Pokrajinski izbori u Vojvodini nikad nisu bili naročito vidljivi, ali deluje da su u ovoj kampanji obesmišljeni do kraja.
Prolazeći Novim Sadom, pre ćete se informisati ko su kandidati za beogradske izbore nego ko bi to mogao da sedi u najvažnijoj instituciji APV.
Sem što je vladajući režim kampanju učinio toliko prljavom da su građani sa pravom uznemireni, utisak je i da ona nikad nije bila manje bitna u Pokrajini, gde je sakupljeno 13 izbornih lista. Verovatno niko osim bliže rodbine kandidata ne zna ko se sve bori da upravlja Vojvodinom u narednom mandatu.
Denis Kolundžija, novinar Cenzolovke, kaže da su od 1992. godine, kada su prvi put raspisani višetranački izbori za Skupštinu Vojvodine, do dana današnjeg, oni uvek organizovani uz parlamentarne, predsedničke ili savezne izbore.
– Jedini izuzetak je 2004.godina kada su održani lokalni i pokrajinski izbori. Nikad još nismo imali samostalne izbore za Vojvodinu, pa da čujemo ko šta ima da ponudi. Uvek su bili u senci važnijih izbora, čak su i lokalni ispadali bitniji pokrajinskih. Nismo imali priliku da vidimo kampanju za Vojvodinu, da nema priče oko Kosova i stranih neprijatelja, nego da se debatuje o vojvođanskim temama, kao što je nedostatak pijaće vode ili stanje poljoprivrede – objašnjava Kolundžija.
Značaj Skupštine Vojvodine od 1992. godine je, kako smatra, vrlo upitan, a period od 2000. do 2008. godine, u nekim primerima i do 2012. godine, bio je jedini kada je Skupština, ako ništa drugo, makar predlagala neke zakone i amandmane, za šta ima ustavno ovlašćenje, a bilo je i debate.
Nakon toga, značaj je počeo da ponire i danas je to, kako ističe, jedna institucija u kojoj se ne zna ni ko sedi, sigurna kuća broj dva ili tri za uhlebljene stranačke kadrove.
Koliko su stranke nezainteresovane za pokrajinske izbore, kako kaže, vidi se i po nazivima njihovih lista.
– Sem LSV-a i možda SNS-a koji je na izbornu listu za Pokrajinu ubacio ime Vojvodina, za razliku od republičkih gde je Srbija, ako je to kreativno, niti jedna druga partija nije se čak ni potrudila da u naziv svoje liste stavi ime Pokrajine, samo su prekopirali nazive sa republičkih. Nisu napravili ni taj najminimalniji napor. Dosta je indikativno što kod naprednjaka na listi nema Igora Mirovića, a sem Saveza vojvođanskih Mađara koji je na listu stavio svoje najpoznatije ljude, na ostalima bi mogao da prepoznam do tri imena. Nema tu više kao nekad, zvučnih partijskih imena – nastavlja Kolundžija.
Kako će izgledati Pokrajinski izbori: Manje poznata lica u trci za poslanike
Pokrajinsku listu Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ predvodi Dušanka Golubović, bivša gradonačelnica Sombora.
Široj javnosti postala je poznata kada je na zvaničnom sajtu grada Sombora objavila poziv da se glasa za predsednika Vučića, ali je ubrzo taj poziv povukla.
Drugi po redu je Damir Zobenica jedan od osnivača novosadskog odbora SNS, koji je nedavno postao i potpredsednik Skupštine Vojvodine, a treća je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak iz Kikinde.
Na listi Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije prvi je Dušan Bajatović predsednik Pokrajinskog odbora SPS, direktor „Srbijagasa“ i vlasnik najveće plate u Srbiji.
Drugi je kandidat Jedinstvene Srbije Miroslav Bošković inženjer saobraćaja iz Novog Sada, a treća je Aleksandra Đanković potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, koja radi u kabinetu pomenutog generalnog direktora u „Srbijagasu“.
Prvi na listi koalicije Srbija protiv nasilja je Stanko Pužić iz Narodnog pokreta Srbije iz Pančeva.
Na drugom mestu na izbornoj listi je Mihailo Brkić iz Novog Sada, doktor političkih nauka i kandidat SRCE, dok je na trećem Đorđo Đorđić član predsedništva Stranke slobode i pravde iz Sremske Mitrovice.
Političkog analitičara Aleksandra Popova ne čudi izostanak kampanje za pokrajinske izbore.
– Očekuje se ako bi opozicija slučajno pobedila u Beogradu, da to bude izvučena cigla iz temelja režima Aleksandra Vučića, pa se sem te priče i naravno izbora za državni parlament, o pokrajini ne vodi toliko brige. Činjenica je da bi u Vojvodini s obzirom na ranije trendove, opozicija mogla da ostvari dobar rezultat, ali ne mislim da će on biti toliko značajan da može da ugrozi vlast SNS-a – kaže Popov.
Kako navodi, opozicija bi u morala biti prisutnija i ofanzivnija, naravno u onim granicama u kojima je to sada moguće, ali treba da iskoristi svaku ponuđenu priliku.
– Meni se čini da će se desiti ono što desilo i do sada, da će SNS zahvaljujući svim ovim potezima koje vuče, konačno na našu štetu, deleći silne pare penzionerima i deci, uspeti da ponovo osigura mandat i u Vojvodini. Kampanja je veoma prljava, predsednik bi trebao da bude predsednik svih građana, a otvara neke užasne teme. Čini mi se da opozicija nema šanse da formira vlast u Vojvodini, ali će ostvariti bolje rezultate nego ranije. To se vidi i po reakcijama Vučića, uhvatila ga je panika zbog sve manje podrške ljudi – nastavlja Popov.
Nikad manje vremena za kampanju
Pokrajinsku listu Narodne stranke predvode nekadašnji funkcioneri SPS-a, Siniša Sević bivši predsednik novosadskog parlamenta koji je na prvom mestu i Đorđe Petrović koji je na trećem mestu.
Između njih na drugom mestu je Đorđe Vukadinović, poznati politički analitičar i bivši poslanik ispred liste DSS, Dveri, pa vlaške partije „Nijedan od ponuđenih odgovora“.
Bojan Kostreš predvodiće listu Vojvođani – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Zajedno za Vojvodinu .
Prva na izbornoj listi Ruske stranke na predstojećim pokrajinskim izborima je Ljubica Bertović koja je u Subotici poznata kao dugogodišnja aktivna članica SNS-a. Srpsku radikalnu stranku predvodi dugogodišnji prvi čovek ove partije u Novom Sadu, Đurađ Jakšić.
Branislav Ristivojević nekadašnji pokrajinski poslanik ispred Demokratske stranke Srbije i bivši dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, predvodiće koaliciju NADA, koju čine Novi DSS i POKS.
Kako kaže Gorica Nikolin, novinarka portala 021.rs, stranke koje učestvuju na izborima, ali i većina medija, fokusiraju se na pravi „ćup zlata“ i mesto donošenja odluka, a to je Republika.
Ističe, da budući da živimo u centralističkoj državi, beogradski izbori se gledaju kao mesto iz kog faktički kreća bilo kakva promena – kao mesto bitnije čak i od Narodne skupštine.
Izvor: Danas Online A.L.
