Srbija je u krizi institucija, moralnoj i ekonomskoj krizi, a u državi vlada udvorička politika prema insotranstvu I primena terora prema građanima, navodi predsednik Nove stranke Zoran Živković u intervjuu za naš portal
Srbija je već dugo u krizi, ekonomija je razorena u devedesetim godinama, a u državi trenutno vlada udvorička politika prema insotranstvu i unutrašnja strahovlada jednog čoveka, navodi predsednik Nove stranke i narodni poslanik Zoran Živković u intervjuu za naš sajt. Kako on dodaje, treba se zalagati za vladavinu prava, zarad ekonomskog ozdravljenja Srbije, zato što pravi investitori nikada neće ući u saradnju sa državom koja je pravno i politički nestabilna. Živković smatra i da mladi treba da imaju odgovornost prema sebi kao osnovni motiv kada je bavljenje politikom u pitanju jer ako se mi politikom ne bavimo – baviće se ona nama!
Kako komentarišete političku i ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi?
Srbija je već dugo u krizi. Krizi institucija, ekonomskoj, krizi morala. Osim što su neki dani u godini lepi, što neki građani imaju sreću da im se nešto lepo desi, a da ne zavisi od države i vlasti, nego od prirode – da dobiju dete, unuče, da se zaposle – mislim da imamo jako sumornu sliku o Srbiji. Ekonomija je razorena u devedesetim, a u poslednjih 7,8 godina se vrši dodatno razaranje srpske ekonomije. Institucije su bile slabe i pre 5.oktobra. Pokušaji da se od njih napravi nešto stabilno, dugoročno nisu uspeli. Ponovo imamo strahovladu jednog čoveka koji zloupotrebljava sve državne resurse, stvara permanentnu krizu u državi, ne rešava suštinske probleme, već probleme svoje nečiste savesti – tako da je Srbija u lošem stanju.
Šta biste sada uradili što niste 2003. kada ste bili premijer?
Mislim da je urađeno sve što je moglo da se uradi za to kratko vreme. Ja sam bio premijer nešto malo manje od 12 meseci. Od toga je 2 ili 3 meseca bila predizborna kampanja i formiranje nove vlade, vanredno stanje skoro 40 dana. U nekih 6-7 meseci koliko je moglo da se radi mislim da je urađeno sve što je trebalo da bude urađeno u tom trenutku. Sigurno da je ostalo i nedovršenih stvari, sigurno da je nešto moglo da se uradi bolje. Ali da se sada iz ove pozicije vratim nazad iz ove pozicije i kažem da je nešto propušteno, a da je moglo da se uradi – mislim da takvo nešto ne postoji.
Koje mere treba preduzeti kako bi se Srbija ekonomski oporavila?
Pre svega vladavina prava. Postoje razne ekonomske mere – novac za nova radna mesta, subvencije za zapošljavanje, kampanje o tome da dolaze velike firme. Pravi investitori nikad neće nikad ući u državu koja je pravno i politički nestabilna, bez obzira na to što će dobiti neku subvenciju. Ta subvencija se potroši, a dugoročna investicija mora da ima utemeljenje u državi u kojoj pre svega radi tržište i tržišni principi, ali i institucije koje treba da štite tržište i ljude od njega. To su sudovi, organi gonjenja – to su institucije države. To je prvi korak – da mi budemo država u kojoj će vladati zakon koji je za svakoga isti.
Kako komentarišete novoosnovanu koaliciju PUPS-a sa SNS-om?
Potpuno svejedno. PUPS ne predstavlja penzionere Srbije. Oni su, da se našalim, prešli iz partizana u četnike, iz socijalista u nove radikale. Kao 1945. pred kraj rata. To je verovatno njihov lični interes, ali to je potpuno nevažno za Srbiju u celini. Srbija zna da oni ne predstavljaju srpske penzionere i Srbija neće glasati za PUPS.
Da li smatrate da će opozicija dobiti više poslaničkih mandata kao DOS ili u više kolona?
Ne kao DOS sigurno. To je bilo u jednom trenutku pre više od 15 godina. Atmosfera u Srbiji podseća na atmosferu iz devedesetih, ali su mnogi drugi parametri različiti, tako da to ne možemo gledati kao direktno poređenje – ni samo ime, ni širinu takve koalicije. Mislim, a to su pokazale i analize i istraživanja, da dve kolone, dve proevropske koalicije Srbije, osvajaju više glasova u zbiru nego da je to jedna koalicija. Sa tog proevropskog spektra treba očekivati da opozicija ima barem 40% više poslanika u parlamentu nego što to danas ima.
Zašto već drugi put kao koalicionog partnera na izborima birate DS umesto da izađete samostalno?
Niko u Srbiji ne izlazi samostalno na izbore, osim Šešelja, a on izlazi samostalno jer niko neće sa njim. Stranka koja je nesumnjivo najveća, SNS, ima koaliciju sa 7,8 partija. SPS takođe. Svi su u koalicijama zato što je to sabornost, okupljanje oko zajedničkih programa je nešto što građani traže. Oni kažu: ,,Hajde ujedinite se, pa da ih smenimo!’’ Bilo s koje strane da se to čuje. Pravljenje koalicija ima dugu tradiciju i na srpskom političkom tržištu i na bojištu.
Kako vidite primenu Zakona o sporazumu s NATO-m u narednom periodu?
To je tipski sporazum koji potpisuju sve države na putu ka integracijama. Mi ne moramo da budemo na tom putu, ali očigledno je da je većina građana Srbije, pre svega mislim naravno na Evropsku Uniju, opredeljena za to. Deluje jako loše da neko ko je bombardovao Srbiju sada ima diplomatsku zaštitu kad se kreće kroz Srbiju. Takav predlog je postojao i 2003. godine kada se to odnosilo samo na američke vojnike. Ja sam odbio da potpišem taj predlog i amerikanci su prihvatili. Bombardovanje se desilo. Ovde je hiljade ljudi pobijeno pod zastavom NATO pakta i to ne može da se zaboravi bez obzira na to što je bio kriv i Milošević i mnogi drugi. Mislim da ni u ovom slučaju to nije bilo neophodno. Ali Vučić ima dva lica. Kao što ima lice iz devedesetih i lice iz 2000ih, tako ima i jedno lice kad je napolju, gde sluša sve što mu se kaže i to sprovodi po automatizmu. Onda dođe ovde, stavi svoje drugo lice tiranina i sveti se građanima Srbije zbog toga što je on morao da kleči pred strancima. To je odraz udvoričke politike prema inostranstvu i primene terora prema svojim građanima.
Kako komentarišete rad ministra spoljnih poslova Ivice Dačića?
On je bio predsedavajući OEBS-a zato što je došao red na Srbiju. Bilo ko da je bio ministar bi to radio. Za Srbiju je bila dobra stvar to da u jednom trenutku vodi jednu tako veliku organizaciju, bez obzira na kvote. Ali, ja ne vidim ni jednu diplomatsku pobedu Srbije. Za to je isto toliko kriv Dačić koliko i Vučić. Jedino izborno obećanje koje je Vučić dao je da će imati najmanju vladu u srpskoj istoriji. Naravno, po broju članova vlade to nije tačno. Ali po tome da samo jedan – on odlučuje o svemu, onda ovo liči na najmanju vladu u istoriji čovečanstva gde postoji samo jedan ministar. Svi ostali ministri su epizodisti koji se muvaju po toj sceni, ali ne donose odluke. Kad pitate Dačića za nešto što je u vezi sa spoljnom politikom on kaže: ,, Kako kaže Aleksandar’’. Prestali su da mu spominju i prezime. On je postao kvazi monarh.
Da li se slažete s SDS-om oko toga da je smrt dvoje srpskih državljana, Slađane Stanković i Jovice Stepić, u Libiji odgovornost Ministarsva spoljašnjih poslova i da stoga Ivica Dačić treba da podnese ostavku?
Vučić je kriv za to. Pošto je on zaslužan za sve, prema svojim rečima, onda mora da bude i kriv za sve. On je rekao da će rešiti pitanje otetih, a to se naravno nije desilo. Ti ljudi nisu smeli biti tamo jer su bili ugroženi i već otimani ranije. Niko nema ambasadu tamo gde su Vučić i Dačić ostavili te jadne ljude, ko zna sa kojim naređenjima i uputstvima. Na ta pitanje treba da da odgovor jedna ozbiljna istraga koju je trebalo započeti onog dana kada su oni kidnapovani, a ne danas kada su ubijeni.
Možete li napraviti paralelu između najgorih poteza prethodne i sadašnje vlasti?
Ljudi koji su tada vodili Demokratsku stranku, od kojih najveći broj sada više nije u toj stranci, su iskompromitovali puno ideja koje je trebalo da afirmišu. I slobodno tržište i kapitalizam i slobodu govora i izražavanja i jačanje institucija i zaštitu ljudskih i manjinskih prava – sve je to iskompromitovano od 2004. do 2012. Nešto možda i sa dobrom namerom, a s pogrešnim metodom za sprovođenje ciljeva, ali najvećim delom bahatošću. Ta bahatost je bila malo pristojnija nego bahatost ovih naprednih radikala koji danas drže vlast i večnih koalicionih partnera socijalista, pošto su oni bili i kod ovih prethodnih i kod ovih sadašnjih. Oni loše vladanje spuštaju na još niži nivo – na nivo političkog blata. Upropaštavaju ono malo privrede što je ostalo, a hvale se velikim uspesima. Zameram demokratama što nisu uradili ono zbog čega postoje na političkoj sceni Srbije, a ovima ne mogu da zamerim ništa pošto rade sve ono što ja očekujem da rade – to znači da uništavaju Srbiju kao što su to radili i devedesetih godina.
A da li možete da napravite paralelu između najboljih poteza?
Ne znam koji su najbolji potezi. Ja bih voleo da čujem šta je najbolji potez. Puno lepih reči, puno licemerja, možda je to. Najgori potez prethodne vlasti je osim kompromitovanja tih institucija je poklanjanje NIS-a Rusima za šaku dolara i pet lažnih obećanja. To što su se pomirili sa socijalistima na način da izjednačavaju žrtve jedni sa drugima. Nikako ne možete izjednačiti Miloševića i Đinđića. O SNS-u sam rekao. Možda je to što je Vučić počistio savski amfiteatar od olupina dobro i to ga kvalifikuje da nastavi svoju karijeru kao sakupljač sekundarnih sirovina. To je njegova budućnost.
Kako komentarišete to da je samo taj deo keja očišćen dok novobeogradska strana keja i zemunski deo dunavskog keja uopšte nisu očišćeni?
I ovo što sam Vam rekao je samo šala. Naravno da je to trebalo počistiti i naravno da nije počišćeno na način na koji treba. Prekršeno je puno propisa, od kafane koja stoji kao promotivni štand od 600 kvadrata do toga da su svi poslovi koji su ugovoreni i započeti na toj lokaciji zaključeni protivzakonito. Ali, time će nadležni organi posle izbora da se bave.
Da li smatrate da postoji neka sličnost u politici Vučića sa Đinđićevom politikom?
Ne. I svako ko pokušava da nađe tako nešto, pa čak nađe i objašnjava te sličnosti – taj ne zaslužuje to što je živeo u državi u kojoj je Zoran Đinđić bio predsednik vlade.
Da li smatrate da su mladi u Srbiji politički dovoljno informisani da bi bili objektivni birači?
U 21.veku svi mogu biti informisani. Pitanje je samo želje – da li hoćete da se informišete ili ne. Pored svih društvenih mreža, telefona, interneta i ostalih čuda svako može da dobije informaciju bez obzira na to što su klasični mediji pod kontrolom vlasti. Vučić može na svakih pola sata da drži vanrednu konferenciju za štampu i da laže narod, ali ako pogledate oko sebe šta govore ljudi o situaciji u Srbiji, pa još možete da proverite to modernim sredstvima komunikacije – lako ćete videti šta je istina. Kada dođete kući, sednete da ručate i gledate šta vam priča Vučić, a šta vam je u tanjiru – sve je jasno.
Kada je cenzura klasičnih medija u pitanju, kako to utiče na izborni sistem Republike Srbije?
Ne na izborni sistem, na predizborno stanje. Naravno da je kampanja opterećena mnogim nezakonitim stvarima koje su ispod nivoa novinarske struke, ispod političkih pravila, ali to, nažalost, dugo traje u Srbiji i neće pomoći Vučiću. Milošević je imao istu takvu, ako ne i goru cenzuru i zloupotrebu medija kojih je tad bilo manje. Tad nije bilo interneta tako da je zloupotreba medija bila efikasnija nego što može da bude sad. Pobedili smo ga. Pobedićemo i Vučića, bez obzira na to što je pretvorio sve televizije u Farmu. To verovatno njemu i njegovim biračima odgovara. Ali to mora da se promeni pošto Srbija nije Farma.
Da li smatrate da su mladi dovoljno uključeni u unutrašnju politiku?
Pitanje je – koliko to žele. Moj savet je da se bave politikom. Ako se ne bavite politikom, politika će se baviti vama. Da li mi stariji treba da budemo aktivni? Naravno. Zašto? Zato što smo svi bar delimično krivi za stanje u kojem se nalazimo danas. Moja krivica je u tome što nisam bio istrajniji u tome da 6. oktobra napravimo jedan istorijski diskontinuitet u odnosu na prethodnu vlast. To znači da je tad trebalo raspisati izbore za Ustavotvornu skupštinu, gurnuti tadašnji ustav i sve već trule institucije na stranu i graditi Srbiju sa novim ustavom, na čistoj poljani. Bez mogućnosti da se oni koji su se ogrešili o državu bave politikom doživotno. Nismo uspeli da to isteramo do kraja, bilo je puno protivnika i u našim redovima i to je moja krivica. Ali, mladi imaju više odgovornosti od mene – prema sebi. Vi stvarate svoju budućnost. Ja je stvaram zbog svoje dece. Moja deca i vi je stvarate zbog sebe i to je najveći motiv koji neko treba da ima. To je vaša šansa da pokažete da ste bolji od nas starijih, a to je san svakog roditelja – da njegovo dete bude bolje i pametnije od njega.
Da li Vaša stranka uključuje mlade u politiku i na koji način?
Naravno. Postoji deo organizacije koji se zove Forum mladih. Generalno je ovo mlada stranka, među prvih 20 funkcionera u stranci – ja sam najstariji. I najviši funkcioneri su relativno mladi ljudi. Forum mladih ima svoje organizacije svugde po Srbiji, imaju svoje akcije i ideje primerene tom uzrastu. Ja sam zadovoljan kako oni rade u ovoj stranci, nadam se da su i oni zadovoljni nama matorima.
Poruka koju imate za glasače, šta Vašu stranku izdvaja od ostalih opozicionih stranaka?
Naravno, tu odluku treba svako sam da donese. Ja mislim da je ono što sigurno razlikuje nas od skoro bilo koje druge stranke to da ne postoji niko u Srbiji ko može da posumnja da ću ja ili neko drugi iz Nove stranke ući u prljavi dogovor sa Vučićem. Sa nama nema neizvesnosti. To je bila parola nekad davno, ali sa nama stvarno nema neizvesnosti. Najveći broj ljudi su ljudi bez tereta političke prošlosti, a nas nekoliko koji smo dugo u politici mislim da stvarno nemamo čega da se stidimo. A biračima je poruka: Glasajte za koaliciju u kojoj će biti Nova stranka, to je garant da ta koalicija neće ući u prljave pregovore sa Vučićem i njegovima!
Intervju: Zoran Živković – Srbija izbori
Anđela Kuzmanović – Srbija izbori
