Home Beograd Tribina ProGlasa o organizovanju na fakultetima: „Glas mnogih studenata se ne čuje“

Tribina ProGlasa o organizovanju na fakultetima: „Glas mnogih studenata se ne čuje“

54
0
N1/FoNet/Inicijativa ProGlas

Studenti su veoma inertni i nezainteresovani za rad studentskih parlamenata, dok su, sa druge strane, studentski izbori često nedemokratski, a postojeći Zakon o studenstkom organizivanju onemogućava studentima da se izbore za svoja prava, zaključak je današnje tribine Proglasa „Da li se čuje glas studenata na fakultetima?“.Profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivanka Popović rekla je, pozivajući se na istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije, da na studentske izbore izlazi manje od 10 odsto studentske populacije, a u najboljem slučaju 15 odsto.

Prema njenim rečima, najveći broj studenata ne zna kako funkcionišu studentski izbori, a spremnost za angažovanje u studentskim aktivnostima, osim školskih, izuzetno je mala.

Osim nezainteresovanosti studenata za organizovanje i učešće u radu upravnih tela fakulteta i univerziteta, problem je i ravnodušnošnost nastavnika za to šta radi studentski parlament, tvrdi Popović.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Dajović kazao je da je profesionalizam u studentskom organizovanju jedan vid karijerne promocije i put ka ulasku u politiku.

Drugi razloga za bavljenje studenskim organizovanjem najčešće je novac, smatra on.

Prema njegovim rečima, mnogi studentski organizatori sa Pravnog fakulteta postali su državni funkcioneri, tako da studentske organizacije često služe kao regrutne baze.

Dajović naglašava da Zakon o studentskom organizovanju favorizuje oligarhijske strukture, odnosno studente koji drže monopol nad studentskim parlamentom.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković rekla je da je rad studentskih parlamenata netransparentan i da je proces studentskih izbora često nelegitiman.

Ona je govorila o tome kako je teško registrovati studentsku organizaciju, jer je potrebno dvostepeno registrovanje – najpre u APR, a zatim i pri fakultetu.

Problem je, tvrdi Milenković, u tome što su u komisiji na fakultetu koja odlučuje o registraciji organizacije studenti koji su na vlasti na fakultetu, tako da oni ne dozvoljavaju upliv novih organizacija koje bi mogle da ih ugroze na izborima.

Studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu Mia Purić rekla je da studenti koji se bave studetnskim organizovanjem često ulaze u sve to vođeni finansijskim interesima, jer se na tim pozicijama „vrte velike količine novca“.

Pored toga, kako je kazala, tu ima prostora za borbu za lične i partijske interese.

„Važan je aktivizam na fakultetu i da biramo naše predstavnike, jer biramo ljude koji će da zastupaju ono što je dobro za nas“, poručila je Purić.

Student Filozofskog fakulteta Vukašin Žunić naveo je da je na fakultetima najbolje primeniti delegatski sistem u studenstkom organizovanju.

Naveo je primer blokade Filozofskog fakulteta 2014. godine, rekavši da su tada studenti organizovali zborove na kojima su mogli da učestvuju svi studenti.

On je zaključio da se glas mnogih studenata ne čuje, jer veliki broj njih radi i ima druge obaveze.

„Oni nemaju vremena da iskažu šta misle“, kazao je Žunić, dodajući da u budućnosti treba rešavati pre svega materijalne probleme studenata, ali da i studenti moraju da se uključe i da pomnije prate društvene mreže i sajt fakulteta, jer se radi o njihovom položaju na fakultetu.

Izvor: Danas Online 

 

Ostavite vaš komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here