Foto: Kossev
Dok je Srpska lista predizbornu kampanju započela “odbrojavanjem do pada lažnih gradonačelnika” na severu Kosova, ostali srpski politički subjekti, koji su u trci za gradonačelnike ili odbornike u Skupštini opštine, uglavnom optužuju ovu najveću stranku Srba na Kosovu da je odgovorna za loš položaj srpske zajednice.
Tu su i obećanja pojedinih stranaka i Građanskih inicijativa na severu Kosova da će preispitati ili poništiti sve odluke koje su lokalne vlasti donosile u prethodnom periodu, te da će oni svoje odluke donositi isključivo u konsultaciji sa građanima.
Međutim, da će odluke aktuelnih lokalnih vlasti biti poništene u opštinama na severu Kosova, obećava i Srpska lista – inače jedina stranka Srba na Kosovu koja za svoje delovanje ima podršku zvaničnog Beograda.
Ova najveća partija Srba na Kosovu je novembra 2022. godine inicirala izlazak Srba iz kosovskih institucija na severu Kosova, te pozvala na bojkot lokalnih izbora aprila 2023. zbog čega su na vlast i došli albanski gradonačelnici.
Oni su na svojim pozicijama ostali do kraja svojih mandata jer je Srpska lista i aprila 2024. pozvala na bojkot glasanja za njihovu smenu.
Ipak, na predstojećim lokalnim izborima 12. oktobra Srpska lista ima kandidate za gradonačelnike u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu: Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku, Gračanici, Štrpcu, Novom Brdu, Klokotu, Partešu i Ranilugu, kao i u Obiliću.
Kao alternativa Srpskoj listi na predstojećim lokalnim izborima u opština sa srpskom većinom su stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića, Srpski narodni pokret Milije Biševca, Kosovski savez Gorana Marinkovića, kao i nekoliko Građanskih inicijativa, koje svoje kandidate imaju uglavnom u po jednoj opštini.
Na otvaranju predizborne kampanje 13. septembra u Severnoj Mitrovici predsednik Srpske liste Zlatan Elek je poručio kako “smo svi jedva čekali da dođe ovaj dan, dan koji znači početak smene nelegalnih, lažnih i nelegitimnih (lider Samoopredeljeja i premijer na dužnosti Aljbin) Kurtijevih gradonačelnika i njegovih poslušnika”.
“Došlo je vreme da oslobodimo naše četiri opštine na severu Kosova i zadržimo svih šest opština južno od reke Ibar”, rekao je on.
Istog dana je u Severnoj Mitrovici održana tribina na kojoj su predstavljeni kandidati za odbornike u toj opštini i kandidat za gradonačelnika Milan Radojević, koji je vodio Severnu Mitrovicu do novembra 2022. kada je podneo ostavku u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija.
Radojević je na tom predizbornom skupu rekao da je došlo vreme da “vratimo naše opštine, da vratimo naš grad, da Mitrovicu vratimo Mitrovčanima u ruke i da ga Mitrovčani vode i odlučuju o svojoj sudbini”.
Ipak, pažnju javnosti je najviše izazvao transparent “Svi za brata Milana” – koji je protumačen kao podrška Milanu Radoičiću, bivšem potpredsedniku Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj septembra 2023.
Pokret Samoopredeljenje se zbog ovog transparenta obratio Izbornom panelu za žalbe i predstavke.
Šta poručuju drugi politički subjekti?
Stranka za slobodu, pravdu i opstanak se za sada obratila biračima u Gračanici, opštini sa srpskom većinom kod Prištine, gde je ukazala na problem nedostatka nove bolnice u toj lokalnoj samoupravi.
Srpska demokratija tokom predizborne kampanje poručuje kako je došlo vreme da se “odsvira kraj” Srpskoj listi, te da se vrati normalan život.
Ova stranka svojim biračima, u zavisnosti od opštine do opštine , obećava pijacu preko novoizgrađenog mosta u Severnoj Mitrovici, obnovu železničkog saobraćaja u Zvečanu, bolju budućnost za mlade u Zubinom Potoku ili regulisanje vodovodne mreže i putne infratsrukture u Leposaviću.
Srpski narodni pokret uglavnom obećava da će “voditi narod, biti uz njega i raditi u njegovom interesu, za razliku od onih koji su nas do sada vodili u propadanje” aludirajući na Srpsku listu.
Kosovski savez svojim biračima poručuje da će stati na put “kriminalu i izgraditi Kosovo i Metohiju kao multietničku oazu pravde, slobode i prosperiteta”.
Tu je i nekoliko lokalnih Građanskih inicijativa koje imaju kandidate za gradonačelnike ili odbornike samo u po jednoj opštini.
Jedna od njih je Građanska inicijativa Sever za sve, koja je u nekoliko tačaka predstavila program za Severnu Mitrovicu pod nazivom “Za grad nove nade”, te poručila da je neophodno “vratiti dostojanstvo” i normalan život. Ova inicijativa takođe u svom programu navodi da će odluke “nelegitimnih vlasti” biti preispitane i otvorene za javnu raspravu, te da će svaka štetna ili nametnuta odluka biti poništena.
GI Novo Lice – Narodna Pravda, koja ima kandidate za gradonačelnike u Severnoj Mitrovici, Leposaviću i Zubinom Potoku, poručuje da želi da menja stvari, te da im je fokus svakodnevni problemi običnih ljudi.
Građanska inicijativa Koreni, koja je ušla u izbornu trku u Leposaviću, navodi da želi da se čuje glas naroda, te da je neophodno “promeniti život iz korena”.
‘Pluralizam kandidata nije praćen i pluralizmom ideja za problem građana’
Boban Simić iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je kampanja za lokalne izbore 12. oktobra, posebno na severu Kosova, počela u znaku “formalnog pluralizma, ali bez stvarne razlike u idejama”.
On ukazuje da je u izbornu trku za gradonačelnika Severne Mitrovice ušlo deset kandidata, te da tako nešto pokazuje “širinu izbora”, ali da se suštinski nude iste politike i retorika “koje su srpsku zajednicu dovele do sadašnje krize i institucionalne izolacije”.
“Kampanje su uglavnom usmerene na šira politička pitanja, zbog čega se propušta prilika da građani dobiju konkretna i ostvariva rešenja za svoje svakodnevne probleme. Umesto konstruktivnih ideja, dominira defetistička retorika kojom se glasovi mobilišu kroz osećaj ugroženosti i nezadovoljstva, što jeste realnost, ali nedostaje proaktivan pristup i vizija koja bi zajednicu mogla da osnaži. Upravo to pokazuje da pluralizam kandidata nije praćen i pluralizmom ideja”, smatra Simić.
Podvlači ipak da je za srpsku i druge nevećinske zajednice od presudnog značaja da na lokalnom nivou postoje legitimno izabrani predstavnici.
“Iako su njihova ovlašćenja ograničena, oni ipak mogu da zastupaju interese građana i da makar delimično vrate poverenje u institucije”, dodaje.
Lokalno srpsko stanovništvo četiri opštine na severu Kosova ne prihvata albanske gradonačelnike, zbog čega su ranije organizovani i protesti.
Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, na lokalnim izborima 12. oktobra pravo glasa ima 2.069.098 birača, odnosno broj građana sa pravom glasa na biračkim mestima je 2.025.105 birača, dok je broj građana koji su se registrovali za glasanje putem pošte van Kosova 43.993.
CIK je takođe saopštio da će za lokalne izbore biti otvoreno 938 biračkih centara sa ukupno 2.625 biračkih mesta.
Izvor: Slobodnaevropa.org
