Foto: Mašina.rs
Nakon skoro šest meseci od početka studentskih blokada na fakultetima i najmasovnijih protesta na ulicama, sinoć su studeti u blokadi svih visokoškolskih ustanova u Srbiji objavili da zahtevaju hitno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora.
Iako se u poslednje vreme spekulisalo o mogućnosti da studenti u blokadi izađu sa zahtevom da se raspišu vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, politički kontekst već mesecima ostavlja prostor za to da može da se desi i sve i ništa. Očekivanja zato nisu mogla da garantuju da će do ovog zahteva zaista i doći, no čini se da su reakcije javnosti mahom pozitivne.
Blokade ne prestaju, kažu studenti, već ostaju do ispunjenja zahteva. Izbori su samo preduslov, rekao je student Pravnog fakulteta u Beogradu za N1 jutros.
Studenti će direktnodemokratski odlučiti ko će biti na izbornoj listi a da od opozicije očekuju javnu podršku za tu listu.
Politička artikulacija protesta
„Sa snažnim uverenjem da su naši zahtevi ispravni, konstatujemo da su koreni korupcije vlasti isuviše duboko prodrli u državne institucije, kojima je tako onemogućeno nezavisno vršenje dužnosti.“
Ovo su rekli studenti u blokadi kada su najavili zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima.
„Pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, navode studenti i time kažu – listu će podržati, neće nužno na njoj biti.
Opozicija se već izjašnjava – Demokratska stranka se stavila na uslugu studentima nudeći infrastrukturu, ekspertizu ali i svoje povlačenje iz izbornog procesa ukoliko studenti budu artikulisali zahtev za izborima. Ekološki ustanak je takođe podržao zahtev studenata i, kako se navodi, pozvao sve ekološke organizacije i građane da učine isto.
Savo Manojlović je takođe podržao studentski zahtev za raspisivanje izbora: „Uzurpirati bavljenje politikom i rezervisati ga za postojeće stranke znači baviti se politikom radi koncentracije moći, a ne radi služenja narodu“, rekao je Manojlović.
Parlamentarni izbori – hoće li Vučić biti na njima?
Od 2012. godine od kada je SNS na vlasti bilo je ukupno 14 izbornih ciklusa u Srbiji, od čega šest parlamentarnih, što redovnih što vanrednih.
Godinama se analitičari slažu da je Srbija u permanentnoj predizbornoj kampanji. Sa tim se slažu, makar na simboličkom nivou i predstavnici vlasti, ako se setimo izjave Ane Brnabić iz 2020. godine : „…Ako neko govori da je neko sve vreme u kampanji, kao što govore za Aleksandra Vučića i SNS, logički, ako ste uvek u kampanji, onda nikad niste u kampanji.“
Srpska napredna stranka iz ciklusa u ciklus osvaja većinu glasova i čini većinu u Skupštini, naslađujući se pozicijom moći koja dolazi od loših izbornih uslova ali i opozicionim, treba reći, često promašenim političkim taktikama koje dobro ilustruju bojkot 2020. godine i u junu 2024.
Istraživanja rejtinga stranaka pokazuju ipak da je SNS u tendenciji pada. Poslednji podaci Đorđa Vukadinovića iz marta ove godine pokazuju da SNS i njegovi koalicioni partneri imaju podršku oko trećine građana.
Zdrava logika navodi da pitanja kolika je ta podrška zapravo, posebno kada se uzmu u obzir sve okolnosti koje su trenutno važni faktori u izbornoj kalkulaciji, kao i kako će Vučić sa pozicije predsednika uspeti da svoj rejting prenese na stranku koja je u takvom padu ili pokret koji nije zaživeo.
Kud se dedoše izborni uslovi?
Od izbornih uslova ništa. Radne grupe za primenu ODIHR preporuka koja je trebalo da sve kritične tačke izbornog procesa pretoči u zakonske izmene nije uspela da uradi mnogo.
„Ključni faktor razmimoilaženja te radne grupe je bio Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Nacrt organizacije CRTA nije bio zadovoljavajući za predstavnike vlasti, pa su oni izašli sa svojim nacrtom zakona. Najveća razlika je bila ko bi činio komisiju koja bi vršila reviziju biračkog spiska. Predstavnici vlasti nisu pokazali ni trunku dobre volje da se stvari maknu sa mrtve tačke i na tome se stalo“, rekla je narodna poslanica Danijela Nestorović za Insajder.
Kako piše Insajder u svojoj analizi, pitanje revizije biračkog spiska se iskristalisalo kao primarno od svih ODIHR preporuka, tim pre što je cela kriza izbornog legitimiteta u decembru 2023. godine i nastala zbog sumnje u „izborni turizam“. „Optužbe opozicije i dela civilnog sektora da su izborni rezultati nelegitimni zbog brojnih mahinacija dobili su svoju potvrdu u izveštaju ODIHR-a, OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Ubrzo, ODIHR je objavio i spisak preporuka koje bi trebalo ispraviti da se unapredio izborni proces. Od 25 preporuka, sedam je definisano kao prioritetno – osim revizije biračkog spiska tu se navodi, između ostalog, i uspostavljanje nezavisnog REM-a, zabranu funkcionerske kampanje, ali i sprečavanje pritiska na birače i zaposlene u javnim preduzećima.“
Taman je ponovni izbor Saveta REM-a došao na red, stigoše izbori. Skupštinski odbor za kulturu i informisanje je zasedao prošle nedelje, probijajući sve zakonske rokove i konstatovao poništavanje prethodnog procesa izbora za članove Saveta REM-a, i raspisao novi konkurs.
Tome je prethodila dvonedeljna studentska blokada Radio televizije Srbije, ali do ovog procesa bi u nekom momentu došlo i bez ove blokade. Ipak, pritisak je možda ubrzao proces, koji sada možda i padne u duboki zaborav raspisivanjem izbora i početkom kampanje.
A REM je važan, upravo zbog medijskih narativa koje su studenti u blokadi kritikovali tokom svih šest meseci blokada i protesta.
Tako je Fakultet dramskih umetnosti, čiji su studenti u blokadi najviše kritikovali izbor za Savet REM-a, u januaru podsetio „da brojne domaće i međunarodne organizacije godinama unazad ukazuju na kontinuirani pad medijskih sloboda u Srbiji, politički i finansijski pritisak koji ugrožavaju nezavisnost i uređivačku autonomiju, prisustvo meke cenzure u najdostupnijim medijima, nepostojanje medijskog pluralizma, zanemarivanje principa etičkih i profesionalnih kodeksa, te narušavanje relevantnih zakona. Podsećamo da je ove probleme identifikovao i niz nacionalnih medijskih dokumenata, među kojima i Strategija razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025. koju je donela prethodna Vlada RS. Nažalost, osim konstatovanja problema, na njihovom rešavanju se do sada nije aktivno i suštinski radilo.“
Preuzeto sa: masina.rs (podržite stranicu Mašina donacijama za novinarstvo van komercijalnih interesa; više info na njihovom web sajtu)
