Veći odziv birača na predstojećim izborima, koji po mišljenju Pajtića može koštati Vučića premijerske fotelje, u određenim okolnostima može da pogoduje i naprednjacima
Iako naprednjaci po pravilu žustrim saopštenjem „poklope” Bojana Pajtića kad god se oglasi, za sada su ostali nemi na njegovu ocenu da bi veća izlaznost na parlamentarnim izborima srušila vladu Aleksandra Vučića. Nije poznato da li ih je izjava lidera Demokratske stranke za „Njuzvik” naterala da se zamisle i bace na kalkulisanje ili je smatraju nebitnom.
Ipak, i čelnik DS-a ima razloga da se zamisli nad sopstvenim rečima koje, smatra Dragomir Anđelković, predstavljaju mač s dve oštrice budući da je Pajtić ujedno vojvođanski premijer.
„Veća izlaznost uvek u nekoj meri pomaže opoziciji, jer onaj ko je na vlasti ima stabilno biračko telo. Ali, Pajtić zaboravlja da je u Vojvodini na vlasti i da taj mehanizam za njega nije baš spasonosan. Zato što veća izlaznost u Vojvodini smanjuje rezultat demokrata, kao što verovatno u ostatku Srbije pojačava opoziciju”, ističe Anđelković.
Da u određenim okolnostima ovaj faktor može pogodovati naprednjacima, smatra i Đorđe Vuković iz Cesida.
„Pajtićeva hipoteza polazi od toga da će svi koji bi ikada glasali za naprednjake izaći na izbore i zaokružiti SNS, dok su simpatizeri opozicije mahom u apstinenciji. Ali, pretpostavimo da postoji jedan deo biračkog tela koji bi potencijalno glasao za naprednjake ali neće izaći na izbore bez dodatne kampanje. Ako SNS sprovede takvu kampanju i usredsredi se na njih, možda će preokrenuti izlaznost u svoju korist”, navodi Vuković.
Prema jednoj drugoj „školi mišljenja”, SNS-u ipak odgovara manji odziv, jer određeni broj glasača koji su protiv aktuelne vlade nema dovoljno poverenja u opozicione stranke, koje će, s obzirom na trenutno stanje, možda izaći u više kolona. Samo iz građanski orijentisane opozicije tu su blok oko DS-a i Nove stranke, zatim savez Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića, kao i novonastale političke opcije u koje spadaju Pokret „Dosta je bilo” ili „Levica Srbije”. Stoga nije teško pretpostaviti da bi se veća izlaznost rasula na usitnjenu opoziciju, kojoj treba pridodati i desničarski spektar.
„Efekat veće izlaznosti obično postoji kad se formira neki veliki blok protiv vlasti, poput DOS-a ili nekada DEPOS-a, ali i naprednjaka 2012. godine. Ovako usitnjenoj opoziciji to ne pogoduje, tim pre što bi svakoj opciji ponaosob bilo potrebno više glasova za cenzus”, kaže Dragomir Anđelković, koji zaključuje da izlaznost ipak neće biti toliko važan faktor.
Đorđe Vuković smatra da ni ukrupnjavanje ne mora nužno da rezultira većim rejtingom.
„Sklapanje koalicija može imati i negativan rezultat, jer se dešava da deo biračkog tela ostane demotivisan ako stranke za koje bi glasali uđu u koaliciju s partijama kojima se njihovi birači protive. Takođe, takve koalicije se najavljuju znatno pre izbora kako bi članice mogle da ubede svoje birače da su homogene unutar takvog saveza”, ocenjuje Vuković.
Pajtić je za „Njuzvik” rekao i da ako na izbore izađe više od 65 odsto građana, Vučić gubi vlast. U periodu od 2000. do 2014. godine, najveća izlaznost bila je na izborima 2008 – oko 61 odsto. Tome je verovatno doprinela i svojevrsna referendumska atmosfera, jer su najmoćniji takmaci tada bili proevropski blok oko demokrata i evroskeptični radikali. S druge strane, najmanje birača u istoriji srpskog višepartizma izašlo je 2014. godine. U ovom trenutku, prema nalazima istraživanja, na izbore bi izašlo nešto više od 50 odsto glasača, a oko trećine svih građana upisanih u birački spisak zna za koga će glasati.
——————————————————————-
U Australiji, Grčkoj i Belgiji kažnjavaju neizlazak na izbore
Nasuprot polovičnom odzivu svojstvenom srpskim izborima, u pojedinim državama izlaznost na birališta premašuje i 90 procenata, poput Australije. Ipak, u slučaju ove, ponekih evropskih i velikog broja latinoameričkih zemalja, motiv za to su – kazne za birače ako ne učestvuju na glasanju. Baš tako, Australijanca koji ne priloži lekarsku potvrdu o bolesti ili ne najavi blagovremeno da neće u trenutku izbora biti tu, čeka kazna od 20 do 55 australijskih dolara.
Obavezno glasanje postoji i u najvećem broju zemalja Latinske Amerike, među kojima su Honduras, Kostarika, Ekvador, Peru, Bolivija, Paragvaj, Urugvaj, Argentina, Brazil, Panama, Dominikanska Republika… Među njima, verovatno je najrepresivnija Bolivija, gde birači, ako nemaju potvrdu da su izašli na izbore, mogu da budu kažnjeni zamrzavanjem plate čak i do tri meseca.
Od evropskih zemalja rigorozni uslovi su u Belgiji, gde za neizlazak za izbore takođe sledi novčana kazna, ali se može na deset godina izgubiti pravo glasa ako birač ne izađe na bar četiri izborna procesa u roku od 15 godina.
Grčka se često navodi kao primer države gde apstinentima prete poteškoće oko dobijanja pasoša ili vozačke dozvole. Ipak, poslednjih godina obavezno glasanje formalno još postoji, ali se faktički retko preduzimaju sankcije prema onima koji ne izađu na birališta.
U Luksemburgu pravo na bojkot imaju samo građani stariji od 70 godina. Obavezno glasanje postoji i u drugim zemljama, kao što su Kipar, Egipat, Kongo, Singapur, Tajland, ali da nije obavezan uslov većeg odziva pokazuju primeri nekih drugih država, poput Švedske ili Danske, gde nema zakonske obaveze, ali izlaznost seže i do 85 odsto.ANTRFILE
——————————————————————-
IZLAZNOST NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA OD 2000.
23. decembar 2000 – 57,72%
28. decembar 2003 – 58,75%
21. januar 2007 – 60,56%
11. maj 2008 – 61,35%
6. maj 2012 – 57,80%
16. mart 2014 – 53,09%
Izvor: www.politika.rs
