Foto: N1
Očekivani prevremeni parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji održaće se u izuzetno polarizovanom političkom i društvenom okruženju, obeleženom dubokim podelama, nakon višemesečnih studentskih protesta pokrenutih posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine kada je poginulo 16 ljudi, ocenio je ODIHR u svom Izveštaju za procenu potreba (Needs Assessment Report), sačinjenog na osnovu nalaza koje je njegova misija prikupila tokom boravka u Srbiji od 6. do 10. jula.
Sagovornici misije izrazili su zabrinutost zbog rastućih političkih tenzija, ograničenja u ostvarivanju osnovnih sloboda, pada poverenja građana u institucije, rizika od postizbornih sporova i nasilja.
ODIHR podseća i da će se izbori održati u kontekstu dugotrajnog procesa pristupanja Srbije EU.
Pravni okvir koji uređuje izbore dodatno je revidiran od parlamentarnih izbora 2023. godine. Izmene obuhvataju usvajanje niza preporuka ODIHR-a iz prethodnih izbornih ciklusa, uključujući uvođenje periodične nezavisne revizije biračkog spiska, obavezne obuke i sertifikacije članova izbornih organa, izmenjena pravila o registraciji kandidata i rešavanju izbornih sporova, kao i izmene okvira za finansiranje izbornih kampanja, navodi se.
Dodaje se, međutim, da ključne preporuke i dalje nisu sprovedene, posebno u oblastima sprečavanja zloupotrebe državnih resursa, zaštite birača od pritisaka i zastrašivanja, transparentnog nadzora finansiranja kampanja i uravnoteženog medijskog izveštavanja.
Mnogi sagovornici s kojima su pričali pre nego što su napravili izveštaj ocenili su, kako kažu, reforme kao „fragmentarne, selektivne i nedovoljno uključive“.
Sumnje u birački spisak
U birački spisak upisano je više od 6,4 miliona birača.
Iako je formirana nezavisna komisija za proveru biračkog spiska, brojne opozicione stranke i organizacije civilnog društva sumnjaju da će zbog kašnjenja u pristupu podacima revizija dati značajne rezultate pre izbora.
Kada se o samoj predizbornoj kampanji radi, ODIHR navodi da mnogi sagovornici očekuju kampanju obeleženu velikim razlikama u resursima između vlasti i opozicije, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, mogućom zloupotrebom administrativnih resursa, agresivnom političkom retorikom, govorom mržnje i onlajn napadima, posebno na žene.
Studentski pokret, nastao tokom protesta, označen je kao novi važan politički faktor.
U vezi sa finansiranjem kampanja, ODIHR konstatuje da izmene zakona prvi put uvode limite troškova kampanje i jačaju nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije.
Ipak, brojni sagovornici sumnjaju u efikasnost kontrole finansiranja političkih aktera i sposobnost institucija da proaktivno otkrivaju zloupotrebe.
Jedan od najkritičkijih delova izveštaja odnosi se na medije.
Sagovornici ODIHR-a ukazali su na smanjen medijski pluralizam, probleme sa uređivačkom nezavisnošću, pogoršanje bezbednosti novinara, pretnje, napade i onlajn uznemiravanje novinara, ekonomski pritisak na nezavisne medije.
Posebna pažnja posvećena je radu REM-a, čije funkcionisanje ODIHR ocenjuje kao pitanje od značaja i za evropske integracije Srbije.
Nepoverenje u rešavanje izbornih sporova
Iako pravosuđe tvrdi da je spremno za nepristrasno odlučivanje, veliki broj sagovornika izražava ograničeno poverenje u institucije koje odlučuju o izbornim žalbama.
Kao problem navode neujednačenu praksu, sporost postupaka, sumnje u nezavisnost institucija.
Što se civilnog društva i posmatrača radi, ODIHR ukazuje da su organizacije civilnog društva najavile dugoročno i kratkoročno praćenje izbora, ali tvrde da rade u atmosferi pritisaka i verbalnih napada.
Pojedini sagovornici upozorili su i na pojavu politički pristrasnih ili “lažnih” posmatrača tokom prethodnih lokalnih izbora.
Zaključak ODIHR-a
ODIHR zaključuje da postoji potreba za punom Misijom za posmatranje izbora (Election Observation Mission).
Organizacija preporučuje slanje 32 dugoročna posmatrača, 300 kratkoročnih posmatrača, posebnog tima za monitoring medija.
Misija bi trebalo da prati primenu novih zakonskih rešenja, rad izborne administracije, birački spisak, registraciju kandidata, vođenje kampanje, finansiranje kampanja, rad medija, eventualnu kupovinu glasova, zloupotrebu državnih resursa, pritiske na birače.
ODIHR ocenjuje da Srbija ulazi u prevremene izbore 2026. sa određenim zakonskim unapređenjima, ali u atmosferi duboke političke polarizacije, ozbiljnih sumnji u integritet izbornog procesa, medijske neravnopravnosti i niskog poverenja u institucije, zbog čega preporučuje opsežnu međunarodnu posmatračku misiju.
Svrha misije ODIHR bila je da proceni predizborno okruženje i pripreme za održavanje izbora. Na osnovu te procene, Misija za procenu potreba trebalo je da preporuči da li bi ODIHR trebalo da sprovede neku aktivnost u vezi sa posmatranjem predstojećih izbora, i ukoliko da, koja bi vrsta aktivnosti najbolje odgovorila na utvrđene potrebe.
Tokom misije održani su sastanci sa predstavnicima državnih institucija, kao i sa predstavnicima političkih stranaka, medija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice i međunarodnih organizacija.
Izvor: N1
