Izborna kampanja zvanično još nije počela, nezvanično stranke se uveliko bore za podršku takozvanih kapilarnih, odnosno sigurnih glasova. Takav način dobijanja šire podrške potpuno je legitiman, sve dok ljudi na to dobrovoljno pristaju. Međutim, u velikom broju slučajeva, kažu posmatrači izbora, reč je o prinudi ili uceni.
Šta na izborima zaokružujete iza paravana – vaša je stvar, po zakonu. U praksi – ako je stvar i vašeg komšije kom ste obećali ili vas je ucenio da glasate za stranku čiji je on član, vi ste njen sigurni ili kapilarni glas.
„To funkcioniše samo u SNS-u, zato što vam je za nešto takvo potrebna organizacija“, tvrdi Čedomir Jovanović lider LDP.
To što je danas kapilarni, u vreme DS-a zvao se „siguran“ glas. Čedomir Jovanović seća se da je svakom činovniku u Beogradu bilo sugerisano da popiše svoje komšije, uzme im broj lične karte i telefona. Razlika u odnosu na ovo danas, tvrdi, ipak postoji, jer za glasače tada nije bilo sankcija.
„Nije to bio imperativ, nije se posao gubio zbog toga ali je to svakako bio plus u tom profesionalnom životu. Danas, u svakoj lokalnoj samoupravi SNS-a to je partijska vojska“, navodi Jovanović.
Borba stranaka za sigurne glasove potpuno je legitimna, pozivi tih ljudi na dan izbora i podsećanje da izađu, provera da li su izašli, pa čak i organizovanje prevoza do biračkog mesta.
„I tu se završava ta linija između dozvoljenih i nedozvoljenih radnji. Ono što prerasta u nedozvoljenu radnju jeste kada je ta motivacija birača da budu „siguran glas“ u stvari proizvod ili mita ili nekog pritiska“, navodi Raša Nedeljkov iz udruženja Crta.
Birači pritom nisu jedini koji su pod pritiskom. Jer dok njih pritiska komšija koji je član stranke, komšija je pod prtisikom svog stranačkog šefa. Jer broj sigurnih glasova koje obezbedi utiče na njegovo napredovanje u stranci.
„Ako napravi nešto lošiji rezultat, verovatno na glavnom odboru ili u komunikaciji s predsednikom stranke, tamo gde je taj predsednik moćan, onda dobije sve ozbiljne sankcije koje mogu biti na tom nivou. Recimo gubitak pozicije predsednika opštinskog odbora ili gubitak pozicije predsednika opštine… I puno toga. Mora tu mnogo da se radi, znaju to oni koji su u stranci“, dodaje Đorđe Vuković iz CeSida.
Zato, osim zvaničnih, na izbornim mestima postoje i nezvanični stranački kontrolori, paralelne evidencije birača, te fotografije listića kao dokaz potvrde sigurnog glasa. Rečju: Sve što je zakonom zabranjeno.
„E sad me pitate kako je to moguće u praksi? Pa moguće je kad nemate vladavinu prava i kad niko ne sprovodi zakon“, zaključuje Nedeljkov iz Crte.
Izvor: N1
