Najave o slanju vojske na Kosovo i mogućim novim sukobima uznemirile su i domaću javnost. Poruke o kojima se već dva dana piše i govori u medijima mnoge su vratile u ne tako davnu prošlost.
Intelektualna elita smatra da mobilizaciju nacionalnog na delu imamo zbog izbora, što samo potvrđuje da su interesi građana u drugom planu. Najavu predsednika Srbije o slanju vojske na Kosovo srpski intelektualaci nazivaju neverovatnom.
Književnik Filip David pita se da li je moguće da, posle preživljenih devedesetih, postoji neko ko u sukobima vidi rešenje. Ako je i u svrhu predizborne kampanje, kaže, mnogo je.
„Da li je ta ličnost koja tako nešto izjavi, a na čelu je države, svesna da to može da izazove mnogo, mnogo ozbiljnije sukobe nego što na prvi pogled izgleda, jer ovde, na Balkanu, u regiji sve je povezano. Jedna takva akcija recimo na severu Kosova izazvana ovom vrstom provokacije dosta naivne na prvi pogled, da se šalje jedan takav voz, sa takvim natpisima može izazvati potpuni haos“, kaže Filip David.
Toga su, izgleda, svesni i građani. Osim što o tome bruje društvene mreže i na ulici, među slučajnim prolaznicima, osuđuje se pominjanje rata.
„Ja od kad znam za sebe to se u Srbiji čuje, ali nisam za to. Mislim da u ratu nema pobednika, to je neko moje mišljenje“
„Ja sam za Tomu Nikolića zato da se Kosovo brani, ali da se brani najpre, koliko je moguće, diplomatskim putem.“
„Ne mogu da verujem da posle svega opet hoćemo da šaljemo vojsku i da se bijemo. To je prosto neverovatno.“
„Stvarno je to uznemirujuće, iskreno da vam kažem, pogotovo za nas mlade i našu decu. To je stvarno budućnost da se zapitamo, gde je Srbija, kako Srbija, ne znam.“
Širenje straha među građanima i stvaranje neprestane krize i jesu, uverena je dramaturškinja Borka Pavićević, cilj. Jer to je metoda za održavanje vlasti, ali i njena slika i prilika.
„Znate, u ime mira nije prvi put da se promoviše rat. Nikad se ne kaže ja sam za rat, već ja sam za mir, ali… Vi vidite u tome šta stoji ustvari iza te proklamirane volje za evropskim integracijama i za regulacijom ili normalizacijom odnosa u regionu. Lažno je sve to“, navodi ona.
Pravljenje vanrednih situacija od redovnih stvari – kao što je i kretanje ljudi preko administrativnog prelaza – govori, uverena je naša sagovornica, o tome da niko ne vodi računa o stvarnim interesima građana.
Izvor: N1
