Home Beograd Kako prepoznati fantomske liste: Nastali „juče“, potpise skupili preko noći

Kako prepoznati fantomske liste: Nastali „juče“, potpise skupili preko noći

60
0
Glasanje - Srbija izbori
Foto: B92/ Tanjug

Neke više, neke manje, a neke gotovo nepoznate lokalnoj javnosti. Broje izborne liste unose zabunu među glasače i postavlja se pitanje da li su one fantomske liste. Sagovornici N1 objašnjavaju da postoje razni načini kako lažne liste prepoznati – uglavnom su u pitanju grupe građana, niko za njih ranije nije čuo a predali su potpise vrlo brzo, kandidovali su se i na prethodnim izborima, dok ništa u međuvremenu nisu radili…

Gari – Građanska akcija za razvoj inovacije, Ratni veterani Novog Sada (koji nisu prihvaćeni), Sasvim druga priča, Heroji Miša Bačulov…

Od 17 lista, tri nisu prihvaćene, među kojima i lista Branimira Nestorovića, koji je jedini od tih lista imao šanse da pređe cenzus od tri odsto.

„Priče su razne. Gospodin Bačulov, mislim, za sada se deluje da on jedini nije fantomska lista. On je popularan društvenim mrežama, a koliko će se ta njegova popularnost prebaciti u stvarnost izbornog dana u Novom Sadu, to ćemo da vidimo. Sve druge liste su poprilično sumnjive, ne samo građanske nego i manjinske“, naveo je Latas.

U Novom Sadu, navodi dalje, postoje četiri manjinske liste, od kojih su tri potpuno irelevantne.

„Stranka Slovaka je osnovana pre mesec dana u Selenči, a odmah uspela da prikupi potpise, što ljudi koji se bave izborima znaju koliko je teško. Takođe, grupa Gari je osnovana pre dva meseca, postoji samo na Instagramu, imali su dve akcije i nigde druge ne možemo da ih nađemo. Zato su i one i jesu fantomske organizacije“, objašnjava Latas.

Sasvim druga priča je bila na prošlim izborima, kako kaže, „kada je trebalo da se glumi demokratičnost izbornog sistema“, jer je opozicija bila u bojkotu.

„Kada se sve zbroje, to naprednjacima može doneti dva, tri mandata, što u uslovima ovo što nije malo“, naveo je.

Miša Bačulov je poznat na društvenim mrežama, podseća.

„On je overio svoju imovinu kod notara i obećao ako ovo bude išlo u neku kombinaciju sa SNS-om, da to daje u humanitarne svrhe. To se dešavalo u nekim drugim izbornim procesima u Novom Sadu. Od tada su nekako krenuli napadi na njega, ali je ovo zanimljivo, ta organizacija ‘Sasvim druga priča’ koja ga proziva i koja je navodna opozicija, registrovana je u Poslastičarnici. Kolege sa Nove su na toj listi otkrile tri pripadnika članova Srpske napredne stranke, kao i kod gospodina Odžića, koji na svojoj listi ima čak pet članova Srpske napredne stranke, što je na kraju nije ni krio“, navodi.

Stranke manjina koje se manjinama ne bave

Što se tiče Ruske stranke, podseća Latas, njih predvodi gospođica koja je predvodila hajku protiv profesora Dinka Gruhojića i blokirala Filozofski fakultet.

„Oni se bave temama koje nemaju veze sa Ruskom nacionalnom zajednicom i ne kriju saradnju sa SNS. Isto radi i stranka ‘Istina’, koja je nekada bila ‘Nijedan od ponuđenih odgovora’. Oni su sada postali stranka Vlaške nacionalne zajednice, a ne bave se temama Vlaha“, kaže Latas.

Sve te organizacije, ocenjuje, služe da bi se pravio određeni haos.

Slična imena, dodatna zabuna

Dodaje da u Novom Sadu jedino nema lista sa sličnim imenima, kao recimo u Bačkom Petrovcu, gde je osnovan „Bački Petrovac protiv nasilja“, sa svega pet kandidata koji su, kaže, dobili poslove jer su se kandidovali sa lažnom listom.

Politikolog Boris Kalinčanin objašnjava da se fantomske liste mogu prepoznati na razne načine.

„Kada su lokalni izbori u pitanju, građani, pre svega, mogu da vide koji su kandidati na toj listi i verovatno da znaju jesu li pravi opozicionari ili umetnuti članovi“, navodi.

Sa svojim kolegama, nastavlja, analizirao je fantomske liste isključivo na osnovu naziva – izabranih da imitiraju imena drugih lista i tako zbune birače.

„Većinom su te fantomske liste imitirale bivšu koaliciju Srbija protiv nasilja, kao na primer ‘Beočin protiv nasilja’, ‘Žabalj protiv nasilja’, ‘Bačka Palanka protiv nasilja’ – to nije nijedna koalicija, već su to sve grupe građana i na samoj listi ispred naziva ‘to i to protiv nasilja’ navodi se ‘grupa građana’.  Tako ih možemo identifikovati“, objašnjava.

U Beogradu se, dodaje Kalinčanin, imitira naziv pokreta Kreni-promeni.

„Tako imamo ‘Okrenimo-promenimo Zemun’, a takođe u određenim delovima Srbije imamo imitaciju imena pokreta profesora Branimira Nestorovića ‘Mi snaga naroda’. Odnosno, oni koriste ili ‘mi snaga’ ili ‘mi glas iz naroda’, ali nema u imenu profesora Nestorovića i stoga možemo da zaključimo da su one te liste fantomske“, navodi.

Naš zakon nema nikakve odredbe koje sprečavaju da se koriste ove zbunjujuće kombinacije, dodaje politikolog.

Navodi primer stranke „Dosta je bilo“ koja je podnela prigovor GIK u Zemunu jer je jedna grupa građana predala listu s nazviom „Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka, Milorad Radulović“. GIK je, kaže, odgovorio da u nazivu te liste ima više reči, te na razliku u malim i velikim slovima.

Ko finansira fantomske liste?

Kako se fantomske liste finansiraju, niko ne zna, navodi Latas.

„Deo tih lista uopšte ne učestvuje u kampanji, pa vrovatno ih to ništa ni ne košta. Možete proći Novim Sadom, nećete ih videti nigde, nijedan letak, čak ni pozive na skupljanje potpisa. Samo su se samo pojavili sa hiljadom potpisa, a kako – možemo da predpostavimo. Imamo razne priče da su se potpisi skupljali u mesnim zajednicama, imamo optužbe od strane opozicije da su to u stvari naprednjaci radili u Novom Sadu. Naprednjaci su se hvalili kako su skupili tri i po hiljade potpisa za dva sata, pa su možda imali dovoljno vremena da se bave i ovim drugim listama“, navodi.

Latas je mišljenja da je to sve uz manju ili veću podršku vladajuće partije.

„Kako se ti novci raspodeljuju, mislim da bi se otkrilo vrlo lako, kao i na kraju kraja, kako napredna stranka sprovodi svoj izborni inženjering. Samo što nema volje da se to uradi, tako da očekuju nas još jedni fabrikovani izbori. Neke od tih lista koje su učestvovale i na prethodnim lokalnim izborima do ovih nisu imale neke aktivnosti. Takva je ‘Sasvim druga priča’“, daje primer.

Što se tiče Miše Bačulova, Latas kaže da njega napada ‘Savim druga priča’, ali ga onda brane naprednjački režimski novosadski portali – sve to građane zbunjuje.

Osim zbunjivanja i fingiranja pluralizma, Kalinčanin kaže da je cilj i okrenuti deo opozicionog biračkog tela.

„Izborni sistem je takav da favorizuje stranku koja dobije najviše glasova. Što više imamo tih manjih lista koji će uzeti deo po deo biračkog tela, napraviće se veća distorzija celog izbornog sistema i on više neće odražavati proporcionalnost kakvu bi trebalo da ima. Na primer, da imamo samo dve liste u jednom gradu, što se i dešava u određenim lokacijama kao što je Šid, bilo bi drugačije.  Ali biće jako zanimljivo uporediti. Gde smo imali, na primer, tri liste, gde smo imali sedam ili osam i koliki je bio uspeh opozicije“, rekao je.

Ko glasa za fantomske liste?

Kalinčanin ističe da u nekim beogradskim opštinama nekoliko stotina ili hiljadu glasova zaista može da napravi razliku, pretekne taj jedan mandat na ovu ili na onu stranu i, skladno sa tim, formira vlast.

Posebna je tema ko glasa za fantomske liste, naročito u etno-homogenim sredinama.

„Ja sam iz Čačka i tu godinama postoji jedna ruska stranka, a ne znam da postoji ijedan kandidat koji ima rusku pozadinu, ali eto, oni dobijaju 500, 1000 glasova i često bivaju u parlamentu. Ali mislim da na kraju imamo i glasače opozicije koji stvarno hoće da glasaju, ali nisu informisani, već znaju kada je dan izbora, pa hajde pogledaće ko je na listi. I prosto možda i u brzopletosti ili zato što opozicija nije mogla da dođe do tih birača, oni ne uspeju da razlikuju pa zaokruže fantomsku listu. Tu su i oni koji hoće da izraze svoje nezadovoljstvo političkom scenom pa glasaju za anonimuse ili liste smešnog imena“, procenio je.

Kada je reč o fantomskim listama, pitanje je da li postoje određene nelegalnosti kada je reč o prikupljanju potpisa.

„Kolege i ja smo pratili gde su te liste skupljale potpise. Većina ih ima kod opštinskih overitelja, a ne kod javnih beležnika odnosno notara. Problem je da tu postoji moguća zloupotreba državnih resursa, odnosno privatnih podataka građana koje grad ima u svojoj nadležnosti. Postoji velika verovatnoća da su, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, zapravo izvlačili privatne podatke građana i potpisivali ih i tako pravili fantomske liste“, rekao je Kalinčanin.

Indikativno je, dodaje, da su Ruska stranka i grupa građana „Čale, ovo je za tebe“ predali svoje liste dosta brzo, a pitanje je da li oni imaju infrastrukturu za to.

„Tako da je verovatno reč o zloupotrebi javnih resursa“, zaključio je politikolog.

Ostavite vaš komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here