Home Izbori Milovanović: Očekujem kandidaturu Jeremića, bojim se podele

Milovanović: Očekujem kandidaturu Jeremića, bojim se podele

14
Bojana Milovanović - Srbija izbori
Foto: N1

Novinarka Bete Bojana Milovanović očekuje da će se pored Saše Jankovića za predsednika kandidovati i Vuk Jeremić, ali da može da se desi da bude još kandidata opozcije.

Bojana Milovanović kaže da će se birači Jankovića i Jeremića donekle preklopiti i da može da se desi da jedan drugom oduzmu glasove, ali da to zavisi i od ostalih kandidata.

„Pribojavam se podele opozicije, da će prevladati stranački interes. Opozicija teško može da se složi šta bi bilo dobro za nju. Što se tiče kandidata vlasti, više puta je i Zorana Mihajlović pominjala razgovore sa SPS, čini mi se da postoje neke razmirice, ali mislim da će biti dogovora i da će Tomislav Nikolić biti kandidat“, smatra ona.

Govoreći o rezoluciji Evropskog parlamenta u kojoj se navodi da je EP upoznat sa spornim događajima koji su se dogodili u Savamali i traži da se nađe brzo rešenje, ona kaže da dokle god ne bude bilo odgovora koje zahtevaju Evropa i javnost, dotle je integritet institucija upitan.

„Prošlo je i previše vremena, dobili smo i impuls kao da ćemo svakog časa čuti ime i onda ništa. Jedini epilog je presuda proitiv NIN-a. To je još jedan veo preko svega toga i novčana kazna koja je simbolična kada je reč o sumi, ali nije simbolična kada je reč o medijima i njihovoj slobodi, tu je stavljen znak pitanja šta ta sloboda znači“.

Kako kaže, ako Brisel bude insistirao, veruje da može da se dođe do odgovora, jer „mi neke stavri odradimo jedino ako nas neko tera“.

Govoreći o Uredbi o formiranju Pomoćne policije, koja je u međuvremenu ukinuta, Milovanović kaže da tu postoji mnogo nerazjašnjenih pitanja.

„Ta uredba je postojala 10 godina zašto je sad aktivirana, šta bi bila njena svrha, šta bi radila, mi to nismo saznali. Ministar je pomenuo da je to što neće btii policije rezultat pritiska opozicije i onda se opet pitam odakle tolika moć opoziciji koja u parlamentu nije toliko jaka. Kako je ona tako slaba izvršila pritisak, tu ima više pitanja nego odgovora. I način na koji je doneta je bio netransparentan, samo smo čuli da je doneta“, navodi novinarka Bete.

Komentarišući obeležavanje Dana Republike Srpske u Banjaluci, istakla je dva nivoa proslave – crkveno religijski i regionalno-komšijski.

„Juče je sve to bilo pod okriljem slave, bio je i patrijarh, pa sam se zapitala da li smo mi sekularna država. Čini mi se da sve češće crkva šalje državne poruke, a i političari šalju poruke onom delu stanovništva koje prati crkvu. Što se tiče regionalno-komšijske strane, svi dani koji se obeležavaju, godišnjica Srebrenice, Oluje, kao da više vodimo računa kakav će to utisak da ostavi na komšije, kakav će odjek da ostavi, nego kako ćemo to da obeležimo i čega ćemo da se prisetimo“, navela je.

Milovanović ističe da može da se desi da će Sarajevo da dočeka neki trenutak da „vrati“ komšijama, ali se nada da će sve ostati samo na verbalnom prepucavanju.

„Vratila su se nacionalna pitanja, to je dokaz da ljudi ne žive baš najbolje, stavljaju se u prvi plan kada ekonomska situacija nije dobra i kada to treba zataškati. Ne živi se sjajno i sve nas čekaju neki izbori, više vidim političke igre koje hoće da skrenu pažnju sa teške ekonomske situacije. To stiže do građana, neki uspevaju na to da se upecaju, češće ćemo time da se bavimo nego da li imamo dovoljno novca da kupimo nešto“.

Da se čuje i glas starih

Podsetimo, Bojana Milovanović je dobitnica si godišnje medijske nagrade za toleranciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i OEBS-a, za tekst objavlјen u Novom magazinu „Starost kao novi početak“.

„Da razbijemo bauk starosti, često se plašimo, a treba da vidimo dobru stranu svega toga. U domu za stare sam videla vedre ljude, koji lepo provode svoje dane i zadovoljni su. Imali smo primer u Pančevu gde je izbio požar, ima problema sa licencama i država treba time da se pozabavi, ali postoje i svetli primeri. U domovima postoje mnoge aktivnosti, radionice. Iznenadila me je sagovornica koja je imala tešku priču, razbolela se, ona je sama rešila da ode u dom, nije htela da bude teret, toliko je puta to rekla, mene je zabolelo“.

Ona navodi da stari imaju mnogo problema, pogotovo u ruralnim delovima.

„Ne možemo ni da pojmimo kako im je, prepušteni su sami sebi. Postoje sela sa staračkim domaćinstvima, ne može lekar da im priđe, možda za njih domovi I jesu rešenja. U inostranstvu više starih živi u domovima“.

Izvor: N1