Foto: Grok
Vikend za nama obeležili su skup “Srbija jedna porodica“ u Beogradu, na kome je predsednik Aleksandar Vučić najavio povlačenje sa čela stranke u narednih nekoliko nedelja i predložio naziv liste “Ujedinjena Srbija“, ali i protestni skup studenata u blokadi u Kraljevu koji su poslali poruke o pravednom društvu i “vidovdanskoj etici“.
Vuletić: Predizborna kampanja u Srbiji je stalna
Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da su politički akteri u zemlji praktično uvek u režimu kampanje, a da najavljeni predsednički i parlamentarni izbori to sada samo formalizuju. Prema njegovim rečima, ključna poruka poslednjih skupova jeste poziv na prevazilaženje unutrašnjih rascepa.
“Kod nas je predizborna kampanja stalna kada posmatrate način na koji deluju politički akteri. Subotnji miting je bio pre svega poziv da se reši ključni politički i društveni problem, a to je ta rascepljenost i podeljenost oko stvari koje suštinski nisu bitne. To je bio poziv i cilj da Srbija bude ujedinjena“ kaže profesor Vuletić.
On ističe da prepoznaje dve strategije vlasti u narednom periodu. Prva je pružanje ruke i poziv na normalnu komunikaciju i dijalog sa opozicijom. Druga strategija, ukoliko dijalog izostane, jeste pokušaj da se ostvari toliko ubedljiva izborna pobeda koja će suprotnu stranu učiniti politički marginalnom.
Rodić: Ubedljiva pobeda ne rešava problem agresije
Novinar i analitičar Filip Rodić deli stav da je kampanja u toku, ali izražava skepticizam povodom ideje da će ubedljiva pobeda jedne opcije smiriti tenzije. On upozorava da se na političkoj sceni umesto dijaloga neretko koristi rečnik kletvi i radikalizma, čak i od strane onih koji se deklarišu kao proevropski i progresivni.
“Mene plaši dalja radikalizacija. Imali smo i do sada na izborima ubedljive pobede bloka oko predsednika Vučića i niz poraza opozicije, ali to ni na koji način nije otupelo njihovu oštricu. Naprotiv, radikalizovalo ih je i svaki put imamo sve veći nivo agresivnosti”, rekoa je on.
Rodić naglašava da suština problema nije u tome koliki procenat podrške ima koja strana na izborima, već u tome koliko su se ljudi međusobno zavadili u svakodnevnom životu.
Narod se “pelcovao“ protiv mržnje, tenzije opadaju, ali frustracija ostaje
Profesor Vladimir Vuletić podseća da ovakve tenzije nisu specifične samo za današnje vreme i da Srbija ima dugu istoriju dubokih političkih podela koje na kraju uvek prođu. On smatra da društvo polako razvija otpornost na ekstremnu političku oštrenost.
“Sećam se vremena Miloševića, kada se sa jednim prijateljem dve godine nisam pričao. Posle sam shvatio koliko je to besmisleno. Nema Miloševića odavno, mi smo se naravno pomirili i ponovo smo najbolji prijatelji, ali smo dve godine života proveli jedan bez drugog. Svako mora jednom to da prođe da bi shvatio. Ta agresija o kojoj govorimo se stišava poslednjih godinu dana. Mnogi razumni ljudi koji su u početku bili naoštreni videli su da se nasiljem i blokadama ništa nije postiglo”, kaže Vuletić.
Vuletić dodaje da se na javnoj sceni trenutno izdvajaju samo dva aktera sposobna da okupe ozbiljniji broj ljudi na trgovima – vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i novoformirani studentski pokret. On ocenjuje da među studentima ima radikalnih tonova, ali da ozbiljniji deo tog pokreta uviđa da im ekstremna retorika samo nanosi štetu.
Filip Rodić, sa druge strane, izražava uzdržanost i manji optimizam u pogledu trajnog smirivanja strasti. Prema njegovoj oceni, opasnost od novih sukoba i dalje tinja među najoštrijim političkim krilima.
“Složio bih se da se oseća pad tenzija, ali imam utisak da je taj pad u kvantitetu, a ne u kvalitetu. Manje ljudi učestvuje u svemu tome, ali je nivo netrpeljivosti među najzagriženijim ‘čuvarima plamena’ i dalje jako visok. Oni mogu da potpale vatru ponovo na najmanji incident ili manipulaciju”, navodi Rodić.
Komentarišući najavljeni naziv liste “Ujedinjena Srbija“ i pozive na slogu, Rodić ističe da je državi preko potrebna “sabornost“ i povratak pristojnom dijalogu. On primećuje i paradoks na političkoj sceni – memorandum o Kosovu i Metohiji koji su definisali studenti u blokadi gotovo se “ni u zarezu“ ne razlikuje od zvanične politike koju vlast vodi godinama, što ukazuje na to da su sukobi često personalne, a ne suštinske prirode.
Ciklični protesti i hronični nedostatak alternative
Analitičar Filip Rodić podseća da je Srbija u poslednjoj deceniji prošla kroz četiri velika talasa uličnog nezadovoljstva, ali upozorava na opasan trend – iako masovnost protesta opada, agresivnost raste.
“U poslednjih deset godina imali smo četiri glavna talasa protesta: inicijativu ‘Ne davimo Beograd’, pokret ‘Jedan od pet miliona’, proteste ‘Srbija protiv nasilja’ i sada ovaj studentski. Svaki je imao svoj zenit i silaznu fazu, ali konstanta je radikalizacija. ‘Ne davimo Beograd’ nije imao toliku zaoštrenost, kod ‘Jedan od pet miliona’ je bilo više, a u ‘Srbija protiv nasilja’ imali smo fizičke incidente i napade na institucije. Plašim se da će sledeći talas biti još radikalniji”, kaže Rodić.
Prema njegovim rečima, studentski pokret uoči predstojećih izbora krije svoj program jer je ideološki previše heterogen. Objavljivanje jasnih stavova, osim opštih mesta poput „mira u svetu“, moglo bi da odbije i odstrani deo potencijalnih birača.
Profesor Vladimir Vuletić strukturni problem vidi u tome što polovina Srbije, koja ne glasa za aktuelnu vlast, u parlamentu nema jednog, snažnog i ozbiljnog reprezenta, već usitnjenu opoziciju sklonu unutrašnjim cepanjima. Zbog toga se javlja fenomen “prolaznih lidera“.
“U Srbiji 50 odsto ljudi glasa za Vučića, a 50 odsto ne glasa. Međutim, u Skupštini taj odnos nije takav. Pošto nemate ozbiljnu alternativu, značajan deo apstinenata pohrli prema svakom novom akteru – tako je bilo sa Belim Preletačevićem jer je bio nov, a sada se to projektuje na studente. Običan čovek jednostavno ne želi haos. Ako sa jedne strane ima Vučića koji poziva na dijalog, pruža ruku i govori o pozitivnoj budućnosti, on je prihvatljiviji. Znam primere ljudi koji ga uopšte nisu voleli, ali sada kažu: ‘Pa i on je bolji od ovoga gde ne znaš šta te čeka'”, ističe Vuletić.
Pitanje izbornog legitimiteta i uloga međunarodnog faktora
Značajan deo debate bio je posvećen pitanju kako obezbediti minimum poverenja između vlasti i opozicije kako bi rezultati izbora bili priznati. Filip Rodić izražava bojazan da bi se scenario sa nedavnih lokalnih izbora – kada su se optužbe o krađi čule odmah po zatvaranju birališta – mogao ponoviti. Prema njegovoj oceni, cilj radikalnog dela opozicije je da kroz izbore ponovo podigne talas nezadovoljstva na ulicama i vrati izgubljeni kvantitet.
Profesor Vladimir Vuletić podseća da u novijoj političkoj istoriji Srbije gotovo nikada nije zabeležen čin formalnog čestitanja pobede Aleksandru Vučiću od strane njegovih direktnih konkurenata, ali naglašava da konačni legitimitet često dolazi sa druge adrese.
“Nikada se nije desilo da neko čestita pobedu Aleksandru Vučiću i uvek imamo priče o neregularnosti. Međutim, ti izbori su na kraju uvek bili priznati onog trenutka kada iz Brisela ili Vašingtona ‘klimnu glavom’. To klimanje glavom, s druge strane, u velikoj meri zavisi od samog rezultata – ako je razlika ubedljiva, prostor za osporavanje se smanjuje, ali ako je rezultat tesan (poput 51 prema 49), situacija postaje neizvesna” rekao je Vuletić.
Geopolitički pritisci i politika “četiri stuba“
Vuletić ističe da se unutrašnje tenzije u Srbiji ne mogu posmatrati izolovano od šireg globalnog konteksta, posebno od početka rata u Ukrajini. Iako ne veruje u izbijanje velikog rata na tlu Evrope, on primećuje da se i Brisel i Moskva ponašaju kao da je sukob neizbežan, što stvara ogroman pritisak na zvanični Beograd.
“Ova vlast vodi politiku na četiri stuba oslanjanja, pre svega politiku koja je u našem interesu, a taj naš interes se ne poklapa stopostotno ni sa onim što bi voleli u Briselu, niti sa onim što bi voleli u Moskvi. Zato imamo stalne pokušaje sa različitih strana da se izvrši pritisak kako bi se vlast prestrojila ili zamenila akterima koji bi vodili jasniju i jednostraniju politiku”, ukazuje Vuletić.
Mit o društvu bez korupcije
Komentarišući poruke studenata o stvaranju savršenog i pravednog društva bez korupcije, profesor Vuletić navodi da podržava mladalački entuzijazam, ali upozorava na nedostatak konkretnih mehanizama i praktičnih rešenja.
“Sve su to lepe priče i ja taj entuzijazam pozdravljam. Ali imam dovoljno godina da ne budem naivan, to slušam još od 1989. godine. Studentski pokret nije ponudio nijedan konkretan mehanizam kako to da promeni. Priča o iskorenjivanju korupcije je kao želja da potpuno iskorenimo bolest – nažalost, ne postoji društvo bez bolesti, kao što ne postoji ni društvo bez korupcije”, navodi Vuletić.
Na samom kraju emisije “U središtu pažnje“ Prvog programa Radio Beograda sagovornici su izneli prognozu o tome da li će se predsednički i parlamentarni izbori održati u istom danu.
Filip Rodić je ocenio da je spajanje izbora izvesno, dok je profesor Vuletić ostao uzdržan, podsećajući da dinamika povlačenja predsednika sa čela stranke u naredne četiri nedelje tehnički otvara prostor da se predsednički izbori poklope sa već najavljenim jesenjim parlamentarnim izborima.
Izvor: Radio Beograd
