Pred jedine izvesne – predsedničke izbore, aprila sledeće godine, situacija na političkoj sceni Srbije sve se više usložnjava. Osim ideje o zajedničkom kandidatu proevropska opozicija ne otkriva mnogo detalja, dok je u najavi formiranje novih stranaka i pokreta.
DS sebe vidi kao stožera opozicije, dok se u isto vreme u javnosti sve više spekuliše o namerama vrha te stranke.
Od napisa o zajedničkoj koaliciji sa naprednjacima, do teze da Šutanovac, Jeremić i Janković osnivaju novi DOS. Prvi čovek demokrata takve tekstove smatra podmetanjima i dodaje – DS će biti kičma i stožer predstojećih izbora na kojima će podržati politiku, a ne pojedinca.
“Saradnja sa SNS-om po odluci glavnog odbora u prošlom sazivu je onemogućena i tako će do dalje i ostati. Ono što je važno takođe je da insistiram da svi gradski i opštinski odbori tu odluku poštuju, do kraja”, rekao je Šutanovac.
Da tekstovi u kojima se pominje nisu slučajni smatra i Zaštinik građana Saša Janković. “Treba li da objašnjavam da ovakve dezinformacije nisu slučajne? Ne, neću i ja potcenjivati pamet nacije”, napisao je Janković na Tviteru.
Janković će odluku o predsedničkoj kandidaturi doneti kad za to dođe vreme, dok je, uz njegovo, i ime bivšeg šefa diplomatije Vuka Jeremića za lidera LSV-a sporno. Ko je odredio da je onaj ko ne pristane na nekog od njih dvojice razbijač opozicije, pita se Čanak.
“U pitanju je deo beogradske političke čaršije koji je uzurpirao ulogu nekakvih patrijarha srpske opozicije sa kojima svi ostali treba da idu ili će biti osramoćeni do kraja života. Kako mislite da mi iz LSV-a glasamo za Vuka Jeremića koji nikada nije pokazao nikakvo interesovanje za Vojvodinu i čiji su politički stavovi dosta nekoherentni?”
Bez loših reči o Jankoviću, Čanak dodaje – kako zajednički kandidat može biti neko koga ni on za 26 godina u politici nikada nije sreo?
Sa druge strane Đorđe Vukadinović poručuje da je pokret „Za spas Srbije“ čije je osnivanje najavio neophodan kako bi se popunila političko-ideološka praznina između DS-a, Dveri i DJB. Sandu Rašković Ivić vidi kao idealnog zajedničkog kandidata opozicije.
“Gospođa Sanda Rašković Ivić, Marko Jakšić, na kraju krajeva i moja malenkost negde na kraju tog reda bi mogli biti kandidati, ali nije cilj da samo umnožavamo broj kandidata, a da zapravo tako uvećavamo sreću i radost Aleksandra Vučića i vlasti. Oni bi najviše voleli da bude 25, 30 kandidata iz opozicije, a da vlast ima jednog kandidata”, kaže Vukadinović.
Bez razmimoilaženja oko ideje zajedničkog kandidata i bez konkretnih imena, u delu opozicije svaka stranka insistira na politici kojoj je okrenuta. Tako DS u spoljnoj politici jasno definiše jedan stub oslonca – Brisel, dok je za Vukadinovića pokret koji predstavlja okrenut i demokratiji i nacionalnim interesima.
Izvor: N1
