Sumnjam da bi nove glasove pokupili baš DJB, kao stranka u povoju, i DS, koji se tek konsolidovao, kaže analitičar Dejan Vuk Stanković
Dok mogućnost da uz predsedničke budu raspisani i parlamentarni izbori još visi u vazduhu, deo opozicije počeo je da priziva upravo takav scenario. Najagilniji u zahtevu da građani na biralištima, osim šefa države, izaberu i novi skupštinski saziv jesu pokret „Dosta je bilo” i Demokratska stranka.
Juče su i radikali zatražili da se uz predsedničke raspišu i parlamentarni izbori.
I Srpska radikalna stranke se juče oglasila zahtevom da bi uz predsedničke izbore u Srbiji trebalo raspisati i parlamentarne. „To bi bio način da se Srbija i Skupština Srbije konačno oslobode parazita koji dobijaju na upravljanje javna preduzeća i određeni broj poslaničkih mesta, iako nemaju nikakvu političku težinu”, kaže zamenik predsednika SRS Nemanja Šarović. Šarović se založio da na tim izborima nastupe samo samostalne političke stranke. Da li SRS, DS i DJB imaju računicu da traže vanredne izbore samo zato je njihov januarski rejting nešto bolji od broja osvojenih glasova 2016? Prema mišljenju Bojana Klačara iz Cesida, vanredni izbori kako objašnjava iz različitih razloga ne odgovaraju nikome, pa ni Srpskoj naprednoj stranci.
Izuzev kritike politike vlade Aleksandra Vučića, sličnost između DJB-a i DS-a je, prema agenciji Faktor plus, i njihov rejting, koji se kod pokreta Saše Radulovića meri na sedam, a kod stranke Dragana Šutanovca na 6,8 odsto. Naravno, tu prednjači SRS, koji bi mogao da očekuju podršku od 8,7 odsto glasova.
Upravo zbog toga, analitičari smatraju da se ove dve proevropske političke opcije više obraćaju svojim biračima nego što istinski priželjkuju parlamentarne izbore .
„ I naprednjacima bi bilo teško da ubede birače, javnost i međunarodnu zajednicu da je to potrebno u trenutku kad vlada nije radila ni godinu dana. Što se opozicije tiče, nema naznaka u istraživanjima da bi mogli da naprave ozbiljniji rezultat od prošlogodišnjeg, a posebno kad je reč o DS-u i DJB-u koji nemaju svoje predsedničke kandidate”, smatra Bojan Klačar.
Na tu okolnost ukazuje i analitičar Dejan Vuk Stanković, koji dodaje da su rejtinzi stranaka već duže vreme „manje više stabilni, uz korekcije plus-minus nekoliko procenata”.
„Sumnjam da bi te glasove pokupili baš DJB, kao stranka u povoju i DS koji se tek konsolidovao. Njihovi pomaci čak i ako bi ih bilo ne bi suštinski promenili odnos političkih snaga po kojem između 60 odsto i dve trećine biračkog tela odlazi na vladajuću koaliciju”, tvrdi Stanković.
Među ključnim razlozima zbog kojih su, prema DJB-u, potrebni parlamentarni izbori jesu nedavne tvrdnje tog pokreta da je na prošlogodišnjim izborima više od 300.000 glasova pokradeno „u režiji” SNS-a, SPS-a i SRS-a. Demokrate se pak pozivaju na potrebu da se izjašnjavanjem građana za parlament „zaustavi haos u zemlji” u kojoj je „pravna država u kolapsu, ekonomija na izdisaju, a na svim nivoima državne uprave imamo neviđenu korupciju”, kako piše u saopštenju DS-a od pre dva dana.
Pri tom, demokrate, ne samo da su formirale i izborni štab već su otvoreno podržale i predsedničku kandidaturu Saše Jankovića. Zbog toga Bojan Klačar kao jedan od motiva DS-a za prizivanje parlamentarnih izbora vidi mogućnost da donedavni ombudsman uz podršku demokrata napravi solidan rezultat u trci za Andrićev venac.
„Ako bi Jankovićev rezultat bio veći od postojećeg rejtinga DS-a, onda bi se deo glasova za njega prelio demokratama na istovremenim parlamentarnim izborima. To znači da DS možda kalkuliše s tim da privuče glasače koji inače ne bi glasali za njih da nije predsedničkih izbora, posebno što Janković ne predstavlja nekoga ko može da ugrozi stranku i stranačke pozicije”, kaže Klačar.
Motiv DJB-a da zahteva izjašnjavanje za parlament, dodaje on, leži u tome da je reč o najjačoj i najaktivnijoj građanskoj opozicionoj partiji.
„Oni su prisutni u javnosti, izuzetno vešto koriste parlament i aktivno kritikuju režim, ali su često kritički nastrojeni i prema opoziciji. Mislim da oni na tom talasu priželjkuju parlamentarne izbore kako bi učvrstili svoju poziciju. Osim toga, DJB je u fazi prelaska iz pokreta u stranku i parlamentarni izbori bi im značili da malo ojačaju stranačku infrastrukturu jer posle njih neće moći da funkcionišu po istim principima kao sada, dok su još uvek pokret”, ocenjuje Klačar.
Istovremeno, ovakvi zahtevi vrhuški DS-a i DJB-a drže ljude koji su unutar stranaka u pripravnosti za kampanju, dok o istom trošku podižu zainteresovanost njihovog biračkog tela, dodaje Dejan Vuk Stanković.
„Ipak, budući da ni DS ni DJB nemaju svog kandidata za predsednika, biće im teško da održe pozitivnu tenziju kod svojih pristalica i zato im je potrebno da uvedu temu parlamentarnih izbora koja će biti privlačna njihovim simpatizerima”, zaključuje Stanković.
Izvor: www.politika.rs
