Štetočinsku vlast možemo smeniti samo jedinstvenim nastupom opozicije. Imamo odličnu priliku da na beogradskim izborima načnemo režim, a to će onda značiti i početak kraja – kaže u intervjuu za „Blic“ Sanda Rašković Ivić.
Nekadašnja predsednica Demokratske stranke Srbije biće kandidatkinja za potpredsednicu Narodne stranke Vuka Jeremića čija je osnivačka skupština zakazana za 22. oktobar. Pitali smo je o planovima stranke, orijentaciji organizacije koja je okupila prilično raznolike ljude, o planovima opozicije, ali i nastupu na beogradskim izborima.
Šta je cilj Narodne stranke na gradskim izborima? Da pređe cenzus i preživi?
– Narodna stranka, kao i svi mi u njoj zalažemo se za jedinstvenu listu. Smatramo da možemo da budemo most jer nemamo pretenzije da ističemo svog kandidata ili kandidatkinju, nego želimo da vidimo ko bi u opoziciji imao najveće šanse. Najbolje bi bilo da bude nekoliko imena, da se naprave ozbiljna istraživanja, uporede procenti i onda da cela opozicija stane iza ličnosti koja će moći da ostvari najbolji rezultat. Zalažemo se za takvog gradonačelnika koji će odmah reći „ovo je moj tim“. Tako će Beograđani znati za koga glasaju, za razliku od naprednjaka čiji je kandidat za sve pozicije Vučić.
Zašto vam smeta što Vučić nosi listu?
– Zamislite Vladimira Putina koji daje svoje ime za gradonačelnika Moskve. Zamislite Trampa koji daje ime za gradonačelnika Vašingtona. Zamislite bilo kog predsednika države koji daje svoje ime kao strehu ispod koje će da trče anonimni ljudi. Vučić time unižava i svoju stranku i daje im do znanja da su bez njega svi oni – gomila jada.
Rekli ste da je za vas Dragan Đilas prihvatljiv kandidat, znate li dokle su došli razgovori opozicije?
– Znam da Đilas razgovara sa svima iz opozicije. Za mene lično je prihvatljiv. Moram da kažem da sam 2012. godine bila kritična jer je i moja stranka bila kritična prema njemu. Ali kada se uporede njegovi rezultati i ovi danas i način rada Dragana Đilasa i Siniše Malog, onda je razlika drastična.
Kako komentarišete priče da su Đilas i Šapić Vučićevi trojanski konji?
– Mislim da Đilas nije, a gospodina Šapića ne poznajem. Mislim da bi saradnjom s Vučićem napravio veliku grešku kao mlad čovek i vrhunski sportista. Nema potrebe da bude trojanski konj čoveka koji je krenuo ka zalasku svoje političke karijere.
Demokratska stranka najavljuje da će ići sa svojim kandidatom. Kako to ocenjujete?
– To nije dobra odluka. Mislim da Dragan Šutanovac kao šef stranke ne treba da cilja da bude gradonačelnik. Verujem i da ništa još nije zakucano, a DS je dobrodošla u opozicioni blok. Nije strašno ni da DS sprema svog kandidata i onda posle nekog vremena zaključe da je ipak bolje da se priključi zajedničkoj listi.
SVI JEREMIĆEVI LJUDI Ko su najistaknutiji članovi Narodne stranke
Budući funkcioneri Jeremićeve stranke: Nismo kompromitovani, to je naša najveća snaga
Koliko ujedinjena opozicija, po vašim procenama, može da osvoji glasova?
– Cela opozicija može da ima barem 30 odsto i tu ne računam na Aleksandra Šapića. Ako se i njegovi procenti zbroje, to onda može da bude ozbiljna pretnja…
Da li su DJB i Dveri dobrodošli na tu listu?
– Treba razgovarati sa svima. Moj stav je da svi moramo biti u jednoj koloni.
Osnivačka skupština Narodne stranke zakazana je za 22. oktobar. Kakva će biti vaša uloga?
– Prihvatila sam da budem kandidatkinja za potpredsednicu Narodne stranke i od stručnih resora vodiću resor za porodicu, socijalna pitanja, rad i zapošljavanje. To je nova stranka koju gradimo zajednički i novi izazov svakako.
Vuk Jeremić je izjavio da će to biti stranka centra. Ipak, prema imenima koja će se naći u stranci, čini se da vučete nadesno.
– Možda u nacionalnom smislu zato što smo svi mi državotvorci koji su se okupili na jednom mestu. Nama je taj nacionalni, državotvorni deo jako važan i to se u političkoj teoriji definiše kao desnica. Međutim, što se tiče ekonomije, zalažemo se za koncept oslanjanja na vlastite snage koji daje prednost domaćem poljoprivrednom proizvođaču, domaćem privredniku i, pre svega, zaštiti i poštovanju radnika. Pritom, ne mislim samo na prava radnika za strugom i za plugom, nego mislim i na prava lekara, medicinskih sestara, nastavnika, učitelja, profesora, sudija, policajaca, vojnika…
Ako moramo da je orijentišemo negde, Narodna stranka je…?
– Stranka centra. Više korak desno zbog izrazite državotvornosti i više levo kada su u pitanju ekonomija i socijalno-radni aspekt.
A kada je u pitanju Evropska unija, kakav će stav narodnjaka biti?
– Oko EU nemamo svi isti stav. Ja sam, recimo, evroskeptik, kao i Siniša Kovačević, ali uvek naglašavam da mi nismo antievropljani. Mi nismo protiv Evrope. Upravo zalažući se za evropske vrednosti, mi imamo veliku skepsu prema Briselu, odnosno prema EU kao jednoj „superdržavi“ koja je trenutno u velikim problemima i koja je u odnosu na Srbiju graditelj kosovske nezavisnosti. Postoje u stranci i oni koji vide put Srbije u EU kao nešto gde Srbija jedino može da preživi. Ako me pitate za gospodina Jeremića, on je evrorealista.
Na koje biračko telo NS računa?
– S obzirom na to kakva je hajka bila na opozicione kandidate pred predsedničke izbore, pogotovo na Jeremića, mislim da je rezultat koji je ostvario sasvim dobar. To je bilo blaćenje i progon neviđenih razmera, ali Vučić na taj način vodi politiku. Što se tiče biračkog tela na koje mi ciljamo, to su ljudi koji su 2000. godine glasali za DOS i za Vojislava Koštunicu, ljudi kojima je država na srcu i kojima je stalo do državotvornosti, koji misle da je značajno i šta će biti sa Kosovom i sa Republikom Srpskom. Neko će reći da je to druga država, ali Srbija je garant Dejtona i, prema tome, treba i te kako da nas se tiče šta će biti sa RS i srpskim korpusom van Srbije. S druge strane, poučeni greškama koje je činila demokratska opozicija sa privatizacijama i sa vođenjem ekonomije, nećemo zastupati taj ekonomski model, već ćemo se zalagati za ekonomski suverenitet.
Jedan istraživač nam je nedavno rekao da Jeremić insistira na tome da je intelektualac, a da se obraća onima koji to nisu i koje to ne interesuje. Može li to da bude problem?
– Moramo mnogo da budemo na terenu, da razgovaramo s ljudima da bi nas razumeli. Ono što Jeremića karakteriše je iskrenost. On ne želi da se kostimira u seljaka, niti u proletera, niti u ličnost iz rijalitija. On je to što jeste. Mlad, obrazovan čovek koji voli svoj narod i državu. Koji se vratio, a mogao je biti šta god je hteo da je ostao u inostranstvu. Prema tome, ljudima treba dati vremena da to prihvate.
Protesti
Ako hoćete da pomerite planinu…
Jeste li zadovoljni protestima održanim 6. oktobra?
– Nije nas bilo mnogo, ali ne krivim ljude. Videla sam tamo ošišane tipove sa širokim vratovima i neke druge koji su slikali skup, tako da ljudima koji rade u javnim preduzećima nije lako. Ovde je demokratija odavno rekla „laku noć“.
Kako onda mislite da promenite stvari?
– Korak po korak. Ako hoćete da pomerite planinu, krenite od kamenja i kamenčića ispod. Neka protesti budu prvi kamenčić. Skupilo nas se hiljadu, sledeći put će nas biti više…
Poređenje
O Koštunici i Jeremiću
Kada uporedite Vojislava Koštunicu i Vuka Jeremića, šta vidite?
– Koštunica je vodio stranku 22 godine, pobedio Miloševića, bio je jednom predsednik i dva puta premijer, ima drugačiji i duži životni i politički put. Jeremić ima sjajnu međunarodnu karijeru, bio je predsedavajući GS UN, broj dva u trci za generalnog sekretara, tek sad preuzima kormilo i formira stranku. Nešto što je Koštunica napravio ‘92. godine, Jeremić pravi sada. Za osam godina, otprilike, moći ćemo da napravimo neko ozbiljnije poređenje.
Preuzeto sa: www.blic.rs
