Home Izbori Koliko košta jedan krug izbora?

Koliko košta jedan krug izbora?

18
Izbori ilustracija - Srbija izbori
Foto: B92

Beograd — Glasačka mesta u Srbiji i ove godine biće otvorena, možda čak i za republičke izbore. U kampanji se za samo jedan krug obrnu neverovatne dve milijarde dinara.

Beograd — Glasačka mesta u Srbiji i ove godine biće otvorena, možda čak i za republičke izbore. U kampanji se za samo jedan krug obrnu neverovatne dve milijarde dinara.

Demokratija košta. U slučaju Srbije – oko dve milijarde dinara – kako su pokazali vanredni parlamentarni izbori pre dve godine.

„Stranke su prijavile više od dve milijarde troškova, što je bilo uvećanje od 20 odsto u odnosu na inače skupu kampanju koja je bila 2012. Nažalost, stranke najviše prihoduju iz budžeta, skoro 50 procenata“, kaže Bojan Klačar iz CESID-a.

Ostatak novca stranke pronalaze pre svega kroz kredite.

„Velike stranke kartelišu prostor. Od šest stranaka koje su imale 70-80 odsto utrošenih i dobijenih sredstava, ostalo je u tom kartelu samo SNS i koalicija oko SPS. Kao što znate, čim se izgubi vlast, uđe se u dugove. To vam je praksa URS-a gde nema naslednika jer ima dugova. I to je ono što je ekonomska sudbina i stanje i LDP-a i DS-a“, kaže Zoran Stojiljković, iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Još jedan od načina finansiranja kampanje jesu donacije građana i firmi, koje se najteže kontrolišu.

„Posvađaju se i onda kažu – sad ću da vam kažem kako sam to finansirao. I to je način oko toga, jer čovek može koji je na socijalnoj pomoci koji je stranci dao 40.000 u prilozima u kampanji, može da kaže da više voli svoju stranku i njenog lidera od svoje porodice. I vi tu gotovo da ste nemoćni“, kaže Stojiljković.

Da li će ove godine biti uposleno svih osam i po hiljada biračkih odbora širom Srbije zavisi od toga da li će vladajući želeti da ih građani ocene pre isteka mandata. Iako budžet nije predvideo ovaj trošak, u stanju je da ga podnese.

„Ako govorimo o vanrednim izborima na nivou centralne države, dakle na republičkom nivou onda bi verovatno troškovi organizacije bili pokriveni iz sredstava budžetske rezerve. Ipak, ukupni rashodi posla organizacije izbora nisu toliki da bi značajnije ugrozili budžetske prihode i rashode te stoga verovatno da bi sredstva bila obezbeđena kroz rezervu“, kaže Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta.

Klačar dodaje da ne treba uvek govoriti o materijalnom aspektu kada je u pitanju organizacija izbora.

„Mislimo da treba da se uhvati jedan dobar ritam održavanja redovnih izbora, da parlamentarni izbori imaju svoju logiku i da idu odvojeno od pokrajinskih i lokalnih izbora“, kaže on.

Bez obzira na to koliko stranke odluče da utroše i svog i budžetskog novca u kampanji, neizbežan izborni trošak biće više od milijardu dinara samo za opremanje i finansiranje rada biračkih odbora.

Izvor: www.b92.net