Foto: RTV/ Screenshot
NOVI SAD – Da li smo finale četvoromesečnih protesta, koji su usledini nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i tragičnog gubitka 15 života, videli u subotu 15. marta, na jednom od najvećih protesta u istoriji Srbije? Kakva je poruka poslata narodu, političkoj eliti i institucijama? Gosti emisije Signali na Radio-televiziji Vojvodine slažu se u jednom, a to je da su izbori jedino legitimno rešenje za izlazak iz društvene i političke krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Vladimir Pejić, istraživač i direktor agencije “Faktor plus”, kaže da o tome da li će vanrednih izbora biti uvek odlučuje vlast, a da opozicija ima pravo na to da negoduje, pa i pravo da ih bojkotuje.
„Mislim da su izbori, u ovom trenutku, dosta dobro rešenje, ali problem je što se najavljuje jedna vrsta agresije i nečega što bi moglo da dovede do sukoba većih razmera, a to je da se izbori ne dozvole“, kaže on.
Pejić naglašava da je ovoga puta opozicija vrlo jasna i dodaje da misli na sve one koji su protiv vlasti, a tu uključuje i dobar deo populacije, kao i studente u blokadi.
„Studenti su vrlo jasno rekli da, ne samo da su protiv izbora, nego da izbore neće dozvoliti i to potencijalno može da dovede da ozbiljne krize“, ističe on.
Pejić kaže da vlast ne bi prihvatila nekakvu prelaznu ni u jednom trenutku, te da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to vrlo eksplicitno rekao, ali da izbore bi, gde bi se akteri većinom složili oko izlaska na njih.
„Oni se oko izbornih uslova sigurno u ovom trenutku neće složiti, kao što nisu ni u prethodnih nekoliko navrata, ali da se postigne neki minimum saglasnosti i dobre volje, da se izađe na izbore i da se na neki način razreši ova kriza. Da bi ti izbori imali smisla, oni treba da budu u najvećem mogućem kapacitetu, možda neko da bojkotuje, ali da to ne bude u nekoj velikoj meri“, objašnjava on.
Pejić zaključuje i da nije nužno da izbori budu sada, jer mi ćemo vrlo brzo imati, iako to ovako ne izgleda, ali u nekom širem smislu jeste uskoro, predsedničke izbore 2027. godine, te da se vrlo uskoro ulazi u izbornu godinu.
Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, kaže da više ne može da se setim da li neko istinski i iskreno spominje 1. novembar 2024. godine i užasnu tragediju koju je doživeo Novi Sad, koju je doživela Srbija, a koji su na prvom mestu doživele porodice stradalih i povređenih.
„Današnji dan, kada je životnu bitku izgubio Vukašin, 16. žrtva tragedije u Novom Sadu, je još jedan užasan dan za Novi Sad, za Vojvodinu, za našu zemlju, ali na prvom mestu za porodicu mladog Vukašina. Iz posrednog saznanja znam da je vodio užasno tešku bitku i nažalost izgubio ju je. Neka mu je otvoreno Carstvo nebesko, saučešće njegovoj porodici“, rekao je on.
Karanović dodaje da je ovo još jedan udarac za sve nas i kaže kako misli da niko od nas nije normalan od 1. novembra, da se trudimo da potisnemo bol i strah, ali da ne uspevamo i da je to ono što je opseda kolektivni um ovog društva.
On primećuje da gotovo niko više ne spominje tragediju 1. novembra, osim nadležnih organa, koji podstiču istragu protiv potencijalno odgovornih lica, o tome šta se tu konkretno dogodilo i zašto je nastrešnica pala.
„Za neka veštačenja smo već dobili rezultate, veštačenja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji je u blokadi. Mogu da čitam i mogu da razumem šta kažu. Sada, da li je to tako ili nije to tako, na stručnim licima i na akademskoj i stručnoj zajednici je da to proceni“, smatra on.
Karanović naglašava da smo se odmakli od onoga što je nama predstavljeno da je iniciralo ovu društvenu krizu, za koju tvrdi da je obojena revolucija.
„Veći deo onih koji danas protestuju, koji su blokadama, koji učestvuju u jednom političkom pokretu, ne znam koliko su oni uopšte znali kakvu bitku vodi Vukašin, što ne znači da nemaju empatiju. Ali politički ciljevi su sada postali prevashodni, dakle niko više ne razmišlja o odgovornosti. Ne, žele samo ispunjenje političkih zahteva“, zaključuje on.
Sa druge strane, politikolog Vladimir Pavićević kaže da je važno da jednu stvar najjasnije kažemo i da tu poruku čuje i Vukašinova familija i familija svih stradali u Novom Sadu.
„A poruka glasi da je Srbija uz familije svih stradalih i da cela Srbija žali zbog te tragedije. Ja mislim da i okupljanja studenata i mnoge druge stvari pokazuju da Srbija, kao društvo, žali iz dubine duše zbog toga što se desilo“, ističe on.
Pavićević kaže da je druga ključna stvar to da moramo da se fokusiramo na ovo stanje dubinske društvene i političke krize u Srbiji.
„Da je kriza dubinski društvena, to pokazuju okupljanja studenata a naročito masovnost tih skupova, kao što je bilo u subotu 15. marta, oko čega postoji opšta saglasnost u ovom društvu. Ljudi koji su politički na strani vlasti i oni na strani opozicije, svi do jednoga kažu da je to bio najmasovniji skup. Predsednik Vučić je rekao – ljudi, ovo je toliko masovni skup, da svako ko je na vlasti mora dobro da se zamisli oko toga“, objašnjava on.
Pavićević naglašava da podrška koju studenti imaju u društvu govori da je kriza društvena jer studentske organizacije nisu političke organizacije.
„Da je kriza i politička, najbolje svedočanstvo o tome je da je pala Vlada Srbije. Pala je vlada i imaš problem kako da rešiš tu političku krizu. Predsednik Vučić je u prethodnih 13 godina, koliko je on dominantna politička ličnost u Srbiji, uvek za svaku vrstu političke krize sa kojom smo se suočavali imao odmah jedan predlog kao rešenje – uvek su bili izbori, najčešće vanredni. Sada vi vidite da predsednik Vučić odlaže izbore. Nije to taj mehanizam na koji smo naučili od njega“, ističe on.
Pavićević kaže da je glavno pitanje sada kako da se dođe do neke vlade, te da sve razgovore koji slede treba da usmerimo ka pronalasku načina da se reši ova društvena i politička kriza.
„Moje rešenje nije ni prelazna, nije ni ekspertska vlada, ni ovakva, ni onakva, nego jedna posebna forma vlade koju bismo dogovarali, a to je Vlada izbornog poverenja, koja bi mogla upravo preko onoga što nazivamo poverenjem, da obezbedi rešavanje ove krize“, kaže on.
Pavićević kaže da je evidentno nepoverenje koje je kod studenata prisutno prema vlastima i da zato smatra da ta vlada treba da bude izbornog poverenja, a ne prelazna.
Celu emisiju možete pogledati na RTV linku.
Preuzeto sa: RTV
