Naprednjaci variraju od 41 do 45, a DS od 10,5 do 14,4 odsto. DSS ne mrda sa „kvote“ od 7 odsto
S. S. R. – N. P.
novosti.rs
Naprednjaci variraju od 41 do 45, a DS od 10,5 do 14,4 odsto. DSS ne mrda sa „kote“ od 7 odsto
KOALICIJA oko SNS ima 43,4 procenta, Dačićev blok 13,6, a demokrate 12,4. Podršku Tadićevom taboru najavljuje 7,3 odsto birača, DSS je na 6,7, dok liberali imaju 5,5 odsto podrške. Dveri, URS i radikali trenutno su ispod cenzusa.
Ovo su prosečni rejtinzi partija na osnovu četiri poslednja istraživanja javnog mnjenja. Programski direktor CeSID Marko Blagojević objašnjava za „Novosti“ da velikih odstupanja, od recimo pet procenata, ne može biti, ali su pomeranja moguća:
– Da bi, na primer, naprednjaci dobili više od 44 odsto moraju da motivišu sve one koji kažu da ih podržavaju da izađu na izbore i glasaju za njih. Promene može da napravi i rast broja opredeljenih. U tom slučaju, stranke koje se bore za cenzus morale bi da pridobiju više birača.
Popularnost stranaka prema poslednjim istraživanjima „kretala“ se u četiri procenta. Recimo, 45 odsto građana se, prema decembarskom ispitivanju „Stratedžik marketinga“, izjasnilo da bi podržalo SNS, dok poslednji podaci „Faktor plusa“ od 15. februara pokazuju da naprednjaci mogu da računaju na 41,4 odsto. Pomeranja je bilo i kod koalicije SPS-PUPS-JS, koja je u tri istraživanja bila na 13 procenata ali im je „Ninamedija“ dala dva procenta više.
Demokrate variraju od 10,5 do 14,4, Koštuničini su na stabilnih sedam, dok se LDP kretao od 4,7 do sedam procenata. Nedavno je u istraživanja „uskočio“ i blok oko NDS, kom je prosek dva istraživanja predvideo 7,3 odsto.
– Moguće je da će Tadićeva koalicija odneti deo glasova DS. Ali, mislim da on računa na pristalice demokrata koji su postali apstinenti nakon što je Đilas preuzeo stranku, a podržali su Tadića pre dve godine – zaključuje Blagojević.
SALATA BILA DOBAR TRIK
MARKETINŠKI stručnjaci ističu da je u kampanji bitniji način na koji se poruke šalju, od sadržine istih. Primeri su Bogoljub Karić, koji je na predsedničkim izborima 2004. godine, kucajući na vrata zatvorenih fabrika i mašući salatom, osvojio čak 18 odsto glasova. Takođe, i Vojislav Šešelj je 1991. godine, posle jedne uzbudljive TV emisije, „skočio“ za 300.000 glasova.
