Politički analitičar Cvijetin Milivojević je ocenio u Novom danu da premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić jedva čeka da ispuni zahtev demonstranata „Protiv diktature“ i raspiše vanredne parlamentarne izbore jer to odgovara vladajućoj stranci u ovom trenutku.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević je ocenio u Novom danu da premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić jedva čeka da ispuni zahtev demonstranata „Protiv diktature“ i raspiše vanredne parlamentarne izbore jer to odgovara vladajućoj stranci u ovom trenutku.
„Opozicija bi katastrofalno izgbila izbore, što ih pre organizuje on će ih ubedljivije dobiti. Idu izbori za Skupštinu grada Beograda i siguran sam da ih Srpska napredna stranka može izgubiti ako ne budu održani još neki tog dana koji će natkriliti beogradske, a to mogu biti samo parlamentarni“, ocenjuje on.
Dodaje da postoji mnogo nezadovoljnih građana, pokreta, organizacija, udruženja građana itd. koji sublimiraju sopstvene zahteve.
„Ali ako imate mnogo takvih zahteva, blizu ste kritične mase koja može da pokrene ozbiljan proces“, smatra Milivojević.
Kaže da ga ne bi iznenadilo da izbora bude već na leto, a „do kraja godine svakako“, ocenjujući da se „oni koji glasaju za Vučića nisu umorili od izbora“.
Milivojević smatra da je nemoguće „napraviti“ jednog lidera opozicije.
„Nije to Srbija 90-ih godina. Negativan odijum prema vlasti nije tog intenziteta kao što je bio protiv Slobodana Miloševića, kad ste mogli da ujedinite i radikalnu građansku i radikalno nacionalnu opciju. Treba imati makar dva lidera“, rekao je on.
Dačić premijer samo ako je na oročen period
Govoreći o tome da se još ne zna ko bi mogao da bude sledeći premijer, Milivojević kaže da je to „Vučićev način vladanja“.
„On sa manjkom informacija podgrejava strah, iščekivanja, nadu, želju… Postoji nekoliko scenarija, najlogičnije je da bude neko iz SNS jer je najjača sgtranka. To bi mogao da bude neko mlad, ko nije potrošen u javnosti, foto robot između Nikole Selakovića, Marka Đurića, Nebojše Stefanovića i Branislava Nedimovića. Dakle, ko nešto znači u SNS, ali ko je lojalan Vučiću“, rekao je on.
Ocenjuje da Zorana Mihajlović neće biti premijer, nakon pisanja jednog tabloida, koji je blizak Vučiću, o njoj.
„Ako treba potrošiti Ivicu Dačića na oročen period, ako će izbora biti za nekoliko meseci, onda i Dačić može biti premijer. Na dugoročno ne. Kad je reč o ekspertu, ne verujem u tu priču, sem ako nije jako lojalan Vučiću i ako Vučić u njemu vidi stranačkog čoveka“, kaže Milivojević.
U čemu je veća krivica Vokera od Klintona
Milivojević smatra da pokušaj srpske diplomatije da se naknadno seti ko je bio Vilijam Voker deluje simpatično i dodaje da Srbija treba da se bavi onim što omogućava rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.
„Srbija ne sme ni da pokrene 18 godina neke stvari iz rezolucije, npr. o vraćanju do 999 uniformisanih policjskih i vojnih pripadnika na KiM, ne da bi ratovali već zbog zaštite, zatim delimičnu kontrolu granica itd. Ali iz različitih razloga nijedna vlast to nije zatržila, uz isto obrazloženje – pa to nam ne bi prošlo“, kaže on.
Dodaje da je Voker nesporno albanski lobista, kao i da je priča sa Račkom kao neposrednim povodom za bombardovanje tačna, o čemu je godinama pisala finski patolog Helena Renta, ali napominje da Srbija ne sme da adresuje pravog krivca.
„Vrhovni komandant vojske SAD 1999. bio je Bil Klinton, a naš izabrani predsednik se pojavljuje u predizbornoj kampanji Hilari Klinton. U čemu je veća krivica Vokera od Klintona, pokažite mišiće pred nekim ozbiljnim“, rekao je Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, priča o Velikoj Albaniji se koristi za „zamajavanje unutarpolitičke javnosti“.
„Ide inauguracija predsednika i izbor premijera, treba pokazati malo više tzv. verbalnog patriotizma“, ocenjuje Milivojević.
Srbija je morala da prekine pregovore zbog ZSO
Vlada Ise Mustafe je pala, kaže Milivojević, s jedne strane zbog nepoštovanja Ustava Kosova koji se tiče eventualnog formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), a s druge razgraničenja s Crnom Gorom.
„Vidite kako se brani ustavno-pravni suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, pa makar bila i polupriznata država. A mi pregovaramo s onima koji su uzurpirali 15 odsto naše teritorije“, kaže on.
Smatra da je Srbija morala da prekine pregovore još pre tri godine, jer je ZSO trebala da bude formirana do februara 2014.
„Uprkos tome pregovaramo o drugim temama, a osnovna priča nije realizovana. Ne zato što to nisu hteli Albanci, već im je neko rekao da ne moraju da ispune taj uslov. O nastavku pregovora ne odlučuje Aleksandar Vučić, već verovatno Federika Mogerini“, kaže on.
Ocenjuje da se kraj evropskog puta ne nazire, a da je najoptimističnija procena o ulasku u EU 2025.
„Mi pristajemo skoro na sve. Formalno kažemo da nećemo prizanti Kosovo, ali sve što je učinjen od 2013. je priznavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova“, zaključuje on.
Izvor: N1
