Foto: Srbija izbori
Studenti su probudili ne samo celu Srbiju svojim pohodima i kucanjem na svaka vrata u poslednjih godinu dana, već i međunarodnu zajednicu odnosno Srpkinje i Srbe u rasejanju. Vozili su se biciklama do Strazbura… U velikoj meri su animirali i „naše“ ljude kojima nije padalo na pamet da učestvuju u izbornom procesu u Srbiji, iako na to imaju pravo – do sad.
Proglas je nedavno zaključio na jednoj od tribina da je „državljanima Srbije koji žive u dijaspori u velikoj meri ugroženo izborno pravo i nisu dovoljno informisani o načinu registracije, iako se veruje da oni mogu odlučiti naredne izbore, s obzirom da ih ima između million i po i dva miliona i po“.
Profesorka Marijana Pajvančić je, predstavljajući rezultate istraživanja Skupštine u rasejavanju, ukazala da 53,7 odsto Srba nikada nije glasalo u inostranstvu, a da su razlog toga administrativne i tehničke prepreke, politički i lični razlozi, kao i logističke i vremenske barijere usled velike udaljenosti biračkog mesta.
Naznačimo, na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji, koji su održani u aprilu 2022. godine, u inostranstvu su glasala 30.133 birača, što je najveći broj glasača iz dijaspore u poslednjih petnaest godina.
U spisak birača u inostranstvu, izvestio je N1, koji se sastavlja posebno za svake izbore i zatim po službenoj dužnosti briše, 2022. godine bilo je upisano 39.777 državljana Srbije, od kojih je biračko pravo iskoristilo njih 75,77 odsto.
Na pitanje da li dijaspora može da utiče na rezultat sledećih izbora, sagovornici Danasa, istraživači javnog mnjenja, saglasni su – ne može.
„Uticaj dijaspore na izbore u Srbiji tragikomično je mali“
– Tema dijaspore se periodično aktuelizuje u srpskom političkom prostoru, ali uglavnom stihijski i praktično bez ikakvog pomaka. A potom se ponovo potiskuje na marginu, do sledeće prilike i sledećeg izbornog ciklusa. I pretpostavljam da će slično biti i ovoga puta. S jedne strane, dijaspora se pominje kao potencijalno ključni izborni činilac, dok je u praksi, tj. realnosti, njen uticaj na izbore u Srbiji apsurdno i tragikomično mali – kaže za Danas Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli.
Uglavnom se kalkuliše brojem od blizu milion naših državljana u dijaspori, kao i u biračkom spisku, od kojih, ne računajući osoblje po ambasadama, na izborima realno glasa zanemarljivo mali broj od svega nekoliko hiljada – a što onda ostavljalo ogroman prostor za manipulisanje njihovim imenima i prisustvom na biračkom spisku, kaže.
– U svakom slučaju, to pitanje bi jednom valjalo sistematski i pravednije institucionalno regulisati, ali nije realno očekivati da bi to regulisanje, samo od sebe, automatski dovelo do drastičnog povećanja glasača iz ovog korpusa – objašnjava sagovornik Danasa.
Ali što se njihovog političkog raspoloženja i afiniteta tiče, ističe dalje, nema gotovo nikakve dileme da su oni u velikoj većini opoziciono tj. antirežimski nastrojeni, pogotovo ova mlađa i „najnovija“ dijaspora, i da bi ovaj put mogli glasati u nešto većem broju.
– Ali taj odziv i uticaj i dalje neće biti ni blizu onome kakav postoji u nekim drugim zemljama sa velikom emigracijom. A ni vlast se sigurno neće potruditi (naprotiv!) da glasanje dijaspore tehnički i logistički olakša zaključuje Đorđe Vukadinović.„Ne verujem da će broj glasova iz dijaspore na narednim izborima imati bilo kakav značaj“
Prema rečima Vladimira Pejića, direktora agencije za istraživanje javnog mnjenja – Faktor plus, prvi problem sa glasovima iz dijaspore je taj što mnogi ljudi u inostranstvu a imaju prebivalište u Srbiji.
Takođe, on ukazuje, da je broj onih koji su u dijaspori prijavljeni kao glasači relativno mali da bi ishod njihovog glasanja imao značajniji uticaj na krajnji rezultat izbora.
– U dijaspori vrlo mali broj onih koji imaju uopšte i glasa. Nikada oni nisu izrazili jasan interes za glasanje i uticaj na prilike u Srbiji. Takođe, i kada bi glasali, u punom obimu,to nije homogeno biračko telo – ističe Vladimir Pejić.
Iskreno, statički, ne verujem da će broj glasova iz dijaspore na narednim izborima imati bilo kakav značaj.
Podsetimo, na republičkim izborima 2020. godine, u dijaspori glasalo je 9.168 birača sa prebivalištem, a ubedljivo najviše glasova dobila je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ (6.696).
Govoreći o glasanju u inostranstvu za izborima 2023. godine, Marijana Pajvančić je ukazala da 53 odsto nije glasalo, 32 odsto je glasalo, 22 odsto bilo je bez prava glasa, a 13 odsto je glasalo u Srbiji.
Među razlozima neizlaska na izbore, navedena je nedostupnost biračkih mesta, nedovoljno prijavljenih birača za otvaranje biračkog mesta, nedostatak informacija, nejasna komunikacija, nezainteresovanost..
Kada je reč o ličnom angažovanju za naredne izbore, 70,3 odsto ispitanika je navelo da bi učestvovalo u kampanji, a 24,7 odsto reklo je da nije sigurno, navela je Marijana Pajvančić.
Ona je ukazala da je razlog tome to što su studenti svojim aktivizmom personifikovali mogućnost promene, čime su i najkritičniji među ispitanicima bar delimično izrazili veru da se Srbija može oporaviti.
Marijana Pajvančič je potom navela rezultate svog istraživanja prema kojima su skupovi podrške studentima iz Srbije, održani u 55 od 196 država – 33 u Evropi, sedam u Americi, osam u Aziji i četiri u Africi.
Izvor: Danas.rs
