Home Некатегоризовано Oko: Postizborni haos u Beogradu

Oko: Postizborni haos u Beogradu

82
0
Foto: RTS Printscreen

Istoričar Dejan Ristić rekao je u emisiji Oko da apsolutno nema ni razloga, ni povoda, ni opravdanja za bilo kakav čin nasilja u vezi sa izborima. Profesor FPN Dušan Spasojević smatra da su sumnje u regularnost izbornog procesa vrlo ozbiljno utemeljene i da moraju da se istraže. Pisac Muharem Bazdulj kaže da je polarizacija jako opasna i da treba da dođe do spuštanja lopte sa obe strane.

Osam dana prošlo je od parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, a utisak je da je situacija napetija nego pre sedam dana, dan posle glasanja. Kako sve to može da se završi, ima li prostora za kompromis, koja je uloga međunarodnog faktora?

Istoričar Dejan Ristić rekao je u emisiji Oko da situaciju pre svega posmatra sa zabrinutošću i da apsolutno nema ni razloga, ni povoda, ni opravdanja za bilo kakav čin nasilja, bez obzira na to ko ga vrši.

„Živimo u demokratskoj državi gde svako može da izrazi svoj stav, da izrazi svoje negodovanje u javnom prostoru i to ništa nije sporno. Mi imamo mnogodecenijsku tradiciju javnih protesta, dakle nikome ne može da se uskrati to pravo, niti se to pravo uskraćuje“, kaže Ristić i ističe da nasilje ne rešava ništa već samo izaziva novo nasilje i animozitete u društvu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kaže da studenti koji protestuju prosto osećaju prilično veliko nezadovoljstvo, koje nisu sigurni kako da artikulišu i sad traže načine kako da to urade, a da opet to bude neki autentičan njihov glas i da zadrže neku distancu u odnosu na političke partije i politički protest.

Spasojević smatra da nezadovoljstvo studenata ima dva nivoa.

„Jedan je ono što se desilo na izborima, ono što oni smatraju neravnopravnim izbornim uslovima i izbornom krađom. S druge strane, jedno uobičajeno mladalačko nezadovoljstvo i nervoza, očekivali su drugačije rezultate i onda je, mislim, to dovelo do ovakve reakcije“, objašnjava Spasojević.

Da li je „hladni građanski rat“ počeo da se greje
Pisac Muharem Bazdulj kaže da je najviše zabrinjavajuće to što je polako počelo „da se greje“ ono što je novinarka Ljiljana Smajlović pre nekoliko godina nazvala „hladnim građanskim ratom“.

„Ta polarizacija je nešto što je jako, čini mi se, opasno. Tu ja ne bih ni jednu, uslovno rečeno, od ove dve strane lišio kritike. Tu bi moralo da dođe, mislim, do spuštanja lopte sa obe strane, jer ovo kako sada stvari stoje, kakva je atmosfera u društvu, ovo ne može da ide na dobro“, smatra Bazdulj.

Ristića brine to što je poziv za vršenje nasilja stigao, kaže, od pojedinih narodnih poslanika.

“Mislim na gospodina Jovanovića, koji je u jednom trenutku pozvao na nasilno zauzimanje zdanja Skupštine grada“, dodaje Ristić.

Pre svega, ističe, treba iscrpsti sve elemente pravne države pre nego što se kaže – mi nismo zadovoljni time i onda idemo da izrazimo neki javni protest.

Šta je bila ideja opozicije u nedelju uveče
Spasojević ocenjuje da je ideja opozicije u nedelju uveče bila da naprave jednu malu simboličku pobedu i da zauzmu ili da uđu u zgradu gradske skupštine i da time kažu da rezultati nisu kakvi su proglašeni, već da možda oni imaju većinu ili da treba ponoviti izbore.

„Ali opozicija ima taj taktički problem, kao i studenti, kako da artikuliše nezadovoljstvo. Mi smo videli u prethodnim izbornim ciklusima da zakonske procedure i prigovori ne daju puno rezultata, pre svega zato što izborne komisije rade na principu većine. Videli smo da se one preporuke koje daju ODIHR, OEBS, međunarodne organizacije, stručna zajednica, ne usvajaju. I onda je opozicija na neki način pogurana ka nekim vaninstitucionalnim elementima borbe“, smatra Spasojević.

Ristić smatra da su „bolna bezidejnost, potpuna heterogenost, prilična haotičnost“ u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ proizveli na kraju ono što se desilo sinoć ispred i unutar Skupštine grada.

Vlast u Beogradu, Nestorović kao kingmejker
Što se tiče buduće vlasti u Beogradu, Spasojević smatra da je odluka u dogovoru Branimira Nestorovića i sadašnje vlasti.

“Ali ne mogu sada reći ništa drugo od onoga što sam rekao u izbornoj noći. To je da je gospodin Nestorović naprosto mnogo bliži vlastima i da će on u dogovoru s njima procenjivati šta da rade. Ako bude odgovaralo da on bude neka vrsta izlazne strategije za ponavljanje izbora, onda će tako biti. Ako bude nekih drugih strategija, onda ćemo imati većinu. Mene recimo zabrinjava što je gospodin Nestorović rekao da im se nude neki šestocifreni iznosi za neke stvari. Tako da to govori malo i o atmosferi u kakvoj se nalazimo, ali on je kingmejker u dogovoru sa Vučićem“, ocenjuje Spasojević.

Ima li dokaza o nepravilnostima
Ristić ističe da se, po pitanju navoda o nepravilnostima na izborima, trudi da bude objektivan bez obzira na to što je bio na listi “Srbija ne sme da stane“ kao vanstanačka ličnost.

“Dakle, ja nisam video dokaz. Jedan jedini dokaz. Ne znači da ne postoje, ali nije prezentovano u javnosti u toj meri da ja kao običan građanin to mogu da uočim i da razumem“, kaže Ristić.

Spasojević smatra da je ono što je Crta saopštila, uključujući statističku analizu, koja je verovatno previše komplikovana za širu javnost, dovoljno da se napravi istraga ili nezavisna istraga.

“Dakle, naravno, ne postoje te vrste dokaza ili ne mogu postojati, kao što su 1996. , kao što ste sami rekli, bahato menjani izborni zapisnici. Sada je reč, ako je reč o tome, o jednom sofisticiranom procesu koji je trajao i pripremao se nekoliko nedelja ranije. I mislim da niko ne može imati tako snažne dokaze koji bi bili apsolutno neoborivi i razumljivi široj javnosti. Mislim da su sumnje vrlo ozbiljno utemeljene i da moraju da se istraže“, objašnjava Spasojević.

„Razlikovati nezakonite od nemoralnih postupaka“
Bazdulj smatra da treba razlikovati nezakonite postupke i kršenje zakona, od postupaka koji se mogu nazvati nemoralnim i neetičnim.

„Dakle, koliko ja znam, vi ne možete, nije kažnjivo da ako je neko u biračkom spisku, a nije se zaista preselio, da on glasa. Dok je on u biračkom spisku, on sme da glasa“, ukazuje Bazdulj.

Takođe, smatra da je potpuno nemoralno imati dve lične karte, dok živite na jednom mjestu.

“Ali znate šta meni smeta? Ako je nemoralno da neko ima bosansku ličnu kartu i živi u Čelincu, i da ima beogradsku ličnu kartu i živi na Paliluli, jednako je tako nenormalno da neko živi u Londonu, ima britansku ličnu kartu, i da je sačuvao srpsku ličnu kartu sa Zvezdare, da može otići, jer ima nekretninu“, objašnjava Bazdulj.

Međunarodni faktor i devedesete – šta znače poruke ključnih aktera
Spasojević veruje da, što se tiče zapadnih zemalja, one traže meru pritiska i meru reakcije.

“Imamo i Stejt deparment, koji poziva da se istraže eventualne izborne neregularnosti. Imamo Hila, koji deluje da je afirmativniji prema vlastima. Mislim da je to igra koja se igra već neko vreme, ali da je sad malo sužen prostor. Rusija je tu dosta zanimljiv akter. I ovaj jutrošnji susret, koji je sad skoro redovan nakon nekih problema i protesta. Ali mi znamo da Rusija ne reaguje na taj način na unutrašnje pitanje i da se nikad ne oglašava oko toga kako oni razumeju kvalitet demokratije. Tako da ne verujem da ćemo i sad nešto videti na toj pitanju“, dodaje Spasojević.

Ristić ističe da se „đavo krije u detaljima“.

“Ovde se radi o verbalizaciji. Ukoliko posmatrate reakcije zapadnih zemalja, recimo Sjedinjenih Država, tu se govori o eventualnim nepravilnostima. Eventualno. Deo opozicije kod nas govori o nepravilnostima, kao nečemu što je već samo po sebi dokazano“, ukazuje Ristić.

Bazdulju se čini da u delu javnosti postoji preterana sklonost analogijama sa devedesetim.

“Vrlo je važna stvar, niti je ovo u smislu vrste izbornog procesa uporedivo sa 1996. godinom, ali što još važnije svijet nije uporediv sa svijetom 1996. Dakle, u 1996. su još mnogi vjerovali u tu ideju da, koliko gotovo sad zvučalo naivno, ali da se Zapad iskreno zalaže za demokratske vrijednosti iz nekih idealističnih razloga. Mi sad vidimo na milion primera, možemo srpske primere da zanemarimo, da je to jedno od oružja u geopolitičkom ratu koje oni koriste po potrebi“, smatra Bazdulj.

Izvor: RTS