Ne zna se u koliko kolona će opozicija na gradske izbore, ali se, izgleda, znaju pravila po kojima će oni biti održani. Još od 2004. godine, ne glasa se za direktno, za ličnost, već za izborne liste. Zato umesto građana, odbornici odlučuju ko će biti prvi ljudi gradova i opština.
Istraživali smo kome odgovara trenutno stanje i da li bi ono uskoro moglo da se promeni.
Ako se po radovima u boemskoj četvrti Skadarlija izbori poznaju – samo što nisu. Svakako, „poslednji rok“ im je mart 2018. godine – građani Beograda će tada na birališta, ali opet neće zaokruživati ime čoveka, već ime liste. Jedini za sada „samokandidovani“ je Aleksandar Šapić, aktuelni predsednik opštine Novi Beograd, koji sa N1 kaže da se zalaže za direktne izbore.
„Mislim da bi to i za građane bilo bolje, jer bi građani u tom slučaju za početak znali za koga glasaju. Pošto je u neretkom broju slučajeva bila zastupljena ona sad već poznata krilatica – imamo tim! A ko je u tim? E pa nećemo da vam kažemo dok ne pobedimo“, rekao je Šapić.
Isto razmišljaju i njegove bivše stranačke kolege – u Demokratskoj stranci tvrde da tako razmišljaju oduvek – međutim, upravo vlast na čelu sa DS-om je promenila zakon posle izbora 2004. godine. Sada planiraju da na prvoj sledećoj sednici skupštine traže da bude „po starom“.
N1: Zbog čega to DS nije predložio 2010, 2011. godine, tada niste bili opozicija?
Balša Božović (DS): „Doduše, nisam tada ni bio funkcioner DS-a, ali ono što smo predložili jesmo već 2013. godine – skupivši nešto više od 100 hiljada potpisa za neposredan izbor za gradonačelnika“.
Ti potpisi su, čini se, ostali samo slova na pipiru.
Šta o direktnom izboru gradonačelnika misli najveća, Srpska napredna stranka? Kada smo to pitanje postavili gradskom odboru – uputili su nas na centralu. A kada smo isto pitanje prosledili centrali SNS-a, odgovor nije stigao.
SNS neće ni pokušavati da promeni sistem, kaže Bojan Klačar iz CESID-a jer im ovakav kakav jeste sasvim odgovara:
„Najčešće, zapravo, većina stranaka proceni da im to može napraviti štetu zato što oni dozvoljavajući neku vrstu personalizacije mogu sebi da izmaknu političku moć iz svojih ruku zato što neće moći da kadriraju ukoliko birači razmišljaju drugačije“.
Klačar podseća da se i sistem iz 2004. godine pokazao kao manjkav – više od 60 opština je u jednom trenutku dobilo privremenu upravu jer su gradonačelnik i većina bili u takozvanoj „lokalnoj kohabitaciji“.
Preuzeto sa: rs.n1info.com
