Foto: Danas Screenshot
Stanje na terenu ne ukazuje na to da će se pritisak smanjiti. Protesti se organizuju gotovo u svakom mestu u Srbiji. Blokade niču spontano, a građani koordiniraju smene kao da se pripremaju za dugotrajan otpor.
„Ne zato što mi ne znamo, već zato što vi znate“ – tim rečima studenti su 28. juna u Beogradu simbolično predali štafetu građanskog otpora ostatku društva. Učinili su to na protestu na kojem su jasno formulisali ultimatum: ili vanredni parlamentarni izbori ili građanska neposlušnost.
Nakon osam meseci mirnih demonstracija, protesti protiv režima Aleksandra Vučića tako su ušli u novu fazu. Protest je prerastao u sukobe građana i policije koja je u opremi za razbijanje demonstracija satima potiskivala demonstrante van centralnih beogradskih ulica. Bilo je topovskih udara, kamenica, flaša, suzavca i pendreka.
Na snimcima koji su ubrzo preplavili mreže vidi se kako pripadnici Žandarmerije primenjuju silu i prema onima koji ne pružaju nikakav otpor. Posebnu pažnju izazvao je slučaj Luke Mihajlovića, studenta iz Novog Sada, koga su policajci, prema izjavama očevidaca, oborili i pretukli dok je mirno stajao podignutih ruku.
Mihajlović je zbog povreda završio u bolnici u Zemunu gde mu je, dok je čekao operaciju, sud bez saslušanja odredio pritvor. Majka ga je tako zatekla u bolnici – vezanog lisicama za krevet, pod stražom i bez pristupa telefonu.
Lov na studente
Već narednog dana blokade su se proširile iz Beograda na čitavu Srbiju. Građani su spontano zatvarali puteve i raskrsnice. Negde su to činili barikadama od kontejnera, a negde tako što su masovno kružili pešačkim prelazima. Policija je odgovarala silom. Stotine ljudi su privedene, mnogi su povređeni.
Profesorka Biološkog fakulteta i aktivistkinja Biljana Stojković bila je svedokinja jednog od najbrutalnijih napada policije na studente koji su, kako kaže, igrali odbojku na blokadi ulice.
„Došlo je nekoliko marica, iz kojih su u sekundi izleteli pripadnici Žandarmerije s isukanim pendrecima i počeli da trče preko raskrsnice za studentima. Oni su se razbežali i krenuli ka Pravnom fakultetu“, prepričava Stojković za DW.
Na snimcima koji su se pojavili u javnosti vide se policajci koji udaraju studente, izvlače ih iz zgrade fakulteta i privode.
„Sve je izgledalo toliko stravično, da mi je pao mrak na oči. Vikala sam, udarala u štitove Žandarmerije, zaista u potpunom očaju, jer ta scena je bila neverovatno brutalna. Oni su me sklanjali, jer je očigledno naređenje bilo da hapse i udaraju isključivo studente“, priča Stojković.
Te večeri četvoro studenata završilo je na Vojno-medicinskoj akademiji. Policija im je najavila prekršajne prijave, ali nije umela da objasni za šta tačno.
Promena taktike – od pendreka do igara
Samo u prvih nekoliko dana građanske neposlušnosti privedeno je više od 300 građanki i građana. Danas je taj spisak mnogo duži, ali precizne statistike nema – Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorio na pitanja DW. Ono što se zna jeste da su među privedenima i maloletnici, studenti, profesori, lekari, advokati, aktivisti, političari i opozicioni odbornici.
U toj atmosferi, studenti su predložili novu taktiku: nadmudrivanje. Umesto otpora – povlačenje. Kada naiđe policija, demonstranti se premeštaju na drugu raskrsnicu, Ili jednostavno sede u hladu, dok uniformisani kordoni ostaju da „blokiraju blokadu“ na užarenom asfaltu.
I taman kada se činilo da su se, uz promenu taktike demonstranata, i vlasti u Beogradu i Novom Sadu povukle od nasilnog razbijanja protesta, žarišta su počela da niču u drugim mestima širom Srbije.
„Dok u jednom gradu policija brutalno reaguje i deluje, na drugim mestima je mirnije, ali tamo policija, bez ikakvog povoda, intenzivno legitimiše građane na trotoarima, na ulicama, u blokadama. A onda im u naredna dva dana stižu prekršene prijave“, kaže Stojković.
Profesorka veruje da je to sve deo strategije predsednika Vučića koji zna da mora da balansira između represije i izbegavanja otvorenog nasilja, jer bi brutalnost mogla da izazove reakciju Evropske unije.
Policija (ni)je lojalna vlastima
Zvanični narativ Ministarstva unutrašnjih poslova oscilira između poziva na smirenost i direktnih pretnji. Ministar Ivica Dačić je poručio da „blokade vitalnih saobraćajnica“ predstavljaju kršenje zakona koje neće biti tolerisano. Policija, tvrdi on, samo radi svoj posao.
„Iznošenje kontejnera, ograda, žardinjera, balvana i ostalih prepreka na puteve, kao i blokiranje vitalnih saobraćajnica izlaskom ili sedenjem na kolovozu, nisu mirni protesti, već kršenje zakona“, rekao je Dačić. „Svako ima pravo na političko delovanje, ali zna se gde je mesto za političku borbu.“
Deo javnosti, međutim, više ne veruje da policija deluje u skladu sa zakonom – već kao politički instrument. Više od 100 bivših i aktivnih pripadnika MUP-a potpisalo je zato javni apel kolegama da odbiju nezakonita naređenja.
Među njima je i Uglješa Bokić, koji je upravo zbog nezadovoljstva stanjem u MUP-u napustio službu 2023. i prešao u novinarstvo. I danas je u kontaktu s bivšim kolegama i kaže da jedan deo policije uopšte ne podržava postojeće stanje.
„Zakon ih obavezuje da rade i da budu na ulici, a s druge strane stoji moralno pitanje koje se nameće i koje je u potpunoj suprotnosti s onim što njima zakon nalaže“, kaže Bokić za DW.
O tome svedoče i dvojica aktivnih policajaca s kojima je DW razgovarao. Oni kažu da među pripadnicima MUP-a raste nezadovoljstvo, posebno poslednjih meseci, ali da za sada „samo gunđaju u bradu“.
„Možda ljudi to priželjkuju, ali to da će policija preći na stranu naroda je poprilično romantizovana teza“, kaže Bokić. „Pre mogu da zamislim neku tihu pobunu u smislu da će ljudi odlaziti, uzimaće bolovanja, ili će gledati da na neke druge načine izbegnu to da intervenišu nad građanima, a da opet ne ugroze svoj status u MUP-u“, objašnjava Bokić.
On odbacuje teorije koje kruže u javnosti da je vlast zamenila policajce „ljudima sa strane“, jer bi, kako kaže, takve informacije sigurno procurile. Ipak, tvrdi da u policiji postoji „mali krug apsolutno lojalnih režimu“.
„Na primer, Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata, kojom komanduje Marko Kričak – čovek kojeg je [Bratislav] Gašić doveo“, kaže Bokić. Prema njegovim informacijama, upravo je ta jedinica učestvovala u incidentu ispred Pravnog fakulteta, kada je, kako se vidi na snimku objavljenom na društvenim mrežama, grupa policajaca maltretirala jednu studentkinju i čupala je za kosu pokušavajući da joj otključa telefon.
Vučić ostaje pri svom – vanrednih izbora neće biti
Uprkos sve masovnijim protestima, predsednik Aleksandar Vučić kategorički odbacuje mogućnost vanrednih izbora. On je ranije rekao da će izbori u Srbiji biti održani tek krajem iduće godine ili početkom 2027.
„Ne prođe pet-šest sati da ja o izborima ne razmišljam. Ja sam zoon politikon, ja živim za to 24 sata. Ali, morate da znate da postoji nešto što je mnogo preče od izbora, a to je vaša zemlja, vaša Srbija“, rekao je Vučić.
No, stanje na terenu ne ukazuje na to da će se pritisak smanjiti. Protesti se organizuju gotovo u svakom mestu. Blokade niču spontano, a građani koordiniraju smene kao da se pripremaju za dugotrajan otpor.
U Novom Sadu se u Viber-grupama razmenjuju rasporedi godišnjih odmora kako bi uvek bilo dovoljno ljudi na punktovima, a neki svoj godišnji odmor koriste upravo za – blokade.
I studenti veruju da će se tokom leta protesti dodatno decentralizovati, jer će se mnogi vratiti u svoja rodna mesta i tamo pružiti podršku. Tokom zimskih praznika u januaru upravo su tako uspeli da održe proteste kad su svi mislili da će zamreti. Sada se nadaju da će se isti obrazac ponoviti.
„Jedini izlaz iz ove krize – i društvene i političke – jesu vanredni parlamentarni izbori. Država je već sada u kolapsu, a ako se ovo nastavi na ovaj način, izbori će biti neizbežni“, ocenjuje profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković. „Ono što primećujem jeste da i Vučić sam pravi odstupnicu i priprema taj scenario, s obzirom na to da je sada izmislio neku novu studentsku grupu koja čak traži da se raspišu izbori.“
Grupa „Studenti za Srbiju“, koju pominje Stojković, pojavila se u javnosti pre svega deset dana sa zahtevima da se prekinu blokade na fakultetima, uhapse građanski aktivisti i raspišu izbori. Oni su predstavili i svoju izbornu listu s imenima bliskim vlastima, zbog čega deo javnosti veruje da je reč o grupi instruisanoj od strane Srpske napredne stranke.
Za građane na ulicama izbori nisu krajnji cilj, već minimum ispod kog više ne pristaju. A pritisak, kako najavljuju, tek počinje. Sledeći korak u radikalizaciji biće blokada autoputeva.
Preuzeto sa: https://www.dw.com/
