Foto: printscreen/N1
Međunarodna zajednica bi trebalo da nadgleda buduće izbore u Srbiji kada budu raspisani, ali mnogo pažljivije nego što je radila ranije i na to je obavezuje hrabrost studenata koji protestuju već mesecima, kaže čuveni američki politikolog i profesor na univerzitetu Stenford, Frensis Fukujama.
On je jedan od potpisnika peticije koja je krenula sa Stenforda, kojom se upozorava međunarodna javnost na krizu u Srbiji, podržavaju studenti i poziva EU da preduzme strože mere ka Beogradu. Fukujama ocenjuje da je neizvesnost političke budućnosti u Srbiji veća nego ikada, i kaže da se ne usuđuje da prognozira ishod, ali zaključuje da je studentski pokret zemlji doneo dobru i važnu promenu.
Profesore Fukujama, hvala na odvojenom vremenu za ovaj razgovor. Vi ste među akademcima koji su potpisali peticiju podrške studentima u Srbiji koji se bore protiv autoritarnog režima i traže raspisivanje izbora. Zašto Vam je bilo važno da potpišete ovu peticiju?
“Pažljivo pratim šta se dešava u Srbiji. U martu sam bio u Sloveniji, a imam i mnogo bliskih prijatelja u Srbiji, uključujući i jednog čija je ćerka deo studenskih protesta. Veliki sam poštovalac studenata, mislim da su se jako pametno organizovali. Takođe, znam dosta o gospodinu Vučiću, da je primer autoritarnog lidera koji nažalost ima mnogo kolega u svetu. Tako da mi je zadovoljstvo da pružim svaku podršku ljudima u Srbiji koji žele da unaprede demokratiju.”
Protesti u Srbiji dešavaju se više od 10 meseci i nastavljaju se uprkos povećanoj policijskoj brutalnosti, hapšenjima, zastrašivanjima. Istovremeno, predsednik Vučić odbija da raspiše vanredne izbore. Prema Vašem mišljenju, kako se može izaći iz ove situacije?
“Obično bi veliki međunarodni pritisak, posebno iz EU i Vašingtona, gurnuo Vučića u određenom pravcu. Nažalost, mislim da su sada svi zauzeti nečim drugim. EU ima drugih problema trenutno, a nisam siguran da bi Trampova administracija uopšte bila naklonjena studentima. Bez obzira na sve, moramo držati civilno društvo aktivnim, ali većina Amerikanaca ni ne zna za proteste studenata. A milsim da bi podrška civilnog društva odavde takođe mogla da poveća pritisak na režim.”
Neki se pribojavaju eskalacije nasilja, pominju i građanski rat. Mislite li da je to moguće ili vidite miran izlaz iz ove situacije – možda izbore?
“Vidite, dok je god Srbija deo Evrope i dokle god želi da ide u EU, nasilje nije opcija ni za koga. Nadam se da će situacija ostati mirna jer je mirna politička promena jedina nada za Srbiju. Potencijal za nasilje itekako postoji, pogotovo ako imate lidera sa dubokim autoritarnim instiktima kao što je Vučić koji neće da ode s vlasti. Ali bilo bi katastrofalno ako se to i desi.”
U peticiji se pominju izbori i dosta se o tome govori u javnosti, ali izbori u Srbiji su do sada, prema izveštajima međunarodnih tela, bili obeleženi neregularnostima. Ako bi bili raspisani, da li je važno da građani izađu i glasaju i ako su uslovi neravnopravni, ili je potrebno prvo da se uslovi promene?
“Promene se neće desiti dok se ne promeni režim i građani apsolutno treba da izađu i glasaju. Na međunarodnoj zajednici je da nadgleda izbore, ali mnogo pažljivije nego što je to radila prethodna dva puta, čini mi se da tada niko baš nije obraćao mnogo pažnju. Ali, mislim da hrabrost studenata obavezuje sve aktere spolja da osiguraju da se ovim izborima ne manipuliše kao prethodnim.”
Ko bi u međunarodnoj zajednici trebalo da osigura da izbori u Srbiji budu slobodni i pošteni?
“U ovom trenutku dobrodošao je svako ko bi želeo da se time bavi. Evropljani imaju direktniju ulogu i istorijski. Tehnologija izbornog monitoringa je široko rasprostranjena, znamo kako se posmatraju izbori čiji se rezultat osporava, tako da sigurno postoji kapacitet u Evropi da se tako nešto uradi, uz pomoć iz SAD.”
Petcija koju ste potpisali, između ostalog, poziva EU da strože uslovi put ka članstvu Srbije poštovanjem vladavine prava i osnovnih sloboda. Zašto verujete da EU može bilo šta da uradi, ako Vučić ignoriše ili odbacuje njihove zahteve, a i EU ima mnogo veće probleme kojima sad mora da se bavi?
“Evropska unija može da utiče preko subvencija koje članice dobijaju, a Srbija nije među bogatijim zemljama koje bi doprinosile evropskom budžetu. To je moglo da bude iskorišćeno protiv Mađarske koja 3-4 odsto svog BDP-a dobija od evropskog budžeta, ali EU to nije baš efektivno koristila protiv Viktora Orbana. Ali, ako bi Srbija jednog dana ispunila uslove za ulazak u EU, to bi mogao da bude način da se disciplinuje njeno buduće ponašanje.”
Ali, Srbija nije članica, šta sada Brisel konkretno može da uradi?
“To je teško pitanje. U ovom trenutku treba težiti ka održavanju izbora i učiniti ih poštenim i slobodnim koliko je moguće. To je oblast u kojoj Evropa može da pripomogne. Ali, i skretanje pažnje na ovu situaciju je jednako važno, mislim da ljudi ne znaju šta se dešava i svi imamo obavezu da informišemo javnost šta se dešava u Srbiji.”
Pomenuli ste Sjedinjene Države, šta se tu dešava? Iz Vašingtona ne stižu reakcije o protestima, niti podrška studentima, a predstavnici vlasti su ovde tretirani prijateljski, skoro kao u Rusiji i Kini.
“I Evropska unija Vučića tretira kao ‘ostrvo stabilnosti’. Čini mi se da Tramp tu ima nekoliko problema. Kada sam nedavno bio u regionu, rekli su mi da Ričard Grenel, bivši specijalni izaslanik za Balkan, ima i dalje ekonomske interese tamo i on je relativno blizak Trampu. Ne znam ko savetuje Trampa u vezi sa Srbijom, ali plašim se da ne dobija dobre informacije. Uz to, Tramp ne veruje u demokratiju i naljuti se kada neko u njegovom prisustvu i izgovori tu reč, tako da Amerika neće imati ulogu koju je istorijski igrala – da gura Balkan ili neki drugi deo sveta ka demokratiji. Vidite kako su tretirali Ukrajinu.”
Vidite li sličnosti između režima u Srbiji i Americi u smislu obračunavanja sa obrazovnim sistemom – univerzitetima, otpuštanjima prosvetnih radnika, i pritiscima na medije koji kritički izveštavaju o vlastima u obe zemlje?
“Svi mi koji pratimo razvoj autoritarnih režima u svetu primetili smo da postoje paralele. Diktatura ne dolazi odjednom, već korak po korak, kada uzimate jednu po jednu instituciju civilnog društva i manipulišete njima. Mislim da postoji jedinstveni priručnik za autoritarne vlasti. Nekad se one razviju brzo, nekad sporije, mislim da u Americi stvari idu jako brzo, ali je jako slično sa onim što se desilo u vašoj zemlji, u Mađarskoj i drugim mestima.”
Pre pet godina potpisali ste peticiju kojom se traži povratak demokratije u Srbiji i režim poziva da prestane sa pritiscima na Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Možete li da uporedite situaciju tada i danas, da li je demokratija danas u gorem stanju?
“Moram da kažem da je studentski protest, to što se uopšte desio, napravio veliku razliku. Studenti su zaista inspirativni. Znam da su, kada su išli peške kroz Srbiju, dočekivani u selima gde su im meštani iskazivali podršku. Što je jako zanimljivo, jer u populističkim režimima u drugim zemljama postoji oštra podela između ljudi koji su obrazovani i žive u gradovima, i ljudi u selima. Ali to se nije desilo. Pre pet godina takođe niste imali studentski pokret, niste imali ništa sem tradicionalih političkih partija i otpora autoritarnom režimu koji je stizao iz civilnog društva. Studentski pokret je dobra i važna promena.”
Izvor: N1
