Foto: Bujanovačke
Pad aktulenog autoritarnog režima mora da se desi na izborima, uz minimalne izborne uslove. Ali, izbori kako tvrdi većina opozicionih stranaka, mogu da se iznude samo uz jedinstven front, studenata, opozicije, nevladinog sektora i svih koji su za rušenje aktuelne vlasti. Da li će doći i do formalnog objedinjavanja tih aktera u neku vrstu saveza za uspostavljanje demokratije u Srbiji, u kontekstu očekivanih izbora, pre svega zavisi od studenata i dvosmerne komunikacije.
*Dvosmerna komunikacija studenata i opozicije, osnov za saradnju
Ta dvosmerna komunikacija opozicije i studenata do sada nije praktično, postojala. Studenti su se čak ograđivali od opozicije i tvrdili da funkcioneri stranaka nisu peželjni na njihovoj izbornoj listi. Stvar je krenula uzlaznom putanjom onda kada su studenti FON-a pozvali poslanike opozicije da bojkotuju rad palamenta.
I svi su se uglavnom odazvali tom pozivu u istom danu. Bez obzira što su pojedine stranačke vođe tvrdile da su se na bojkot odlučile zbog sveukupne situacije u zemlji, a ne zbog nekog poziva administratora studenata FON-a.
Bilo kako bilo čini se da su sve strane shvatile da samo zajedničkim snagama mogu protiv režima koji hapsi i prebija neistomišljenike, iz koje god pni sfere dolazili. A održavanje neke vrste okruglog stola bio bi početak stvaranja jedinstvenog fronta. S tim što bi, kako kažu, održavanje tog sastanka, trebalo da organizuju studenti, kao najvažniji pokret.
*Studenti su društveni pokret koji nadilazi stranke i pojedince
Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, poziva da se što pre formira „jedinstveni front“ svih društevnih pokreta, dogovor studenata, političkih partija, „svih činilaca „koji se ne mire sa mafijom koja je otela državu“ kako bi se krenulo u dalje aktivnosti „u pravcu rušenja režima“.
„To nije jednostavno kada sa jedne strane imamo društveni pokret koji nadilazi i stranke i pojedince i koji je pokazao veliku uspešnost, kreativnost i skidanje straha u Srbiji“ , napominje Stefanović i ponavlja da je sada ipak vreme da se jedinstveni front formira.
On dodaje da se dobar rejting Aleksandra Vućčičla neće vratiti.
„Duh se ne može vratiti u bocu. Nije sada pitanje da li je krenula odjavna špica kao što kaže Dragan Đilas. Krenula je, a do nas je koliko će ta odjavna špica trajati“, ističe Stefanović.
*Saradnja je put, a politički egoizmi su stranputica
I Bora Novaković, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije, smatra da je jedinstveni front, koji bi činili studenti, sindikati, NVO, lokalne grupe građana, opozicija i ugledne nestranačke ličnosti jedina moguća forma za pobedu protiv režima Aleksandra Vučića.
„To bi bio politički front, koji ujedinjuje i objedinjuje ukupan demokratski potencijal ovoga društva. Sve što nas u ovom trenutku razlikuje treba ostaviti za prve slobodne izbore u postvučićevoj Srbiji. Saradnja je put, a politički egoizmi su stramputica. Ujedinjeni možemo sve, a razjedinjeni ne možemo ništa“, navodi potpredsednik NPS-a.
On podseća da već imamo jedno dragoceno iskustvo, koje potvrđuje delotvornost i uspeh ujedinjenog nastupa, a to su izbori u Kosjeriću, gde je harmonično i skladno vođena kampanja.
„U Kosjeriću smo numerički izgubili, a zapravo ostvarili veliku političku pobedu. Ti izbori su pokazali da ujedinjeni možemo pobediti, bez obzira na startne prednosti režima i izrazito nepovoljne izborne uslove. Isto tako, objedinjavanje svih demokratskih kapaciteta, ohrabrilo bi građane i stvorilo pobednički duh i uverenje da je pobeda realna i ostvariva“, napominje Novaković.
Naš posao je, kako kaže, da odgovorno i promišljeno stvorimo zajednički front svih građana koji žele život u pristojnoj, civilizovanoj, uređenoj i uljuđenoj državi.
„Nema nikakve sumnje da većina građana želji promene. Vučić je u manjini, ali ta manjina je agresivna i dobro integrisana. Zato je posao studenata, opozicije i svih slobodnomislećih ljudi da ponude formu koja će energiju promena artikulisati i ubrzati“, ocenjuje naš sagovornik.
*Morali bismo da naučimo da hodamo, da bismo trčali
Radivoje Jovović, šef poslaničke grupe PSG u vojvođanskom parlamentu, smatra da u stvaranju tog fronta treba početi od najosnovnijeg – poziva za okrugli sto, na kome bi se svi akteri, za početak, upoznali, i za koji bi se pripremili.
„Znam da ovo zvuči podsmešljivo, ali ne, mislim to vrlo iskreno. Moramo da naučimo da hodamo da bismo počeli trčati. Kao neko ko je značajno vreme za profesorskom katedrom, ali i u, aktivizmu, a potom i stranačkoj politici, ističem da je prva opasnost koju moramo eliminisati neznanje o drugim političkim i društvenim akterima i činjenica da veliki broj nas deluje u svojim društvenim i političkim mehurovima“, napominje Jovović.
Prema njegovim rečima čitanje, priprema, upoznavanje – da se svi upoznaju sa tim ko je šta i gde radio svih ovih meseci i godina. To je bazični recept za eliminisanje predrasuda i nepoverenja u kontekstu velikog broja različitih aktera, kao i za preveniranje grešaka koje mogu odgovarati režimu koji toliko dugo vlada ubacivanjem trojanskih konja.
Na pitanje ko bi trebalo da inicira okrugli sto, Jovović odgovara da taj poziv i dalje zavisi prevashodno od studentskog pokreta, kao najlegitimnijeg društvenog i političkog činioca opozicione Srbije.
„A kad me studenti pitaju za mišljenje, moj odgovor je – osnovni princip pozivanja i okupljanja treba da bude da li se neko iskreno borio protiv režima ili ne. Ideologiju na stranu, minimalan moralni i praktičan imperativ je – jesmo li „pravi“ ili smo u prošlosti dokazane snage oportunizma i kolaboracije“, objašnjava Jovović.
*Nije vreme za traženje dlake u jajetu i potenciranju razlika
A Vladimir Jelić, poslanik i lider jednog krila POKS-a, smatra da nije vreme za traženje dlake u jajetu i potenciranju razlika, nego za udruživanje svih koji su za promene i vraćanje normalnosti u politički život u Srbiji.
“ Svi lideri opozicionih stranaka moraju svoje sujete staviti po strani i prihvatiti ponuđenu ruku saradnje od strane studenata, ali i lideri studenata da shvate da samo složni i jedinstveni možemo da se odupremo hobotnici režima koja je pustila pipke u sve državne institucije, kao i u kriminalno podzemlje u Srbiji“, navodi Jelić.
*Potreban konkretan plan delovanja
Danijela Nestorović, poslanica, podseća da je Ekološki ustanak među prvima pozvao i pozivao sve aktere – nevladin sektor, studentske organizacije, opozicione stranke i građane – da zajedno u narednim danima naprave konkretan plan delovanja i pokažu snagu jedinstva.
„Zajednički front nevladinog sektora, studentskih organizacija i opozicije nije samo moguć, već je neophodan za stvaranje pritiska koji može doneti stvarne promene u našem društvu. Ova saradnja zavisi pre svega od spremnosti svih aktera da prevaziđu partikularne interese i da zajednički, sa jasnim ciljevima, deluju u interesu građana i demokratije“, navodi Nestorovićeva.
Ona dodaje da nakon što su studenti pokazali spremnost da pruže ruku saradnje, opozicija je jasno stavila do znanja da je otvorena za dijalog i koordinisane akcije.
Međutim, kako kaže, uspeh ove inicijative zavisi od iskrenosti i transparentnosti u komunikaciji svih uključenih, spremnosti da se naprave kompromisi bez odustajanja od osnovnih principa, jasno definisanih i realnih ciljeva koje svi prepoznaju kao prioritetne, organizovanog rada i zajedničkog planiranja.
*U praksi zajednički front već postoji, problem je što ne postoji dovoljno koordinacije
Profesor PFN-a i poslanik Zeleno levog fronta Đorđe Pavićević,u razgovoru za Danas ističe da zajednički front, u velikoj meri, postoji u praksi.
Kako kaže nekad zajedno, a nekad svako na svoj način, svi učestvuju u istoj borbi, studenti, partije, građani u zborovima, aktivisti i neke nevladine organizacije. Na protestima i kada se privodi, hapsi ili pišu prijave svi učestvuju i svi su izloženi.
„Problem je što ne postoji dovoljno komunikacije i koordinacije te nisu sve linije fronta pojednako jake i efikasne. Mnogi problemi lakše bi se rešavali uz više komunikacije i koordinacije i lakše bi se došlo do najbolje strategije ove, duge i naporne, borbe za društvene i političke promene. Osim toga, mnogi su zbog nedostatka koordinacije platili veću cenu borbe nego što je neophodno, jer nisu bili dovoljno zaštićeni, uprkos nekim naporima i iskazanoj solidarnosti, poput aktivista u izgnanstvu, nastavnika i profesora ili onih koji se kažnjavaju na različite načine, uključujući novčane kazne, gubitak posla, krivične i prekršajne prijave“, smatra Pavićević.
Taj problem, kako ističe ne može se rešiti jednosmernom komunikacijom preko društvenih mreža, ili medija. Potrebno je uspostaviti konkretnije mehanizme koordinacije u pogledu agende, strategije i taktike.
„Ovo nije pitanje izbornih lista, ili političkog profita, nego uspeha u borbi sa protivnikom koji raspolaže državnim resursima i polugama sile i ne libi se da ih upotrebi. Ograđivanje studenata od drugih aktera imalo je smisla i bilo razumljivo dok je to bilo sredstvo mobilizacije za proteste. Sada kada je borba prešla u drugo polje, političko, svaki akter, prema svojim prioritetima mora da se opredeli sa kim će i u vezi sa čim sarađivati, ko su mu saveznici, a ko su mu protivnici, uključujući konkretne političke partije“, objašnjava poslanik ZLF.
Prema njegovim za najveći broj opozicionih partija, studentski pokret je uvek bio saveznički i nesebično su ga podržavale.
„Ne vidim razloga zašto se saradnja ne bi podigla na viši nivo, posebno posle povećane represije od strane policije i svakodnevnih privođenja, hapšenja i kažanjavanja“, zaključuje Pavićević.
*Formalno objedinjavanje zavisi od studenata
Politički analitičar, Dragomir Anđelković smatra da neformalno već postoji svenarodni demokratski front, koji uz studente, profesore, nemali deo NVO sektora, obuhvata i niz partija i raznovrsne javne delatnike.
„Radi se o mrežnom „pokretu“ za normalnu Srbiju, koji već skoro godinu dana – sa studentima kao svojom avangardom – malo po malo razara Vučićev autokratski sistem. Da li će doći i do formalnog objedinjavanja tih aktera u neku vrstu saveza za uspostavljanje demokratije u Srbiji, u kontekstu očekivanih izbora, pre svega zavisi od studenata, ali meni svakako deluje kao koristan organizacioni iskorak“, navodi Anđelković.
Prema njegovim rečima, stranke su izgubile raniju pretencioznost koju su imale, a studenti su na neki način prevazišli period mesijanskog osećanja.
„Sve to je dobar temelj za novi model povezivanja. Sada bi bilo dobro da plenumi iniciraju održavanje neke vrste društveno-političkog sabora, kakvih je bilo više tokom srpske istorije (npr. Karlovački ili Temišvarski), gde bi se okupili kako predstavnici studentskih plenuma i univerzitetskih profesora, tako i drugih bitnih faktora, kao i pojedinci koji mogu da doprinesu promeni – sa ciljem da se definiše pristup završnim radovima na planu oslobođenja Srbije“, zaključuje Anđelković i dodaje da bi građanima bio dat poslednji signal da je došlo vreme za sveopšti mirnodopski ustanak protiv aktuelne diktature i da postoji snaga koja može da povede Srbiju putem uspostavljanja demokratije i generalno državne konsolidacije.
Preuzeto sa: Danas.rs
