Beograd — Kome odgovara veća izlaznost na izbore, strankama koje sigurno prelaze cenzus ili onima koji strepe za svoj opstanak na političkoj sceni?
Imajući u vidu da će se ovog proleća istovremeno održavati lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori, očekuje se i veća izlaznost nego na izborima 2014. godine.
Apstinenti, nevažeći, beli listići – u izbornoj matematici važan je svaki glas, pa i njihov. Uoči izbora postavlja se pitanje koliko izlaznost birača može da utiče na konačan rezultat izbora.
“Kada pitate kome to više odgovara veća izlaznost, nije to baš lako reći dok ne znamo ko su kandidati na izborima. Kad budemo znali kako izlazi opozicija, u jednoj, dve, tri kolone, moći ćemo da vidimo kako birači reaguju na te sklopove različitih političkih stranaka. Treba da znamo koje će biti teme, jer tema može snažno da utiče na opredeljenost građana da izađu ili da ne izađu“, kaže Marko Uljarević, direktor istraživanja agencije IPSOS.
Prema rečima programskog direktora CESID-a Đorđa Vukovića, može da se desi da u nekoj dodatnoj izlaznosti opozicija zabeleži bolji rezultat.
“Jednako može da se desi da u nekoj dodatnoj izlaznosti opoziciji beleži gori rezultat nego što sad ima u istraživanjima. Stvari su dosta otvorne tako da praviti neku formulu kojom možemo da kažemo do te i te izlaznosti to odgovara opoziciji, a do te i te mere poziciji, ja mislim da je to dosta naivno“, ističe Vuković.
Za izlaznost na izbore važni su motivacija birača i njihova neizvesnost. Očekuje se nešto veća izlaznost nego na prethodnim, pre svega zato što će istovremeno biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni, a za sada je izvesno da samo dve stranke sigurno prelaze cenzus.
“Kao i svi izbori na svetu oni su neizvesni. Da ja kao istraživač javnog mnjenja mogu da znam rezultate izbora unapred onda ne bi trebalo da se održavaju izbori. Kao i svi ostali istraživači merimo ovog trenutka rejtinge i u tom okrivu vidimo kako izgleda postojeća politička scena. Do izbora ima još tri, četiri meseca stvari mogu bitno da se promene“, ističe Vuković.
A kako bi to praktično izgledalo?
“Ako govorimo o 65% upisanih birača, to je oko 4.200.000 ljudi, ako posmatramo koliko stvarno ima građana u Srbiji koji su u trenutku održavanja izbora prisutni, mi kalkulišemo sa nekom cifrom od 5.300.000. Dakle, govorimo o zaista velikoj izlaznosti od 80%, što bi faktički značilo da te stranke koje samostalno izlaze i koje se vrte oko 5% da moraju svaka od njih da nađu po dodatnih 70.000 birača da bi prešli cenzus“, kaže Uljarević.
Najveća izlaznost glasača zabeležena je 1990. godine. Od prvih višestranačkih izbora izlaznost je u padu. Na poslednjim izborima na birališta je izašlo 53%građana s pravom glasa.
Izvor: B92 http://www.b92.net
