Foto: Mašina.rs
Studenti su nakon više od pola godine aktivnih demonstracija i blokada univerziteta, postavljanjem zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih zbora, došli do političke artikulacije protesta. Studentski zahtevi, iako oko njih u javnom diskursu postoji mnogo nesuglasica, počevši od procene njihove jasnosti do toga koji od njih su ispunjeni, u sebi sadrže jasne političke posledice, i to je neosporiva činjenica.
Studenti sada očekuju da izbori budu raspisani već sredinom maja, a ukoliko do takvog ishoda ne dođe, najavljuju radikalizaciju svojih akcija.
Iako argument predsednika Vučića da će izbore raspisati predmetna nenadležna institucija, automatski pada u vodu, jer raspisivanje izbora zapravo predstvlja dužnost predsednika prema Ustavu, i dalje ostaje pitanje koliko je realno očekivati da ovaj zahtev studenata u blokadi bude ispunjen.
Ograđivanjem od političkog aspekta ovih demonstracija od njihovog početka i sklanjanje opozicije, studentima je donelo mnogo simpatija. Podršku opozicije nisu izgubili, međutim, upitno je da li je zahtev za raspisivanjem izbora realnije ostvariv od na primer zahteva za formiranje ekspertske vlade, koji studenti nisu prihvatili.
Prema rečima naših sagovornika, u interesu vlasti je da se izbori odlože, ali ujedno ističu i značaj ujedinjenja opozicije, studenata i civilnog društva kako bi se taj pritisak na vlast povećao.
Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta kaže za danas da je mišljenja da će “Vučić bežati od izbora koliko god može”, jer mu oni ne odgovaraju u ovom trenutku.
– Podrška SNS-u opada, zbog čega će predsednik Vučić na sve načine gledati da odugovlači i sačeka da pritisak prođe, da se ljudi umore, pokušaće da slomi prosvetare, da studentima oteža koliko god je moguće, a sve vreme radiće i ono što najbolje zna, a to je izazivanje novih sukoba i stvaranje što više podela među nezadovoljnim građanima – kaže naš sagovornik, dodajući da je za naprednjake korisno i ograđivanje studenata od aktivističkih organizacija, organizacija civilnog društva, političkih partija, na čemu onda SNS gradi nove narative mržnje sa ciljem da ne dođe do udruživanja svih zdravih snaga.
Lazović ističe da je procena studenata da je neophodno izbore dobiti što pre dobra, a da se to se može ostvariti samo pritiskom i da upravo od toga će zavisiti da li ćemo uspeti da nateramo vladajuću garnituru da ih stvarno i raspiše.
– Od nas mogu da očekuju punu podršku za ovaj zahtev, a očekujemo i da predstave plan za ostvarivanje pritiska kako bi se SNS naterao da raspiše izbore, a mora se misliti i na to šta ako istraju u onome što je zapravo očekivano, a to je da od izbora beže – poručuje kopredsednik ZLF.
Važno je napomenuti, ističe naš sagovornik, i da uprkos tome što istraživanja pokazuju da SNS-u opada podrška, to uopšte ne znači da su stvari gotove.
– To bi bila velika zamka. Posebno imajući na umu da SNS u potpunosti u svojim rukama drži koruptivni aparat kojim je pokrao prethodne izbore. Protesti jesu probudili građane, oterali strah, još jednom demaskirali autoritarni režim, ali izostale su institucionalne promene i SNS će koristiti svoje ljude u sistemu da im ponovo kradu glasove, vrše pritiske i slično – zaključuje Lazović, dodajući da je to, takođe, otvoreno pitanje za studente koji su prelomili da uprkos jako lošim izbornim uslovima traže izbore.
Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, kaže za naš list da je malo verovatno da će izbori biti održani u junu, jer bi to značilo da u naredna četiri dana i predsednik Vlade i predsednik Republike preduzmu neophodne korake, a da ne deluje čak ni da razmišljaju u tom pravcu. On dodaje da izbori tokom jula i avgusta nikada nisu održani i pitanje je da li bi to uopšte bilo pametno.
– Ne znam šta je plan studentskog pokreta u tom slučaju , ali svakako ćemo biti spremni da pomognemo u meri u kojoj možemo. Ono što sigurno možemo da radimo zajedničkim snagama, jeste da se izborimo da te izbore , bili oni na jesen ili zimu, dočekamo u što boljim okolnostima. Započeta je procedura za izbor novog sastava Saveta REM-a, zaslugom prvo organizacija civilnog društva u saradnji sa opozicijom koje su sprečile prethodni nezakonit proces , a kasnije i studenata koji su izvršili pritisak da se započne sa novim postupkom.
Grbović podvlači da nije svejedno kako će taj izbor biti okončan i ko će biti izabran i da ostaje pri uverenju da na tom polju ima dosta prostora za napredak. On, takođe, ističe da veruje da bi neka vrsta međunarodne kontrole izbornog procesa bila izuzetno značajna.
Zajednički uticaj civilnog društva koje ima ekspertizu u toj oblasti, studenata koji imaju najveći politički legitimitet i opozicije koja ima formalnu legitimaciju i razvijene institucionalne kontakte može u mnogome da pomogne da se to zaista i ostvari, objašnjava lider PSG.
Naš sagovornik poručuje da je jasno da će režim igrati na kartu iscrpljivanja , unošenja razdora i obeshrabrivanja , ali da smatra da na to može pametno da se odgovori, da se ne čeka samo da oni nešto “daju”, već da u svakom trenutku postoji tačka fokusa kako bi povećali šanse za pobedu.
– U ovom trenutku to definitivno može i treba da bude podrška opozicionim listama u Zaječaru i Kosjeriću , jer bi dobri rezultati u tim mestima mogli da daju dodatnu energiju ovoj borbi – zaključuje Grbović.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu, Nikola Jovanović, kaže da to kada će biti parlamentarni izbori, zavisi samo od “jednog čoveka”, a da poznajući njegove metoda rada, sigurno će gledati da izbori budu što kasnije, kako bi se skupštinska opozicija i univerzitetski pokret što duže gložili.
– Za naše društvo, najbolje bi bilo da izbori zaista budu u maju, da svi podrže univerzitetsku listu i da se napravi referendumska atmosfera- zaključuje naš sagovornik.
Preuzeto sa: Danas.rs
