Ako se predsednički izbori održe 19. marta, kao što to juče pomenula Stanislava Pak, to bi značilo da će šef države morati da podnese ostavku
Ako se obistine očekivanja Stanislave Pak, savetnice predsednika Srbije, da će predsednički izbori biti održani 19. marta, to znači da će Tomislav Nikolić morati da podnese ostavku. Ali za takvu odluku aktuelni šef države bi morao da nađe veoma jak i ubedljiv razlog koji bi na javnosti prihvatljiv način opravdao neophodnost izbora dve nedelje pre redovnog termina.
Nikoliću mandat ističe 31. maja i, ako se ide po proceduri za redovne predsedničke izbore, oni bi morali da se raspišu početkom marta i mogli bi da se održe najranije početkom aprila.
Prema rečima sagovornika „Politike” iz redova viših funkcionera SNS-a, opcija ostavke (ili, kako bi rekao Boris Tadić – skraćivanja mandata), za Nikolića nije nezamisliva. Sve zavisi, kako tvrdi, od procene Nikolića i Aleksandra Vučića kada i kako izaći na izbore, a „ostalo je tehnika”. U prilog ovakvim tvrdnjama podseća se i da je premijer Vučić pre nekoliko dana rekao da će kampanja biti kratka – 30-35 dana.
Ubrzanje izbornog procesa, to jest eventualna ostavka predsednika Nikolića, svakako bi se na neki način odrazili na opoziciju i njene predsedničke kandidate, budući da se u poslednja dva meseca uvrežilo mišljenje i prihvatalo se „zdravo za gotovo” da je siguran datum izbora 9. april. Lider DS-a Dragan Šutanovac izgleda da nije zabrinut zbog mogućnosti da izbori budu pre nego što se očekivalo.
Na pitanje „Politike” da li to remeti planove za kampanju Saše Jankovića, iza kojeg su stale demokrate, Šutanovac kaže: „Ukoliko se vlast odluči da se predsednički izbori održe ranije, jedini razlog je svest o gubitku izbora i pokušaju da se u kraćem roku napravi rezultat koji bi bio potpomognut državnim resursima i medijima pod uticajem vlade. Mi ćemo svakako dati svoj maksimalni doprinos u svakom slučaju”.
Stanislava Pak je juče za naš list objasnila da je 19. mart „verovatan datum”, a da će se predsednik Nikolić i premijer Vučić precizno dogovoriti. Na televiziji Pink prethodno je još rekla da očekuje da će se Vučić i Nikolić dogovoriti i na Sretenje izaći sa zajedničkim stavom o predsedničkom kandidatu, ističući, kako prenosi Tanjug, da su priče o njihovim nesuglasicama običan spin.
Pitanje ko će biti kandidat SNS-a i vladajuće koalicije i dalje je otvoreno, a eventualni raniji datum, prema sagovornicima „Politike”, ne govori ništa o tome da li je izglednije da to bude Nikolić ili Vučić. Premijer Vučić je juče u Davosu, na pitanje da li će se kandidovati, rekao da još nije doneo odluku.
Za SPS, čini se, već je sve jasno. Navodeći da datum izbora nije bitan, v. d. predsednika Izvršnog odbora Đorđe Čabarkapa kaže da socijalisti očekuju da imaju zajedničkog kandidata sa SNS-om – ali će SPS podržati jedino kandidata koji će imati nesporne šanse da pobedi, a to je, u ovom slučaju, jedino Vučić.
„Ako SNS odluči da kandiduje nekog drugog, SPS će imati svog kandidata za predsedničke izbore. U tom slučaju SPS će za predsednika Srbije kandidovati Ivicu Dačića, koji u istraživanjima, posle Vučića, ima najveće šanse za pobedu”, kategoričan je ovaj funkcioner SPS-a.
Stanislava Pak, međutim, kaže za Pink, upitana koji je njen stav o tome da li Nikolić treba da se kandiduje, da će predsednik odlučiti, a da je ona stranački vojnik koji veruje u hijerarhiju i da će poštovati dogovor u stranci.
„Nadam se da će predsednik prihvatiti predlog da se kandiduje”, navela je ona.
Nikoliću mandat ističe 31. maja i ako se ide po proceduri za redovne predsedničke izbore, oni bi morali da se raspišu početkom marta i mogli bi da se održe najranije početkom aprila
Na pitanje da li očekuje drugi krug predsedničkih izbora ukoliko SNS predloži Nikolića, rekla je, prenosi Tanjug, da sva istraživanja pokazuju da je jedan predsednički kandidat tri puta jači od ostalih.
„Ne znam o kakvim krugovima razgovaramo, i Galup i Stratedžik daju najveće šanse predsedniku Nikoliću. Uz podršku Vučića, ja ne vidim tu nikakve krugove”, rekla je. Upitana da li će se Nikolić vratiti u stranku ako Vučić postane predsednik, Stanislava Pak je odgovorila pitanjem: „A šta će se raditi ako Saša Janković pobedi?”
Naši sagovornici Bojan Klačar iz Cesida i Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli” i samostalni narodni poslanik, izražavaju sumnju prema mogućnosti da predsednički izbori budu u martu. Ipak, ne odbacuju ni tu opciju, koja bi, prema Klačaru, bila problematična za opozicione kandidate, dok Vukadinović (koji je opoziciono nastrojen, ali još nije dao javnu podršku nijednom predsedničkom kandidatu), misli da bi čak mogla da ima i bumerang efekat za vlast, iako svakako smanjuje ionako skroman manevarski prostor opozicije. „Ubrzanje voznog reda”, objašnjava Vukadinović, moglo bi da izazove dodatno ogorčenje i mobilizaciju, jer je dosta jasno i providno koja namera stoji iza toga.
On kaže da je skraćivanje ionako kratke kampanje generalno dosta loša poruka, ali ne veruje da će dati veliku prednost vlasti u odnosu na svu prednost koju vlast već ima, niti dodatni hendikep za opoziciju u odnosu na sve hendikepe koje opozicija već ima. Može, dodaje, eventualno samo navesti opoziciju da se što bolje i što pre organizuje i eventualno dogovori o zajedničkom nastupu.
„To znači da mobiliše opoziciju koja se nije pokazala previše spretnom niti efikasnom u pravljenju dogovora i strategije protiv vlasti. Ovo bi je možda na neki način alarmiralo, pogotovo ako budu i parlamentarni izbori, što bi nametnulo takoreći imperativ opoziciji ako želi da opstane, da se što pre dogovori, organizuje i verovatno ujedini”, ocenjuje Vukadinović.
Za Klačara bi ovaj raniji datum, ukoliko se ispostavi izvesnim, bio znak da se verovatno odustaje od parlamentarnih izbora, ali bi opoziciji svakako doneo nove probleme. Podseća da opozicioni kandidati nemaju mnogo resursa za kampanju kojima bi se suprotstavili vladajućim partijama, a uz to bi imali na raspolaganju samo tri nedelje ozbiljne kampanje.
„Postojao bi i te kako veliki šum u političkoj komunikaciji, u kojoj ćemo slušati različite kandidate jer će biti mnogo autsajdera, a imaćemo SNS, koji će moći u jednom takvom okruženju da bude dominantna stranka. Naprednjaci mogu da budu prisutni velikim intenzitetom u svim segmentima kampanje, i na terenu, i sa sigurnim glasovima, i u medijima, i s političkim oglašavanjem, i sa javnim funkcionerima. Opozicija u takvoj konstelaciji neće biti toliko vidljiva koliko bi mogla biti da kampanja traje malo duže. A bez obzira na to što ima neke najavljene kandidature, opozicija ima vrlo skromne, pre svega zakonske mogućnosti da komunicira s biračima do zvaničnog početka kampanje”, navodi Klačar.
Izvor: www.politika.rs
