Asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za javno pravo Đorđe Marković kaže da je referendumsko pitanje nedvosmisleno utvrđeno.
Asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za javno pravo Đorđe Marković kaže da je referendumsko pitanje nedvosmisleno utvrđeno.
On tako odgovara na nedoumice da bi građani, ventualnim pozitivnim odgovorom na referendumsko pitanje, dali „blanko ovlašćenje“ vlastima za promenu čitavog Ustava, pa i dela koji se tiče državne teritorije i njene celovitosti (konkretno odredbe o KiM). Odgovor je jasan i kratak – nikako.
„Sadržina promena je precizno i nedvosmisleno utvrđena u Ustavom propisanoj proceduri. Narodna skupština je 30. novembra 2021. usvojila Akt o promeni, koji je istog dana i objavljen u „Službenom glasniku“. Ukratko, predloženi amandmani tiču se unapređivanja položaja sudstva kao treće grane vlasti i javnog tužilaštva kao samostalnog i izuzetno važnog državnog organa – objašnjava Marković.
Kako je naveo, sledeća nedoumica je da li Ustav menjamo zbog i po meri „Evrope“.
Prvo, treba precizirati šta se podrazumeva pod „Evropom“. Tokom procesa izrade predloženih amandmana o njima se izjasnila i Venecijanska komisija. Ovo telo je organ Saveta Evrope, organizacije čiji je Srbija član, a koja nije isto što i Evropska unija (ako pod „Evropom“ podrazumevamo Evropsku uniju).
„Članice Saveta Evrope su sve evropske države osim Belorusije, a Venecijanska komisija kao njen organ je sačinjena od uglednih pravnih stručnjaka koje delegiraju države članice i koja se bavi uporednopravnom analizom pravnih rešenja na čitavom kontinentu, u cilju razmene dobrih ideja i prakse. Mišljenja Venecijanske komisije imaju veliki stručni, pa i politički značaj, ali nisu obavezujuća. Mišljenje Komisije o predloženim ustavnim promenama je pozitivno. Ovu činjenicu treba uzeti kao jedan od argumenata prilikom izjašnjavanja i ništa više od toga“, objašnjava Marković, i dodaje da Ustav menjamo zbog nas samih, a ne zbog nekog drugog, te stoga „primarni motiv građanima treba da bude misao o unapređenju naših institucija“.
Kako je naveo, cilj promene Ustava, ogleda se u smanjivanju mogućnosti da do sudstva i tužilaštva dopru štetni, koruptivni, uticaji:
„S druge strane, cilj nije uvođenje tzv. sudokratije, kako se ponekad može čuti u javnosti. Neophodno je da i sudije i tužioci imaju sluha za politiku shvaćenu u najširem smislu – u smislu interesa građana i državnih institucija koje zbog građana i postoje.“
Preuzeto sa: https://www.b92.net/
Izvor: Novosti
