Tokom izborne noći bilo je velikih zaletanja u procenama rezultata, opozicija je pokazala da može zajednički nastupati, ali teško da će u novom parlamentu ostvariti efikasnu saradnju, ocenili su u programu N1 Slaviša Orlović i Ivan Cvejić.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović kaže da se mora razdvojiti nekoliko dimenzija događaja tokom izbora 24. aprila i dodaje da kada ima nekoliko stranaka koje su u zoni cenzusa ne treba se zaletati u procenama rezultata, a bilo je mnogo zaletanja te večeri:
„Jedno je izborni sistem, drugo je proces kontrole izbora sa stanovšta nezavisnog državnog organa, teće su izborni spiskovi, a četvrto su razne interpretacije i medijske igre. Ono što se događalo pre ponoći odredilo je ono što se događalo nakon ponoći. Nedopustivo je da kažete da je stranka dobila 56 procenata, a ona je dobila 48. Kada promašite za osam odsto to stvara sumnje. Bilo je mnogo zaletanja od organizacija koje se time bave“, tj. koje prate izborni proces.
Orlović takođe skreće pažnju da nije dobro da se RIK ne oglasi do ponoći, odnosno da je trebalo da konferenciju za štampu održi oko 21 čas i da iznese osnovne podatke, o izlaznosti i broju prebrojanih glasova.
Orlović ukazuje i da razlike u tumačenju postoje i oko toga ko je pobednik ovih izbora: „Ne može da bude pobednik onaj ko je jedva prošao cenzus. Tu postoje takođe razlike u interpretaciji, broji se koliko ima poslanika koji su poslanici Vučića, a ne Tomislava Nikolića“, kao tokom sastavljanja lista za prethodne izbore. Koalicioni potencijal SNS-a je još uvek veliki, kaže Orlović.
„SNS je nesumnjivo pobedila ali ima i razloga da bude nezadovoljna jer je pobeda manja nego što se očekivalo. U Vojvodini je dobila više mandata nego što je očekivala, može da formira samostalno vlast. Uz SVM je to komotna većina od 69 mandata“, naglašava on.
Opozicija bez zajedničkog delovanja
Glavni i odogvorni urednik agencije Beta Ivan Cvejić smatra da iako je opozicija pokazala da može zajednički nastupiti, nakon izbora, ipak to neće dovesti do zajedničkih akcija u budućem parlamentu. Postoji prostor za zajedničko delovanje, ali iz dosadašnjeg delovanja ništa ne govori da su spremni da naprave zajedničku platformu, kaže Cvejić:
„Ovo što smo videli posle izbora, ako je želela da ima ozbiljniji nastup opozicija je trebalo da uradi pre mesec dana. Mnogo je razlika između stranaka, sujete i starih neraščišćenih odnosa, postojala je ideja da se stranke okupe oko borbe za bolje uslove i zajedničku kontrolu, a ni to nisu uspele. Ne verujem da će stranke imati efikasnu saradnju u parlamentu, da zajednički podnose zakone, da u bloku oponiraju predlozima vlade, pa i da bojkotuju sednice ako treba“.
SRS – sve po starom
Kada je reč o Srpskoj radikalnoj stranci, Cvejić ocenjuje da kod radikala neće biti neke naročite strategije: „Vratio se veliki lider i od čak i njegovog rapsoloženja će zavisiti kako će da deluju. Iz dosadašnjeg rada nisam video da se odnose kritički prema vlasti, naročito prema Vučiću. Ne očekujem oštru opoziciju radikala prema vlasti, u smislu da će njene zakone i predloge rušiti i minirati“.
Orlović ukazuje na još jedan aspekt koji je prisutan kod SRS-a: „On je dosledan u jednoj stvari, da je ekstrmeno desničarska stranka, da ima tu radikalnu retoriku i ima motiv da se sveti strukturama za koje misli da su ga izdale i eksplicitno je proruska stranka. Moguće je da u strateško taktičkim igrama vlade predstavlja nešto što je Kurti u kosovskoj skupštini“.
Izvor: N1
