Home Beograd Izbori u Beogradu između politike i matematike – Slađana Komatina iz Cesida...

Izbori u Beogradu između politike i matematike – Slađana Komatina iz Cesida o dve opcije za formiranje vlasti

51
0
CeSID - Srbija izbori
Foto: Telepromter

Slađana Komatina iz Cesida kaže za RTS da je u Beogradu, pored formiranja većine sa listom Branimira Nestorovića, moguće i formiranje manjinske vlasti koju bi činile SNS i SPS uz podršku Nestorovićevog pokreta „Mi, glas iz naroda“. Druga i izvesnija opcija je, dodaje Komatina, prelazak odbornika u drugu političku opciju. Što se tiče žalbe opozicije Ustavnom sudu, napominje da proces formiranja vlasti u Beogradu ni na koji način neće biti zaustavljen čekanjem odluke, a da sud može u potpunosti poništiti ili vratiti izbore u određeni momenat.

Gradska izborna komisija objavila je konačni raspored mandata u Skupštini grada Beograda, a odnos političkih snaga određuje nekoliko matematički mogućih opcija za formiranje gradske vlasti.

Jedna moguća opcija je da se dogovore SNS, SPS i „Mi, glas iz naroda“, i da formiraju vladajuću većinu koja bi imala 60 odbornika. Za većinu je potrebno 56.

Matematički moguća opcija je i da se odbornici „Srbije protiv nasilja“, koalicije NADA i „Mi, glas iz naroda“ dogovore i formiraju većinu od 56 odbornika.

To je manje moguće, jer je doktor Branimir Nestorović više puta decidirano ponovio da ne želi da formira koaliciju sa „Srbijom protiv nasilja“.

Slađana Komatina iz Cesida rekla je u Beogradskoj hronici da postoje još dve mogućnosti.

Jedna je formiranje manjinske vlasti u Beogradu, koju bi činile Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije uz podršku pokreta „Mi glas iz naroda“.

Druga i izvesnija opcija je, dodaje Komatina, prelazak odbornika u drugu političku opciju, tako da bi SNS i SPS mogli da formiraju vlast.

„Ono što može biti negde izvesnija opcija, i to je nešto o čemu smo svedočili u prethodnim godinama, imajući u vidu da Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci fale samo dva mandata za formiranje vlasti u Beogradu, a mi smo videli da su ranije određeni odbornici koji su u beogradsku skupštinu ulazili sa jedne političke opcije, prelazili u neku drugu političku opciju, to je svakako mogućnost i posle ovih izbora“, objašnjava Komatina.

O novim izborima: Najveće pitanje je razlog zbog kojeg bi do njih došlo

Jedna od opcija je i da ne dođe do političkog dogovora o formiranju većine, što Beograd vodi u nove gradske izbore.

Komatina kaže da je o tome vrlo teško dati ocenu u ovom momentu i podseća na stav predstavnika pokreta „Mi – glas iz naroda“ da su oni najbliži upravo novim izborima u Beogradu.

„To bi za njih možda bilo najbolje rešenje imajući u vidu da bi oni u ove izbore ušli kao parlamentarna stranka, ali opet kažem, s obzirom na činjenicu da nedostaju samo dva odbornika u Beogradu, svakako ne treba odbaciti mogućnost da će beogradska vlast u narednom periodu biti formirana“, kaže Komatina.

Kada je reč o tome kome bi najviše odgovarali novi izbori, Komatina ističe da je najveće pitanje razlog zbog kojeg bi do njih došlo.

„Ukoliko bi do izbora došlo zbog određenog pritiska koji postoje od strane javnosti i protesta koji se dešavaju ili međunarodnog pritiska, svakako da bi opozicija bila u značajno boljem položaju. Ukoliko bi do izbora ponovo došlo zbog odluke Srpske napredne stranke ili činjenice da se skupštinska većina ne može formirati, pretpostavljam da velikih razlika u rezultatima izbora ne bi bilo“, objašnjava Komatina.

Da li će žalba opozicije Ustavnom sudu uticati na proces

Opozicija osporava rezultate izbora i podnela je žalbu Ustavnom sudu.

Komatina napominje da proces formiranja vlasti u Beogradu ni na koji način neće biti zaustavljen čekanjem odluke Ustavnog suda.

„Ovaj proces će se nastaviti nevezano za odluku Ustavnog suda, do njenog donošenja. Ustavni sud kao takav može u potpunosti poništiti ove izbore ili vratiti ove izbore u određeni moment dešavanja, na primer predaje izbornih lista“, navodi Komatina.

Takođe, dodaje da je važno da Ustavni sud nema nekakvo vremensko ograničenje ili nekakav rok za donošenje svoje odluke, mada se očekuje, imajući u vidu hitnost situacije, da će odluka biti doneta brže nego generalno.

Rokovi drugačiji nego na republičkim izborima, kada bi mogao biti izabran gradonačelnik

Što se tiče rokova za formiranje gradske vlasti, Komatina napominje da su oni nešto drugačiji u odnosu na republičke izbore.

„Očekuje se da će predsednik beogradske skupštine iz prethodnog saziva u narednih 10 dana zakazati konstitutivnu sednicu beogradske skupštine. Ova konstitutivna sednica mora da se održi u roku od 30 dana od momenta objavljivanja rešenja o raspodeli mandata za odbornike“, navodi Komatina.

Za razliku od republičke skupštine, koja se smatra konstituisanom u momentu verifikacije dve trećine mandata, kod gradske vlasti, objašnjava Komatina, skupština je verifikovana u momentu kada se izaberu predsednik i sekretar Skupštine, što jasno ukazuje da mora da se govori o određenoj skupštinskoj većini.

„Zakon o lokalnoj samoupravi daje rok od dva meseca od rezultata izbora za konstituisanje lokalnih parlamenata, tako da imajući to u vidu, negde do početka marta možemo govoriti o roku za konstituisanje beogradske skupštine. Nakon toga postoji rok od još mesec dana da se izabere gradonačelnik Beograda, što nam daje rok do početka aprila“, zaključuje Komatina.

 

Izvor: Rts.rs

Ostavite vaš komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here