionersku kampanju“, odnosno, to što aktivnosti republičkih ili gradskih funkcionera, koje se „navodno vrše kao deo njihovog dodatnog posla, u stvari ne bi bile obavljane na takav način ili u takvom obimu da nije bilo lokalnih izbora“.
Takva kampanja omogućava besplatnu i daleko vredniju reklamu listama koje za nju imaju mogućnost, ističe TS.
Preuzeto sa: http://rs.n1info.com
