Svi naši bivši postpetooktobarski i sadašnji predsednici države i vlade uoči izbora su žarko želeli da se slikaju s Putinom ili makar s Medvedevom, računajući da će im to doneti neki glas više.
S druge strane, svi do jednog su Srbiju sve čvršće gurali u savez sa NATO, istovremeno su se zaklinjali u prijateljstvo s Rusijom i vojnu neutralnost Srbije.
Samo sam za predsednika Tomislava Nikolića siguran da mu je potpis na Zakon o saradnji s NATO pao teško, ali da nije imao izbora, osim da pocepa svoju stranku.
Zato je odmah i predložio da isti status kao i vojnici Alijanse dobiju i ruski “vatrogasci” u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Moglo bi to da se i ostvari prilikom martovske posete predsednika Vlade Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu. Reakcije iz Moskve na sporazum s NATO, koje su i na ivici uvredljivosti, pokazuju da Kremlj od nas očekuje više od zaklinjanja u prijateljstvo i vojnu neutralnost.
Biće to i prilika za Aleksandra Vučića da biračima uoči aprilskih izbora poruči da je njemu srce i dalje u Moskvi, a kritičarima iz zapadnih metropola moći će da kaže: „Ako vam ja ne odgovaram, eto vam Šešelj, Sanda Rašković Ivić, Dveri, Zavetnici i ostali osvetnici.
Stranke koje otvoreno zagovaraju članstvo u Alijansi samostalno ne mogu preći izborni cenzus i biće ravnomerno zastupljene i u vlasti i u opoziciji (Čeda Jovanović s Borisom Tadićem i Vuk Drašković s Aleksandrom Vučićem).
U cilju izborne kampanje vladajuće koalicije, mediji će posetu Medvedeva iskoristiti da nas dobro naoružaju ruskim raketama, avionima, kamionima…
Ali već u maju nova (stara) srpska vlada suočiće se sa dva stara problema. 1. Kako uskladiti spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku s Evropskom unijom, a ne naljutiti Rusiju i 80 odsto građana Srbije; 2. Kako modernizovati sistem odbrane (u NATO okruženju) bez prebijene pare, a ne postati ruska kolonija. Odgovor na oba ova pitanja je – NIKAKO!
Priče o vojnoj neutralnosti su umrle s Josipom Brozom. Ne može se doveka sedeti na dve stolice, a ruku na srce – uloga Broza bi više odgovarala Ivici Dačiću nego Aleksandru Vučiću.
Red je da se na kraju i ja izjasnim: Kao neko ko se javno protivio svim ratovima koje smo vodili i ratovima koje nismo vodili, najradije bih rekao – daleko im lepa kuća i jednima i drugima. Kakav mi uopšte izbor imamo: da napravimo vojni savez s Rusijom i odreknemo se Evrope, pa da se Moskva preko naših leđa obračunava sa Zapadom, ili da sarađujemo s NATO, što će nam olakšati evropske integracije i neminovno pokvariti odnose s Rusijom.
Glasaću za onog ko otvoreno kaže ovo drugo.
Izvor: www.blic.rs
