Foto: Canva
Državljanima Srbije koji žive u dijaspori u velikoj meri je ugroženo izborno pravo i nisu dovoljno informisani o načinu registracije, iako se veruje da oni mogu odlučiti naredne izbore, s obzirom da ih ima između million i po i dva miliona i po, rečeno je na današnjoj tribini inicijative Proglas pod sloganom „I dijaspora se pita“.
Profesorka Marijana Pajvančić je, predstavljajući rezultate istraživanja Skupštine u rasejavanju, ukazala da 53,7 odsto Srba nikada nije glasalo u inostranstvu, a da su razlog toga administrativne i tehničke prepreke, politički i lični razlozi, kao i logističke i vremenske barijere usled velike udaljenosti biračkog mesta.
Skupština u rasejavanju sprovela je istraživanje „Tvoj glas preko granice“ onlajn anketom među 911 ispitanka u inostranstvu od 29. aprila do 28. maja ove godine.
Govoreći o glasanju u inostranstvu za izbore 2023. godine, Marijana Pajvančić je ukazala da 53 odsto nije glasalo, 32 odsto je glasalo, 22 odsto bilo je bez prava glasa, a 13 odsto je glasalo u Srbiji.
Među razlozima neizlaska na izbore, navedena je nedostupnost biračkih mesta, nedovoljno prijavljenih birača za otvaranje biračkog mesta, nedostatak informacija, nejasna komunikacija, nezainteresovanost..
Kada je reč o ličnom angažovanju za naredne izbore, 70,3 odsto ispitanika je navelo da bi učestvovalo u kampanji, a 24,7 odsto reklo je da nije sigurno, navela je Marijana Pajvančić.
Ona je ukazala da je razlog tome to što su studenti svojim aktivizmom personifikovali mogućnost promene, čime su i najkritičniji među ispitanicima bar delimično izrazili veru da se Srbija može oporaviti.
Marijana Pajvančič je potom navela rezultate svog istraživanja prema kojima su skupovi podrške studentima iz Srbije, održani u 55 od 196 država – 33 u Evropi, sedam u Americi, osam u Aziji i četiri u Africi.
Povodom rada Ministastva za dijasporu, ona je ukazala da nema informacija da li je bilo aktivnosti u pogloedu informisanja dijaspore o izborima ili aktivnosti, da li je bilo saradnje sa Ministarstvom spoljnih poslova, i da li su predložene posebne mere kako bi državljani Srbije u dijaspori pod jednakim uslovima i bez diskriminacije mogli da ostvaruju izborna prava kao oni koji žive u Srbiji.
Član Proglasa Miodrag Jovanović ukazao da je da je dijaspora izložena diskriminaciji, da joj je povređeno načelo jednakih prava i obaveza, koje se u istoj ili sličnoj meri ne nameću drugima.
Jovanović je naveo da pripadnici dijaspore ne modu svojim potpisom da podrže izbornu listu, da ostvare pasivno biračko pravo – budu birani i istaknu svoju izbornu listu, otežano ostvaruju aktivno pravo zbog udaljenosti biračkog mesta, a u državama u kojima nema diplomatskog predstavništva, ljudima je automatski uskraćeno to pravo.
Prema njegovim rečima, oni onda glasaju u drugoj državi u kojoj ne žive, što izaziva troškove i zahteva vreme da otputuju do biračkog mesta.
Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević ukazao je da su najčešći upiti koje dobijaju iz dijaspore odnose na nejasnoće o proceduri glasanja – kako doći do informacija o glasanju, podneti zahtev za to… Problem je Iišto lokalna samouprava na to ne odgovori na vreme.
Dimitrijević je naveo da je drugi problem nejednaka praksa diplomatskog predstavništva, gde neki rade svoj posao i uredno obaveštavaju ljude iz dijaspore o izborima, dok drugi to ne rade.
Članica Republičke izborne komisije Sofija Mandić je, govoreći o predlozima kako sve te probleme rešiti, navela da je potrebno poboljšati propise i prakse, ujednačiti delanje u svim zemljama van Srbije.
Sofija Mandić je ponovila da su ljudi iz dijaspore u velikoj meri bitni, da mogu uticati na ishod izbora, bez obzira za koju stranu glasaju, a pogotovo jer imaju nadu u oporavak Srbije.
Izvor: FoNet
