Foto: Mašina.rs
Moglo bi se reći da je odnos između srpskih studenata i srpskih opozicionih stranaka vrlo dobar, nekad izgleda i kao odličan.
Međutim, da li je dovoljno dobar da između ove dve političke grupacije dođe i do formalnog približivanja, i da li je takva saradnja uopšte potrebna i svrsishodna?
Ideološki su na sličnim pozicijama. Tu poziciju pojačava zajednički cilj: povratak istinske parlamentarne demokratije kao političkog sistema, kojoj prethodi smena autokratsko-diktatorskog režima.
Svedoci smo da u poslednjih osam meseci približavanja i saradnje nije bilo. Jednom prilikom akademik Slobodan Vukosavić je izneo vrlo interesantno mišljenje koje se dobrim delom preklapa i sa stavom studenata. On smatra da je vrlo upitno da li sadašnje opozicione stranke mogu da garantuju demokratizaciju društva nakon sloma diktature u Srbiji. Bojazan proističe iz, sad već činjenice, da su one organizovane na liderskom principu, koji čak podseća na organizaciju u vladajućoj stranci. Opozicione stranke imaju brojne izvanredne pojedince koji su sposobni da u pozitivnim političkim promenama učestvuju, ali na principima koji su drugačiji od onih koji vladaju u njihovim matičnim strankama.
Ovom stavu moglo bi se pridodati i, već do epskih razmera uzdignuto, nejedinstvo između opozicionih stranaka. Imajući u vidu u kolikoj meri je ono potrebno, prirodno, neminovno, teorijski lako izvodljivo, čini ovo nejedinstvo svojevrsnim sociološkim fenomenom. Reklo bi se: toliko pametnih pojedinaca, a toliko nerazumnih poteza.
Poslednji sastanak opozicije i nevladinih organizacija odličan je primer. Pozivar je na sastanku postavio temu biračkih spiskova. Koliko je ova specifična i uska tema, koliko god bila važna, dobra za sastanak na koji bi trebalo svi da se odazovu? S druge strane, bez obzira na temu, značaj jedinstva opozicije morao je da bude dovoljan da na sastanak svi dođu. Dozvoljeno je, svakako, da se na samom sastanku utiče na promenu dnevnog reda.
Studentima i profesorima koji su se u politički život značajnije uključili u poslednjih osam meseci kao da je sve ovo jasno. U svom radu i u procesu odlučivanja neguju reklo bi se zaboravljene principe demokratije i u svoje društvo bi primili one koji slično baštine. Po njima, srpske opozicione stranke danas to nisu.
Studente kao da mnogo i ne interesuju brojni opravdani razlozi koji su doprineli da se, negde manje, a negde više, uruše demokratski principi rada u opozicionim strankama. Stiče se utisak da su u svojim pristupima pomalo i surovo strogi.
Izbori se približavaju. Gotovo je sigurno da će se odigrati do kraja godine. Uslovi se najverovatnije neće menjati. Realna je procena da će sadašnja vlast trajno otići sa političke scene i pod tim svojim uslovima u kojima ne postoje ni tragovi pravičnosti. Bez obzira na razlike, studenti i opozicija su potrebni jedni drugima. Jedni drugima moraju da pomažu. Ukoliko takva pomoć bude čak i neiskrena, moraće jako da se potrude da se to ne primeti.
Procenjuje se da će određeni broj stranaka u okviru svojih koalicija izaći na izbore i takmičiti se, a neke opozicione stranke će pružati logistiku studentima, u meri koliko je to mogućno. Nastupi pojedinih opozicionih lidera, čini se, već sada nedvosmisleno pokazuju ko pripada prvoj, a ko drugoj grupi.
Možda je tako i najbolje. Samo da se postojeći režim skloni. A ako se to kojim slučajem ne dogodi, rizikujemo da upropastimo sve ono dobro što su studenti do sada izgradili i da sebe cementiramo na istorijskom stubu srama.
Preuzeto sa: rubrike Dijalog sajta Danas.rs
