„Pripadam generaciji čija je jedina prava politička borba i pobeda bio 5. oktobar, uprkos pokušajima da nas ubede da se tako nešto nije ni dogodilo. Možda je naša infantilna politička svest – svaka čast pojedincima – razlog daljih raspleta“
To je za Nedeljnik rekao predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić.
„Građanski, lako smo planuli i lako se ugasili – bojim se ponekad da smo nedonoščad novije istorije koju su lako ubedili da žive u ‘najboljem od svih svetova’… Ili pak ‘grešan, grešno sam pevô o nama sa početka pedesetih“, dodao je Kostić, u intervjuu za Nedeljnik.
Kada je reč o Petom oktobru, Kostić je rekao i da ne bi želeo da se gura među prvoborce, ali da jeste taj dan doživeo ličnu pobedu.
„Pošto smo se uveče razišli, dobar deo noći moj prijatelj Jovan Despotović i ja šetali smo ulicama grada i udisali atmosferu. Osećali smo se svečano i kao po završenom važnom poslu. Sutradan ujutro u Amfiteatru Patološkog instituta na Medicinskom fakultetu održan je veliki zbor, sećam se da sam bio u predsedništvu i da sam nešto govorio, ali utisak mi je bio pokvaren gorljivošću pojedinaca da se krene pravcima koji su me iznenadili i već to jutro sam slutio da ‘važni posao’ nije završen, kako sam se prethodne večeri nadao.
„Razočaran? Ne… Neke prilike su propuštene. Za neke sam možda i sam nekim delom kriv. Otkud mi onda pravo na razočaranost“, rekao je Kostić.
Prvi čovek Akademije je rekao i da mu se čini da su novije generacije pametnije, ciničnije i čvršće.
„Prisećam se reči svoga sina koga sam tešio da će neko od teških vremena proći, kada je uzvratio da zapravo samo ja imam problem, a da on od kad zna za sebe živi sa nekom krizom i u stanju je da se sa njom nosi. Nadam se da dolaze generacije koje će, uz nešto vitalnog egoizma i ne manje vitalnog cinizma – pa i autocinizma – naučiti da vole i poštuju same sebe, da razumeju sopstvene interese i ciljeve, ne ugrožavajući tuđe. Koje će, konačno, biti građani sveta i, tim pre, građani Srbije“, rekao je Kostić.
Preuzeto sa: www.danas.net
