Izuzev radikala i koalicije DSS–Dveri, ostali na desnici će morati da se udruže ako nameravaju da preskoče izborni cenzus
Šešeljevi radikali i patriotski dvojac DSS–Dveri, za razliku od izbora pre dve godine, sada imaju velike šanse da preskoče cenzus za ulazak u parlament. Bar tako pokazuju dosadašnja istraživanja javnog mnjenja. Što se ostalih evroskeptičnih i desnih organizacija tiče, one bi, mada i to nije sasvim sigurna računica, mogle da uskoče u poslaničke klupe pod uslovom da se udruže.
Među njima su, izuzev Državotvornog pokreta Srbije, sastavljenog od bliskih Koštuničinih saboraca, koji zbog manjka novca neće biti u trci za parlament, i Srpska narodna partija, Treća Srbija i savez Rodoljubi, osnovan pre mesec dana.
Potencijal stranaka desnice koje su protiv evroatlantskih integracija, prema sondažama javnog mnjenja, ima oko 15 procenata. To je znatno više u odnosu na rezultate vanrednih parlamentarnih izbora 2014, kad su partije ove orijentacije – DSS, Dveri, SRS i Treća Srbija – ukupno osvojile oko deset posto glasova, pri izlaznosti od 53 odsto. Svaka od njih tad je učestvovala samostalno i nijedna nije prešla cenzus.
Dragan Todorović, lider Istočne alternative, i Rodoljuba, kaže da ima još pojedinaca i grupa građana zainteresovanih da im se priključe, pogotovo na lokalu, a do kraja meseca će se znati hoće li im se i za republičke izbore pridružiti neko od ideoloških srodnika.
„Nekih razgovora je već bilo, a mi smo otvoreni za sve rodoljube – pojedince, grupe građana, udruženja i pokrete koji dele naš sistem vrednosti i ciljeve. Među njima su, između ostalih, savez s Rusijom i približavanje Evroazijskoj uniji”, navodi Todorović.
Za odluku o eventualnim koalicijama, Srpska narodna partija, za koju se nezvanično šuška da bi mogla da uskoči na Vučićevu listu, sačekaće raspisivanje izbora. Za Treću Srbiju pre konačne odluke o savezima važno je da se definišu ključne teme u kampanji na desnici kako bi se, kažu, izbegla neprincipijelna udruživanja. Lider SNP-a Nenad Popović smatra da je partija koju predvodi „svojim pristupom najvažnijim državnim pitanjima obezbedila veliki koalicioni potencijal”.
„Atraktivni smo kao partner drugim partijama. Do tada, nastavićemo da vodimo našu državotvornu politiku zasnovanu, pre svega, na razvoju ekonomije i brizi za nacionalnu bezbednost”, ističe Popović.
Tek ako ekonomija ili neka druga oblast budu ključne teme u kampanji, Treća Srbija će razmišljati o partnerstvima, kaže njen predsednik Miroslav Parović. Upitan da li bi ova stranka mogla da u Vojvodini podrži naprednjake, s kojima je na vlasti u Novom Sadu, diplomatski kaže da će do izbora biti vremena da se odlučuje o eventualnim koalicijama.
„Neki prave cenzus koalicije, ali to meni nikad nije bio cilj. Ako ćemo deliti narod na one koji viču ’Ua Vučić’ i ’Ura Vučić’, ja u tome neću učestvovati”, navodi Parović, dodajući da će Treća Srbija ako nekog podrži u pokrajini podržati i na republičkim izborima i obratno.
Neprincipijelne koalicije, prema mišljenju Srđana Bogosavljevića, direktora „Stratedžik marketinga”, jesu loša pojava na srpskoj političkoj sceni. Od 40 partija koje su prošle kroz srpski parlament, podseća on, polovina je prešla cenzus zahvaljujući takvim udruživanjima. Taj trend će se verovatno nastaviti, budući da izborni zakon nije promenjen, ali i zato što su na desnici skučene mogućnosti za udruživanje, pa će se sve verovatno svoditi na ukrupnjavanje zarad ulaska u parlament, a ne na osnovu ideoloških sličnosti, smatra on.
„Niko od tih stranaka, izuzev SRS-a i koalicije DSS–Dveri, nije samostalno ozbiljan kandidat za prelazak cenzusa, pa će verovatno imati razne koalicione kombinacije i verujem da će većina ići na to da pronađe nekog partnera. Ali, tu više nije lako ni napraviti predizborni savez mimo onih koji već postoje”, napominje on.
Izazova u kampanji biće i za SRS i DSS–Dveri kako bi očuvali rejting koji im sada daju istraživanja.
„Što se tiče SRS-a, za njih će kad se zahukta kampanja presudan faktor biti to koliko će se Vojislav Šešelj pojavljivati u javnosti. Kad nema njega dovoljno, nema ni radikala mnogo. S druge strane, DSS i Dveri nisu mnogo jasno profilisani. Ta koalicija ima zajedničke neprijatelje, ali i međusobne razlike. DSS je ipak građanska nacionalistička stranka, a Dveri su više pokret s manje jasnim stavovima o ekonomiji. Takođe, DSS je jasnije proruski nego što Dveri pokazuju da jesu iako i one pripadaju toj orijentaciji”, zaključuje Bogosavljević.
Upravo tom savezu mogao bi uskoro da pristupi i Srpski otadžbinski front predvođen dramaturgom Sinišom Kovačevićem, koji je posle povlačenja Vojislava Koštunice 2014. napustio DSS. Kovačević, koji je već naredne godine podržao saradnju svoje bivše stranke s Dverima, kaže za „Politiku” da pregovara s tom koalicijom.
„Dogovori su još u ranoj fazi i sad smo u situaciji u kojoj tražimo višak sličnosti. Ali, politički trenutak je takav da svi koji pripadaju prosvećenoj desnici treba da nastupe ujedinjeni na izborima”, navodi Kovačević.
Izvor: www.politika.rs
