Ombudsman i predsednik CIRSD-a mogu da računaju na pristalice DS-a, SDS-a, DJB-a, LDP-a, a zbir rejtinga tih partija nije toliki da im obeća bogzna kakav uspeh, zato će obojica morati da pridobiju neopredeljene, kaže Srđan Bogosavljević
Proevropska opozicija za sada ima dva kandidata, ali ako je verovati istraživanju Nove srpske političke misli, ispitanici tri puta veću prednost daju Vuku Jeremiću nego Saši Jankoviću. Anketa NSPM-a pokazuje da 35,3 odsto građana smatra da bivši Tadićev šef diplomatije treba da bude kandidat opozicije, a 10,4 odsto je za zaštitnika građana.
A na čije sve glasove mogu da računaju Jeremić i Janković? Analitičari su, pak, saglasni da će i bivši predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) i aktuelni ombudsman glasače tražiti prevashodno unutar stranaka proevropske opozicije. Ali, dok Srđan Bogosavljević, član Upravnog odbora „Ipsosa”, smatra da će to i ostati glasačko telo oko kojeg će se otimati dvojica kandidata, Bojan Klačar iz Cesida i Vladimir Pejić, direktor Agencije „Faktor plus”, misle da bi Vuk Jeremić mogao da „štrpne” i glasove nekih drugih, pa i vladajućih političkih opcija.
Na pitanje gde su rezervoari glasova za dvojicu kandidata građanske opozicije, Klačar ističe da su primarne ciljne grupe za obojicu glasači stranaka kao što su Demokratska stranka, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, Liberalno-demokratska partija, Pokret „Dosta je bilo” i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Ali…
„Tome treba dodati možda i neke manje manjinske stranke i deo neopredeljenih birača. Ipak, Jeremić ima prednost da može da računa na još neke ciljne grupe, pre svega na nacionalno orijentisane birače Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke Srbije. Skeptičan sam, pak, da može ići na prelazak u radikalnu desnicu kao što je Srpska radikalna stranka, posebno u slučaju kandidature Vojislava Šešelja. Verujem stoga da su desni centar i blaga desnica opseg glasova na koje Jeremić može da računa”, tvrdi Klačar.
Nasuprot tome, Jankovićev primarni rezervoar su glasovi nekadašnjih birača DS-a ili koalicije „Zajedno za evropsku Srbiju” iz 2008. godine, uz koje bi u kampanji mogao da pridobije i nešto neopredeljenih birača.
Da ombudsman računa prvenstveno na građansku Srbiju smatra i Pejić, precizirajući da pod tim pre svega misli na pristalice izvornog DS-a i sličnih stranka, poput LDP-a u izvornom obliku i eventualno pojedinih vojvođanskih partija.
„Ali, to nije kritična masa kojom mogu da se dobiju izbori. Jeremić, pak, ima ugodniju poziciju, jer pokriva raspon od desnih birača koji su bili za DSS, Dveri, pa čak i SRS, do građanske opcije na koju računa i Janković, jer je Jeremić, ne zaboravimo, bio funkcioner DS-a. Ali, upravo taj raspon za njega može biti mač sa dve oštrice, jer se može desiti i da ga nijedna od tih strana ne prepozna kao svog kandidata. Zbog toga, on će biti ili prijatno ili neprijatno iznenađenje izbora i u njegovom slučaju kampanja će, za razliku od nekih drugih kandidata, mnogo značiti”, navodi Pejić.
Bogosavljević smatra da je jedino profitabilno rešenje za opoziciju mogao da bude jedinstveni kandidat. Jer, kako kaže, tri petine glasova nalaze se u vladajućoj koaliciji, a s preostale dve petine takav zajednički kandidat mogao bi da računa na relevantnost. Budući da do toga nije došlo, prema njegovim rečima, izgleda da ćemo uporedo s predsedničkim izborima imati i izbore za lidera opozicije.
„Oba opoziciona bloka već su dala po nekoliko kandidata i saglasnost je pala u vodu. Sad je pitanje da li će se na tome stati, jer predsednički izbori nisu samo glasanje za predsednika, već i prilika da se pojedine stranke učvrste. Ne bih stoga isključio mogućnost da iz redova opozicije bude istaknuto još kandidatura, posebno ako se raspišu i parlamentarni izbori. Iz tog razloga, i Janković i Jeremić imaju samo nekoliko stranaka na čije glasače mogu da računaju, a to su DS, SDS, DJB, LDP. Zbir rejtinga tih partija nije toliki da im obeća bogzna kakav uspeh, posebno ako iz tog dela opozicije dođe još neki kandidat. Zato će obojica morati da pridobiju neopredeljene glasače”, navodi on.
Jedino vladajuća koalicija, prema njegovom mišljenju, mogla bi da, čak i s dva kandidata, bude u prednosti.
Drugačije razmišlja Klačar, koji ne bi isključio kao „poslednju opciju” da se Jeremiću, u slučaju da Srpska napredna stranka podrži kandidaturu Tomislava Nikolića, prikloni i deo birača koji su bliski SNS-u, ali ne simpatišu Nikolića.
„Pre svega mislim na birače koji su nacionalno orijentisani, a glasali su za SNS. Ako se kandiduje Aleksandar Vučić, mislim da niko ne može da računa na deo glasačkog tela SNS-a, posebno zato što je reč o disciplinovanom biračkom telu, ali i o partiji koja po istraživanjima nije mnogo izgubila na političkom kapitalu od aprila prošle godine”, ocenjuje Klačar.
Štaviše, Pejić smatra da bi u slučaju Vučićeve kandidature, na Jeremića mogao da se prelije i deo glasova simpatizera aktuelnog premijera, jer se njih dvojica „negde preklapaju”.
„Ipak, iako bi Jeremić pre nego bilo koji drugi kandidat mogao da Vučiću odvuče deo glasača, to nije neka masa glasova. Jer, Vučić ima mnogo više potencijalnih glasača i mnogo su lojalniji nego Nikolićevi birači, pa bi Jeremić u apsolutnom smislu više otkinuo od Vučića, a u proporcionalnom Nikoliću”, zaključuje Pejić.
Izvor: www.politika.rs
