Foto: N1
Izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula komentarisao je za N1 Zagreb situaciju u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. On je ocenio da odlaganje političkog rešenja ovog “neproglašenog vanrednog stanja u Srbiji” može da dovede celu zemlju u rizik od nekih ozbiljnijih sukoba, koji, kako kaže, mogu završiti još jednom tragedijom.
Prema njegovim rečima protesti neće tako lako prestati jer je situacija u zemlji sve polarizovanija, a demonstrante vlast vidi kao ugrožavajuće.
“Mislim da se reaguje sve više represijom, nasiljem prema svima onima koji izražavaju svoje mišljenje na ulicama, ali ne samo na ulicama. Meni se čini da je ovo jedna od etapa tog građanskog bunta i svako odlaganje nekog političkog rešenja ove krize, neproglašenog vanrednog stanja u Srbiji, možda dovodi celu zemlju u povećani rizik od nekih ozbiljnijih sukoba, koji naprosto mogu završiti i sa nekakvom tragedijom. Ja sam pre nekoliko meseci rekao da se najviše bojim 17. žrtve, odnosno pored 16 ljudi koji su stradali u padu nadstrešnice, ako se dogodi neki tragičan slučaj i tokom samih protesta, tada će situacija zaista postati krajnje ozbiljna,” kazao je Picula.
Izvestilac smatra da do ovog trenutka političkog rešenja nema na vidiku.
“Studenti su vrlo jasno artikulisali želju da se izbori raspišu što pre, međutim, oni naprosto sami izbore ne mogu raspisati, to zavisi od vlasti. A ona okleva kao da oseća, pre svega Aleksandar Vučić, da izbori ovog trenutka nisu onaj instrument koji mu je toliko puta ranije u zadnjih 5-6 godina pomagao zapravo da ostane na vlasti.”
Na pitanje da li se u ovom trenutku može verovati u poštene izbore u Srbiji, ako do njih dođe pre vremena, Picula kaže da u ovom trenutku postoji mnogo argumenata za negativan odgovor.
“Nakon poslednjih izbora u Srbiji, koji su se održali krajem 2023. godine, međunarodni posmatrači su ocenili da Srbija mora preinačiti mnogo toga u svom izbornom zakonodavstvu, preporučili su 25 tačaka promena, od kojih gotovo da nijedna nije ispunjena. Prema tome, nemamo razloga da verujemo da bi izbori održani pod ovim okolnostima rezultirali zapravo slobodnim i poštenim izborima. Jer je u Srbiji u ovome trenutku i dalje potpuna dominacija stranke na vlasti, odnosno jednog čoveka kome sigurno nije u interesu da ispuni ono što od njega očekuju, naravno, najprije građani Srbije, ali onda i međunarodna zajednica, pogotovo Evropska unija, čiji deo deklaratorno Srbija želi da bude.”
Picula ocenjuje da u Evropskom parlamentu postoji kontinuirani interes za stanje u Srbiji.
“Mi smo od početka ove godine imali već tri rasprave u Evropskom parlamentu o Srbiji, koja ima status kandidata za članstvo još od 2012. godine. Međutim, već četiri godine ona nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, ali situacija u Srbiji svakako se odražava i na kvalitet politike proširenja koji je jedan od deklariranih prioriteta upravo ove evropske komisije. Dakle, ako Aleksandar Vučić očito ne želi ili nema kapacitete da realizuje preko potrebne reforme, on ima jednu drugu sposobnost, a to je da po svom nahođenju može da proizvodi krize u nekim drugim delovima Zapadnog Balkana. Tako da, situacija u Srbiji je zapravo jako bitna i u tom pogledu. Ja očekujem sutra, u utorak, prilikom objavljivanja tog zbirnog izveštaja Evropske komisije o stanju u državama kandidatkinjama, da ovaj put skine rukavice ili barem jednu rukavicu kada govori o Srbiji, što nije bio slučaj proteklih godina.”
Picula je konstatovao da je Evropska komisija ta koja itekako odlučuje o kvalitetu samih pregovora sa Srbijom, pa ono što se tu kaže “zaista ima i ozbiljne reperkusije na put Srbije prema Evropskoj uniji”.
“Dugo vremena je odnos Evropske unije, zapravo pre svega Evropske komisije, prema Vučićevom Beogradu bio je neopravdano blag. Brisel je dugo godina ignorisao sve jasnije znakove jačanja autokratije u Srbiji i s njom povezane pojave korupcije, slabljenja institucija pravne države, kao i odbacivanja temeljnih vrednosti na kojima počiva Evropski poredak. Nemojmo zaboraviti da to nije bilo slučajno. Dugo godina je Aleksandar Vučić imao i posebnu podršku uglednih evropskih političara koji su imali posebnu težinu, pre svega Angela Merkel, ali i nekih drugih političara iz država članica Evropske unije. Ja se nadam da se taj odnos pomalo menja, jer kao što sam rekao, ako se zaista jasno i oštro ne prokomentariše ovo što se događa u Srbiji gotovo godinu dana, tada ne dolazi samo u pitanje put Srbije prema Briselu, nego se ugrožava i politika proširenja kao takva,” kazao je.
Izvor: N1
