Home Izbori Ima li izborne kampanje bez povišice penzija

Ima li izborne kampanje bez povišice penzija

16
Penzioneri - Srbija izbori
Foto: Politika

Penzioneri veruju premijeru i obećanom povećanju primanja, ali traže i da im se pre toga vrati sve što im je do sada uzeto

Više od 1,7 miliona penzionera i pola miliona zaposlenih u javnom sektoru mogli bi osim januarskog povećanja penzija za 1,25 odsto i plata da računaju na još jedno, ali ne pre kraja godine. Premijer Aleksandar Vučić najavio je to samo nekoliko dana pošto je obelodanjeno da će na proleće biti novih izbora, zbog čega većina analitičara smatra da je ovde najverovatnije reč o predizbornoj kampanji.

– U januaru beležimo suficit i ukoliko takve rezultate budemo imali i ubuduće, do kraja godine može se očekivati još jedno povećanje plata i penzije, rekao je premijer.

Ljubomir Madžar, ekonomista, kaže da suficit u januaru ne može biti reper za eventualno povećanje plata i penzija na kraju 2016. godine, jer je godina tek počela i čeka nas mnogo iznenađenja.

– Zbog toga mi ovakve izjave mnogo više liče na predizbornu kampanju. Jer, da nije to u pitanju ne bi premijer 11 meseci pre kraja godine, izašao s ovakvim najavama, već bi čekao da se izbori završe ili bi se strpeo do jeseni da vidi kakva je stvarna situacija u budžetu pa da tek onda obraduje penzionere i zaposlene, kaže profesor Madžar.

On smatra da ovakve najave nisu realne, jer se i prema tvrdnjama Fiskalnog saveta ove godine očekuje mnogo veći deficit nego što je to bilo u 2015. Najpre zbog nižih neporeskih prihoda. S druge strane već godinama se beleži slabo izvršenje javnih investicija. Osim toga još nije započela ni predviđena racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru što je veštački napravilo suficit. Kada se isplate sve otpremnine za ove viškove, teško da će se govoriti o suficitu.

Za razliku od ekonomista, predstavnici penzionera su optimisti. Tako je Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, uveren, kaže, da će osim 1,25 odsto u januaru penzioneri dobiti isto toliko do kraja godine, samo ukoliko ne bude većih neprijatnih iznenađenja.

– S obzirom na to da se finansijska situacija popravlja, da je s ovom godinom završena isplata većeg dela javnih dugova, a očekuje se i dolazak novih investitora, realno je očekivati da se plate i penzije povećaju, kaže Perić.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojka Arsića, najave premijera su čista predizborna kampanja, jer suficit u januaru ništa ne znači.

– I prethodne tri godine u januaru je beležen suficit, pa je li to neko od zaposlenih ili penzionera osetio kao boljitak na svojoj koži, pita Arsić.

Planirano fiskalno prilagođavanje u ovoj godini trebalo bi da počiva većim delom na uštedama od strukturnih reformi. Problem je, međutim, što su te reforme ozbiljno kasnile i prošle godine pa postoji veliki rizik da se ne realizuju u potpunosti ni do kraja tekuće godine. Za to će biti potrebne mnogo veće uštede. Veće od jedan odsto BDP-a, velikim delom i zbog izdvajanja za kamate na dugove, koje će nastaviti da se povećavaju sve dok raste javni dug.

Umesto mogućeg novog povećanja penzija do kraja godine, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine kaže, da je mnogo važnije vratiti penzionerima bar deo umanjenih penzija.

– Prošle nedelje smo poslali pismo premijeru s molbom da ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija do kraja 2016, jer je i Ustavni sud rekao da je to privremena mera ili da ta umanjenja prepolovi. Tim pre što penzije poslednje četiri godine nisu pratile rast inflacije, što je jedini način da se očuva imovina penzionera, apeluje Nenadić.

Izvor: www.politika.rs