Home Izbori Ako nemate čoveka u kafani, možete izgubiti izbore

Ako nemate čoveka u kafani, možete izgubiti izbore

13
sasa_jankovic_srbijaizbori

* Vuković: Terenska kampanja ipak je najbitnija * Mihajlović: Treba imati na umu realnu mogućnost da taj kandidat ipak ima „tihu“ podršku neke od stranaka

Kandidat za predsednika Srbije koji ne želi ili ne dobije podršku stranka nema puno šansi za ozbiljan rezultat na predstojećim predsedničkim izborima…

Ukoliko nema bar dva miliona evra, 20.000 ljudi na svim biračim mestima, „svoj glas u kafani“, odnosno ljude koji će u malim mestima prenositi njegove poruke, ili bar „tihu“ podršku neke od stranaka koja će mu dati deo svoje infrastrukture, kažu sagovornici Danasa.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, za Danas kaže da bi kandidat morao da ima oko 20.000 kontrolora, veliku armiju ljudi u svim mestima, ozbiljan tim koji će se baviti organizacijom kampanje ali i do dva miliona evra ako misli da uđe u drugi krug.

– Osim kontrolora, kandidat mora da ima razvijenu mrežu ljudi koji će po malim mestima direktno u razgovoru sa građanima prenositi njegovu poruku. U mesnoj zajednici ili u kafani ispred seoske zadruge ili prodavnice. Ti ljudi su, može se reći, i najbitniji jer su oni ti koji mogu da provociraju razgovor o politici, zastupaju ideje kandidata u tim razgovorima, lepe plakate i šire kandidatovu poruku u lokalnim medijima i van njih. Tako se osvajaju glasovi u malim mestima, što nikako nije mala stvar – objašnjava Vuković.

On dodaje da osim te mreže, samostalni kandidat mora da ima one koji će organizovati javne nastupe, mitinge i skupove.

– Stranke nekada nemaju dovoljno svojih pristalica u nekom mestu pa organizuju dolazak ljudi iz drugih gradova. To će morati da radi kandidat, odnosno njegov tim. Otežavajuća okolnost samostalnog kandidata je i to što je teško ljude, koji su stranački opredeljeni, pridobiti na svoju stranu ako ih stranka nije pozvala da glasaju za njega, što je značajan gubitak glasova. Nije nemoguće ali zahteva ulaganje dosta vremena i resursa. LJudi obično tada idu u apstinenciju – ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje na čiju podršku može da računa Saša Janković, koji sada obavlja funkciju zaštitnika građana, ako se odluči za kandidaturu a ne dobije podršku stranaka, on odgovara da su tu verovatno nevladine organizacije i civilni sektor koji opet ne može da bude dovoljan u animiranju ljudi, u malim mestima. Pitanje je, kako kaže Vuković, da li će Janković moći da izvede ozbiljnu terensku kampanju, čak i pod uslovom da ima mrežu onih koji su spremni da rade za njega. Vuković podvlači da je terenska kampanja ipak i dalje najbitnija. Prema njegovim rečima, nemaju ni sve stranke ozbiljnu infrastrukturu, osim SNS, SPS i SRS. DS je, kako navodi, nekada imala, ali je razbijena odvajanjem najpre LDP, SDS i pojavom DJB.

Sociolog i istraživač Srećko Mihailović ističe da je za pojedinca koji nema podršku jedne ili više stranaka i neophodan novac za kampanju ozbiljniji rezultat a kamoli ulazak u drugi krug nemoguća misija. On ipak ukazuje na jednu realnu mogućnost.

– Treba imati na umu realnu mogućnost da taj kandidat ipak ima „tihu“ podršku neke od stranaka koja će mu dati deo svoje infrastrukture. Ali i dalje ostaje problem sa novcem za kampanju, sem ako taj pojedinac nije neki veliki kapitalista – zaključuje Mihailović.

Sagovornici Danasa koji su učestvovali u realizaciji mnogih kampanja ali nisu želeli da govore pod imenom za naš list savetuju kandidatima bez podrške stranaka da spreme bar pet miliona evra za kampanju ako misle da trče i drugi krug, 20.000 ljudi za kontrolu izbora, 10.000 ljudi za kampanju, veliko okupljanje volontera, jasnu političku platformu i izbegavanje negativne kampanje ka drugim kandidatima, odnosno bez kukanja ukoliko bude napada na njih.

Izvor: www.danas.rs