Beograd — Poltičke stranke u Srbiji nemaju jasnu strukturu i birači prelaze iz jedne u drugu partiju, jer u tome vide ličnu korist, zaključuju u Cesidu.
Opredeljenje tzv. prosečnih birača biće ključno za rezultate predstojećih izbora.
Imam oko 50 godina, radnik sam i imam nesiguran posao i nezaposlenu decu. Tradicionalista sam i blagi sam nacionalista, nisam religiozan, a prema demokratiji imam neutralan stav. Jesmo li se prepoznali? To je prosečan birač, u stvari, prosečan građanin Srbije.
“Svako ima svoje biračko telo malo ili veće ali je za izborni uspeh važno kome će poverovati središnji tj. prosečni birač“, rekao je Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.
Prosečni naprednjak je u sedmoj deceniji života, radnik sa srednjom stručnom spremom. Glasač SNS-a je tradicionalista i nacionalista i u velikoj meri konformista. Ne baš religiozan, neodlučan po pitanju autoritarnosti. Za naprednjake više glasaju žene nego muškarci.
Prosečni demokrata je u petoj deceniji života. Ima više i visoko obrazovanje, radi kao tehničar, službenik ili stručnjak. Modernista je, demokrata, nije nacionalista, nije religiozan i ne podržava autoritarni pogled na politiku. Za DS glasa više muškaraca nego žena.
U jednoj rečenici socijalista je pre tradicionalni demokrata nego nacionalista i autokrata. Za radikale mahom glasaju mlađi, religiozni muškarci. Podršku socijaldemokratama daju uglavnom ljudi sa srednjom stručnom spremom opredeljeni jednako za nacionalizam i demokratiju, a prosečan glasač koalicije DSS-Dveri opisuje se kao tradicionalista, muškarac.
U Srbiji i dalje važi pravilo – lider pre svega. Glasači više slušaju njihove poruke, nego što čitaju program stranaka. Naime, u ideologiji naprednjaka danas i demokrata pre nekoliko godina i nema velike razlike zaključuju u Cesidu.
“Svaka stranka u Srbiji koja želi da postane vlast postane “keč ol stranka“ tj. da se dodvori biračima od levice do desnice i onda se tako sklapaju koalicije kao sto u SNS imate od levice do desnice da bi se došlo do svih struktura birača“, kažu u Cesidu.
Građani imaju ciničan odnos prema politici, nije tajna glasaće se i na osnovu ličnog interesa.
“Pri čemu jedan deo biračkog tela nemoj da se lažemo pragmatično razmišlja i opredelju de na osnov utoga može li dobirti posao ili neki drugi benefit“, naveo je Stojiljković.
Prema istraživanju FPN-a, svaki deseti građanin u Srbiji veruje političarima, a svaki peti izlazi na izbore da bi glasao protiv, a ne za. Malobrojni su oni koji smatraju da među strankama postoje ozbiljne razlike.
Izvor: B92 http://www.b92.net
